Слободан проток робе

Наслов IV „Слободан проток робе“ обухвата и одређена питања општег карактера која се односе на трговину и индустријским и пољопривредним производима и то су одредбе о мировању, забрани фискалне дискриминације, затим о царинским унијама, зонама слободне трговине и прекограничним договорима, дампингу и субвенцијама, државним монополима и дозвољеним ограничењима. Највећи део одредби које регулишу трговину између ЕУ и Србије заправо представљају правила трговине која важе у оквиру Светске трговинске организације (СТО).

Чланом 36 предвиђено је мировање (standstill), којим се регулише увођење нових  царина или дажбина које имају исто дејство у трговини између ЕУ и Србије. Мировање  значи дау трговини између Европске уније и Србије неће бити увођења нових царина на увоз или извоз или дажбина које имају исто дејство, нити ће бити могуће повећање оних царина које се већ примењују. Договорено је да неће бити увођења  нових количинских ограничења на увоз и извоз или мера које имају исто дејство, нити се могу оне које већ постоје чинити рестриктивнијим. Овим стандардним одредбама о слободној трговини практично је замрзнут ниво царинских и других ограничења, што привредним субјектима доноси елемент предвидљивости у условима за обављање трговине.

ССП предвиђа (чланом 37) и забрану фискалне дискриминације, односно одређује да ће се обе уговорне стране уздржавати од увођења свих мера или пракси унутрашње фискалне природе којима се производи једне стране, непосредно или посредно, дискриминишу у односу на сличне производе који потичу са територије друге стране. Истовремено, све такве постојеће мере укинуте су ступањем на снагу ССП.

Споразумом се не искључује очување постојећих и успостављање нових царинских унија, зона слободне трговине или договора о прекограничном промету у мери у којој се не мењају трговински договори предвиђени овим споразумом (члан 39). То значи да сви споразуми о слободној трговини које Србија има, или ће их склопити у будућности, остају на снази до момента ступања Србије у чланство Европске уније, када ће бити раскинути и када Србија улази у општи спољнотрговински режим који важи за целу ЕУ, тј. када почињу да се примењују споразуми које ЕУ има са овим државама.

Чланом 40 ССП регулишу се дампинг и субвенције, у смислу да Споразум омогућава уговорним странама да предузму одбрамбене трговинске мере у случају нелојалне стране конкуренције изазване продајом производа на страном тржишту испод њихове цене на домаћем тржишту или уколико је реч о примени недозвољених државних субвенција. Ако једна од страна установи да се у трговини са другом страном спроводи дампинг и/или субвенције на основу којих је могуће увести компензаторне мере, та страна може да предузме одговарајуће мере против овакве праксе, у складу са Споразумом СТО о субвенцијама и компензаторним мерама, као и одговарајућим домаћим законодавством. Дозвољене мере заштите у овим случајевима могу бити најчешће у форми додатне царине или изузетно и одређеног квантитативног ограничења.

Чланом 44 је предвиђено да се Протоколом 3, уз ССП, регулишу правила о пореклу, осим ако није другачије одређено Споразумом. ССП је измењен заменом Протокола 3 о дефиницији појма „производи са пореклом” и методама административне сарадње, 6. децембра 2021. године, усвајањем Одлуке 1/2021 Савета за стабилизацију и придруживање.  У члану 1. Протокола предвиђено је да се у сврху спровођења Споразума, примењују одредбе Пан-евро-медитеранске конвенције и обезбеђује динамична веза са ПЕМ конвенцијом, тако да се увек позива на последњу верзију ПЕМ конвенције на снази, док члан 2. предвиђа правила која се алтернативно примењују на билатералној и прелазној основи, поред важећих правила садржаних у ПЕМ конвенцији, до завршетка и ступања на снагу измена ПЕМ конвенције.Чланом 45 Споразум дозвољава коришћење мера као што су забране или ограничења увоза, извоза или транзита робе, али само уколико су оправдане са становишта јавног морала, јавног интереса или јавне безбедности, заштите здравља и живота људи, животиња и биљака, заштите националног блага уметничке, историјске и археолошке вредности или заштите интелектуалне, индустријске и комерцијалне својине или правила која се односе на злато и сребро. Ове забране или ограничења се не могу спроводити на дискриминаторан начин, нити могу представљати прикривени вид ограничења између страна.

Индустријски производи

У оквиру Наслова „Слободан проток робе“ налази се Поглавље I – „Индустријски производи“ (Чланови 19 до 23). Одредбе овог поглавља примењују се на производе пореклом из Уније или из Србије. Ступањем на снагу ССП укинуте су царине и количинска ограничења на увоз индустријских производа пореклом из Србије, као и дажбине, односно мере које имају исто дејство. Слично томе, ступањем на снагу ССП укинуте су царине на увоз у Србију индустријских производа пореклом из Уније.

