MINISTAR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE JADRANKA JOKSIMOVIĆ U INTERVJUU ZA OBJEKTIV ANALIZIRA IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE
Da su geopolitičke okolnosti „regularne”, odnosno da nije sve „u bojama” političkih očekivanja da se uskladimo sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u pogledu restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji, ovo bi za nas mogao da bude sasvim solidan izveštaj, koji bi omogućio otvaranje novog klastera, poručuje u razgovoru za Objektiv ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Komentarišući godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu, ministar ističe da je trebalo da se uzme u obzir koliko je daleko Srbija otišla u reformskom procesu u oblasti vladavine prava.
– Sada vidimo da je to pod naletom geopolitičkih promena skoro pa palo u drugi plan, iako ne bi smelo. Ali, ako su drugi zaboravili na vladavinu prava – mi nismo, jer nam je funkcionalna demokratska država koja je dobar servis građanima i dalje prioritet. Posle uspešno sprovedenog referenduma o izmeni ustavnih amandmana vezanih za pravosuđe, naša vlada je bez odlaganja nastavila s radom u donošenju seta zakona o sudijama, uređenju sudova i Visokom savetu sudstva i nacrti su već urađeni i poslati na mišljenje Venecijanskoj komisiji pre usvajanja – objašnjava ministar za naš list.
Kako tumačite kritike na račun naše zemlje koje se tiču spoljne politike?
– Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom je u poslednjih godinu dana, a posebno od izbijanja rata u Ukrajini, postalo izraženo i glasno političko očekivanje, mnogo važnije nego ranije, i toga smo naravno svesni. Prema našem pregovaračkom okviru, Srbija bi trebalo da bude potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u momentu pristupanja Uniji. Naravno da se od nas očekuje da se tokom procesa procenat pridruživanja povećava, a ne smanjuje, i toga smo svesni. Ali, kao demokratska država imamo obavezu i da slušamo i uvažavamo i demokratski iskazanu volju građana i slobodno izraženo mišljenje javnosti u Srbiji, a imajući u vidu iskustva nekoliko generacija, kao i neke druge političke i ekonomske aspekte, takva odluka za nas nije jednostavna.
Da li bi izveštaj o Srbiji bio bolji da smo uveli sankcije Ruskoj Federaciji zbog rata u Ukrajini?
– Kao što sam rekla, to što se nismo pridružili nijednom paketu sankcija prema Rusiji ima svoju i političku i ekonomsku cenu, ali koštalo bi nas i da kao demokratska zemlja ne slušamo svoje građane. Naše crvene linije, preko kojih ne idemo, jesu međunarodno pravo, jer garantuje teritorijalni integritet i suverenitet država, i pregovarački okvir Srbije sa EU. Ipak, nećemo i ne smemo ući u fazu autodestrukcije i izolacije, to je scenario koji znamo kako izgleda, i verujem da ni građani, a ni mi kao Vlada, ne želimo to za našu zemlju. Dakle, održivi interesi naših građana i zemlje su prioritetni.
Gde je EU kada je reč o Zapadnom Balkanu? Ima li volje da se taj proces ubrza?
– Onoliko koliko smo bliži EU, sve je legitimnije i pitanje gde je sama Unija kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito imajući u vidu novu metodologiju politike proširenja EU i današnju geopolitičku realnost. Nova metodologija koju je sama EU usvojila ne predviđa samo prilagođavanje država kandidata politikama EU, već govori i o sinergiji promena koje treba da se dogode i u državama članicama, govori o proširenju EU kao rezultatu našeg zajedničkog rada. Verujem da poruke EU koje šalje našem regionu u veoma teškom trenutku za čitav svet, iz geopolitičkih i geostrateških razloga koji su postali dominantni, treba da sadrže dodatnu opredeljenost da se pristupanje ubrza, uz dostizanje svih merila koja imamo u pregovaračkom procesu. Reforme sprovodimo u velikoj meri i zbog nas samih, ali i zbog naše svesti da imamo potencijal da budemo ravnopravna država u samoj Uniji, a ne da preko nekih prečica postanemo drugorazredna članica.
Evropske birokrate zameraju Srbiji da hoće da postane punopravna članica po svojim pravilima. Da li je ta tvrdnja opravdana?
