Nakon što je krajem aprila Evropski parlament dao zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta, Savet Evropske unije usvojio je danas ovaj dokument, čime je formalno i završena ta procedura. Kako je iz EU najavljeno, njime će podržati reforme u vezi sa pristupanjem regiona Evropskoj uniji i poboljšati ekonomski rast.
Putem ovog novog finansijskog instrumenta, regionu će biti obezbeđena pomoć u iznosu od šest milijardi evra, od kojih će dve milijarde evra biti direktne uplate u budžet, a četiri milijarde evra u povoljnim kreditima. Podrška iz ovog instrumenta biće usaglašena sa onom koju region već dobija kroz postojeći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III).
Plan rasta predviđa kreditiranje po veoma povoljnim uslovima, koji podrazumevaju otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina, sa početkom od 10 godina. Kako bi došlo do isplate sredstava, korisnici će dva puta godišnje upućivati zahtev za isplatu Evropskoj komisiji, koja će procenjivati ispunjenost reformskih mera planiranih za navedeni period i nakon toga vršiti isplate.
Evropska komisija je još 8. novembra 2023. godine predstavila Novi plan rasta za Zapadni Balkan, koji se sastoji od četiri stuba: 1) ubrzana integracija u Jedinstveno tržište EU 2) jačanje regionalne ekonomske integracije 3) dubinske reforme usmerene na ubrzanje rasta u regionu, promovisanje ekonomske konvergencije i jačanje regionalne stabilnosti (Reformska agenda) i 4) uspostavljanje novog finansijskog instrumenta: Fonda za reforme i rast za Zapadni Balkan.
Cilj uspostavljanja Plana rasta jeste da se Zapadnom Balkanu omoguće neke od pogodnosti članstva u EU i pre formalnog stupanja u članstvo, kao i da se putem novog finansijskog instrumenta pruži podrška regionu u sprovođenju reformi za održivi ekonomski rast, regionalnu integraciju i Zajedničko regionalno tržište. Poseban fokus biće na sektorima koji su ključni za društveni i ekonomski razvoj, poput transporta, dekarbonizacije, energetike, zelene i digitalne tranzicije, kao i obrazovanja i razvoja veština, sa posebnim akcentom na mlade.
Reformske mere biće planirane u okviru Reformske agende, koja će biti podneta Evropskoj komisiji najkasnije tri meseca od stupanja na snagu Uredbe. U ovom dokumentu biće predviđeni merljivi koraci, razvrstani u nekoliko ključnih oblasti, sa preciznim vremenskim okvirom za njihovo ispunjenje. Navedeni koraci na osnovu kojih će se ocenjivati napredak moraju biti planirani ravnomerno tokom celog perioda sprovođenja, najkasnije do 31. avgusta 2027. godine, dok je sprovođenje samih mera moguće do kraja 2028. godine. Reformska agenda će biti pripremljena polazeći od razvojne strategije korisnika i u skladu sa obavezama iz procesa evropskih integracija.