Србија је 1. јануара 2014. године завршила процес либерализације увоза индустријске робе и пољопривредних производа и производа рибарства из ЕУ, али ће одређени пољопривредни производи и даље задржати заштиту. Просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од 2014. године до уласка у чланство ЕУ ће износити 0.99%, док је 95.1% царинских линија у потпуности либерализовано.

Аутономне трговинске мере

Прелазни трговински споразум као и Аутономне трговинске мере (АТМ) које је ЕУ увела 2000. године у корист Србије, а којима је унилатерално уведен бесцарински приступ тржишту ЕУ за производе из Србије, имали су позитивно дејство на Србију и директно су утицали на пораст страних инвестиција. АТМ су ступиле на снагу 1. децембра 2000. године са роком трајања од 5 година и омогућавале су извоз у Европску унију без царина и ограничења за већину производа из Србије (изузеци од овог правила постојали су за одређене производе рибарства, вина и јунећег меса).

АТМ су прво примењиване једнострано од стране ЕУ, до ступања на снагу Прелазног трговинског споразума, када је тај однос постао уговоран. Режим аутономних трговинских мера је истекао 1. јануара 2011. године, а затим су Савет и Парламент одобрили ново продужење АТМ за Западни Балкан. Разлог за тражење продужења режима АТМ је тај што је овај режим давао бољи третман одређеним производима него што је то чинио Прелазни трговински споразум, а у самом Завршном акту ССП ЕУ даје могућност извозницима из Србије да користе АТМ, ако је то повољније за Србију. До краја 2011. године су завршене све формалне процедуре за њихово усвајање и нове АТМ су на снази од почетка 2012. до краја 2015. године. Од посебног је значаја то што су ове мере би ретроактивно примењене од 1. јануара 2011. године, што значи да су увозницима биле рефундиране наплаћене царине за период у ком АТМ нису примењиване.АТМ за државе Западног Балкана су продужене до 31. децембра 2025. године.

Робна размена РС и ЕУ

У току 2013. године, када је ССП ступио на снагу, остварен је ниво покривености увоза извозом у износу од 72%. У току наредних година примене ССП ниво покривености увоза извозом се постепено повећавао и 2021. године је износио 85,3%. Државе чланице ЕУ чине 62% укупне спољнотрговинске размене. Структура извоза и увоза по секторима је таква да је доминантан извоз електричних машина, апарата и уређаја, машина и опреме за производњу електричне енергије, гвожђа, челика, житарица, воћа и поврћа. Што се тиче увоза, на првом месту су друмска возила, па затим електромашине, лекови, фармацеутски производи, индустријске машине, обојени метали и др.

Трговина Србија – ЕУ (27 држава чланица, без УК) 2011 – 2021. у мил. ЕУР

                                                                                              Извор: Републички завод за статистику

Зона слободне трговине пољопривредним производима и производима рибарства између уговорних страна успостављана је постепено, током прелазног периода од шест година од ступања на снагу Прелазног споразума. Међутим, за разлику од трговине индустријским производима, због посебног економског и друштвеног значаја пољопривреде за економије Србије и ЕУ, либерализација трговине пољопривредним производима није потпуна.

ССП, отуда, садржи посебна правила када је у питању успостављање зоне слободне трговине за производе из области пољопривреде и рибарства. Споразумом су обухвећени примарни пољопривредни производи, прерађени пољопривредни производи и риба и прерађевине од рибе (у даљем тексту: пољопривредни производи).

ЕУ се обавезала да од момента ступања на снагу Споразума укине сва количинска ограничења и мере истог дејства на увоз пољопривредних производа из Србије. Такође, ЕУ се обавезала да укине све царине и дажбине које имају исто дејство на увоз.  С друге стране, Србија се обавезала да укине сва количинска ограничења и мере једнаког дејства, као и све дажбине једнаког дејства на увоз пољопривредних производа из ЕУ. Договор о трговини прерађеним пољопривредним производима је садржан у Протоколу 1 уз ССП. Савет за стабилизацију и придруживање може донети одлуку о проширењу листе прерађених пољопривредних производа утврђених Протоколом, измени царинских дажбина које су садржане у Анексу I и Анексу II Протокола, као и о повећању или укидању тарифних квота. Поред тога, Савет за стабилизацију и придруживање може царинске дажбине утврђене Протоколом 1 заменити одговарајућим режимом утврђеним на основу одговарајућих тржишних цена у странама уговорницима, које се односе на пољопривредне производе који се стварно користе у производњи прерађених пољопривредних производа који подлежу том протоколу.Такође, Протоколом 2 је утврђен режим који се примењује на трговину вина и алкохолних пића.

Споразум садржи и тзв. клаузулу о ревизији (у члану 31), која омогућава уговорним странама да пруже додатне узајамне концесије са циљем примене веће либерализације трговине пољопривредним производима.Због осетљивости трговине пољопривредним производима за стране уговорнице, Споразумом су предвиђене и одређене заштитне мере које су дефинисане у члану 32.