– Evrointegracioni proces u Evropi nakon Drugog svetskog rata zasnovan je na ideji da ona treba da se uredi i to se postiglo podrškom narodima i državama da samostalno i bez pritisaka odlučuju u svojim odnosima sa drugim evropskim državama, i da slobodno odaberu da postanu članice EU. Srbija je iskazala političku volju da postane članica i pristali smo na sve elemente procesa transformacije političkih i ekonomskih kriterijuma kojima se dostiže usaglašenost s različitim evropskim politikama. Taj proces ima svoje etape i nije imun na globalne potrese i kretanja i ne ide uvek pravolinijski i jednostavno, ima i kamenja na putu, ima i opasnih krivina, ali cilj nismo izgubili iz vida. Naš posao je da sprovedemo reformski proces u svih šest klastera, koji obuhvataju sve politike koje jedna vlada vodi, ali i da uskladimo do kraja tih pregovora svoju spoljnu politiku sa politikom EU, onako kako je usvojeno u pregovaračkom okviru sa Unijom. A pregovarački pristupni proces je po novoj metodologiji uzajaman, gradi se kroz sinergiju, i na tome se zasniva njegova kredibilnost i verodostojnost.
Kako ocenjujete deo izveštaja koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine? Opet se pozivaju obe strane da budu konstruktivne iako je jasno da jedna strana koči dijalog.
– U samom izveštaju je navedeno da je postignut izvesni napredak u oblasti energetike i slobode kretanja. Ipak, većeg napretka ne može ni da bude ako mi nemamo kredibilnog sagovornika s druge strane, već režim koji dozvoljava i generiše kontinuirano i bezočno kršenje ljudskih prava Srba i drugih građana KiM i ne poštuje ni Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ideje onih koji podržavaju prištinski režim da će se to sve promeniti ulaskom u međunarodne organizacije osuđene su na neuspeh jer je Evropa već imala prilike da vidi kako se takvi pokušaji završavaju. Suština je poštovanje, od slova do slova, onoga što je do sada ispregovarano, a to je Briselski sporazum, odnosno Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa. Za nas, zna se, sa najvažnijim elementom ZSO, od koje nema ništa evo već punih devet godina. Sve je svima jasno, da je projekat koji je građen neuspeo, ali bezglavo se i uporno od strane jednog dela evropskog establišmenta gura ovaj konstrukt, koji teško funkcioniše u realnosti. Naše diplomatske veštine i kapacitete upotrebićemo da objasnimo koliko je ovo pogrešan pravac, ne samo za nas nego i Evropu u celini.
Jesu li ciljevi Evropske političke zajednice precizno definisani i koje benefite može da ima Srbija?
– Lideri 44 zemlje su se nedavno okupili u Pragu kako bi formalno pokrenuli EPZ. Ovde se, naime, radi o konsultativnoj političkoj platformi putem koje će liderima država biti omogućeno da na redovnim okupljanjima, multilateralnoj diplomatiji na vrhu, raspravljaju o temama od najvišeg interesa za Evropu. Dogovoreno je da se samiti EPZ održavaju dva puta godišnje prema principu da jedan samit bude održan u državi koja nije članica EU. Činjenica da je naredni najavljen u Kišnjevu, glavnom gradu Moldavije, jasno govori o preokupaciji posledicama rata u Ukrajini po političku, ekonomsku, energetsku i prehrambenu stabilnost Evrope. Za Srbiju je važno da kao odgovorna država da svoj doprinos rešavanju krize, a učešće predsednika Vučića na energetskom i klimatskom panelu i u brojnim susretima, kao i njegovo zapaženo prisustvo pokazuje sa koliko odgovornosti pristupamo ovim izazovima i naporima da doprinesemo i sopstvenoj održivosti i održivosti evropskog kontinenta.
Ministar sumirala izveštaj Evropske komisije
– Ekonomski parametri dobri uprkos globalnoj krizi
– Sa manje ili više napretka ocenjena je većina oblasti iz klastera 1 – Vladavina prava
– U oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala evidentiran je napredak usled izrade Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina
– Struktura privrede je poboljšana, ekonomska integracija privrede sa EU je visoka
– Potvrđeno je da je klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, koji sadrži osam pregovaračkih poglavlja, spreman za otvaranje
– Jedina oblast u kojoj je zabeleženo nazadovanje je poglavlje 31 – Zajednička spoljna i bezbednosna politika, u okviru klastera 6 – Spoljni odnosi
– Ima oblasti u kojima se očekuje da uradimo više i ubrzamo tempo, kao u medijskim slobodama i javnim nabavkama
Foto: Objektiv / Nemanja Kostić
