Након што је крајем априла Европски парламент дао зелено светло за усвајање Плана раста, Савет Европске уније усвојио је данас овај документ, чиме је формално и завршена та процедура. Како је из ЕУ најављено, њиме ће подржати реформе у вези са приступањем региона Европској унији и побољшати економски раст.
Путем овог новог финансијског инструмента, региону ће бити обезбеђена помоћ у износу од шест милијарди евра, од којих ће две милијарде евра бити директне уплате у буџет, а четири милијарде евра у повољним кредитима. Подршка из овог инструмента биће усаглашена са оном коју регион већ добија кроз постојећи Инструмент за претприступну помоћ (ИПА III).
План раста предвиђа кредитирање по веома повољним условима, који подразумевају отплату у максималном периоду од 40 година, са почетком од 10 година. Како би дошло до исплате средстава, корисници ће два пута годишње упућивати захтев за исплату Европској комисији, која ће процењивати испуњеност реформских мера планираних за наведени период и након тога вршити исплате.
Европска комисија је још 8. новембра 2023. године представила Нови план раста за Западни Балкан, који се састоји од четири стуба: 1) убрзана интеграција у Јединствено тржиште ЕУ 2) јачање регионалне економске интеграције 3) дубинске реформе усмерене на убрзање раста у региону, промовисање економске конвергенције и јачање регионалне стабилности (Реформска агенда) и 4) успостављање новог финансијског инструмента: Фонда за реформе и раст за Западни Балкан.
Циљ успостављања Плана раста јесте да се Западном Балкану омогуће неке од погодности чланства у ЕУ и пре формалног ступања у чланство, као и да се путем новог финансијског инструмента пружи подршка региону у спровођењу реформи за одрживи економски раст, регионалну интеграцију и Заједничко регионално тржиште. Посебан фокус биће на секторима који су кључни за друштвени и економски развој, попут транспорта, декарбонизације, енергетике, зелене и дигиталне транзиције, као и образовања и развоја вештина, са посебним акцентом на младе.
Реформске мере биће планиране у оквиру Реформске агенде, која ће бити поднета Европској комисији најкасније три месеца од ступања на снагу Уредбе. У овом документу биће предвиђени мерљиви кораци, разврстани у неколико кључних области, са прецизним временским оквиром за њихово испуњење. Наведени кораци на основу којих ће се оцењивати напредак морају бити планирани равномерно током целог периода спровођења, најкасније до 31. августа 2027. године, док је спровођење самих мера могуће до краја 2028. године. Реформска агенда ће бити припремљена полазећи од развојне стратегије корисника и у складу са обавезама из процеса европских интеграција.