МИНИСТАР ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ ЗА ОБЈЕКТИВ АНАЛИЗИРА ИЗВЕШТАЈ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ
Да су геополитичке околности „регуларне”, односно да није све „у бојама” политичких очекивања да се ускладимо са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у погледу рестриктивних мера према Руској Федерацији, ово би за нас могао да буде сасвим солидан извештај, који би омогућио отварање новог кластера, поручује у разговору за Објектив министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Коментаришући годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу, министар истиче да је требало да се узме у обзир колико је далеко Србија отишла у реформском процесу у области владавине права.
– Сада видимо да је то под налетом геополитичких промена скоро па пало у други план, иако не би смело. Али, ако су други заборавили на владавину права – ми нисмо, јер нам је функционална демократска држава која је добар сервис грађанима и даље приоритет. После успешно спроведеног референдума о измени уставних амандмана везаних за правосуђе, наша влада је без одлагања наставила с радом у доношењу сета закона о судијама, уређењу судова и Високом савету судства и нацрти су већ урађени и послати на мишљење Венецијанској комисији пре усвајања – објашњава министар за наш лист.
Како тумачите критике на рачун наше земље које се тичу спољне политике?
– Усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком је у последњих годину дана, а посебно од избијања рата у Украјини, постало изражено и гласно политичко очекивање, много важније него раније, и тога смо наравно свесни. Према нашем преговарачком оквиру, Србија би требало да буде потпуно усклађена са спољном и безбедносном политиком ЕУ у моменту приступања Унији. Наравно да се од нас очекује да се током процеса проценат придруживања повећава, а не смањује, и тога смо свесни. Али, као демократска држава имамо обавезу и да слушамо и уважавамо и демократски исказану вољу грађана и слободно изражено мишљење јавности у Србији, а имајући у виду искуства неколико генерација, као и неке друге политичке и економске аспекте, таква одлука за нас није једноставна.
Да ли би извештај о Србији био бољи да смо увели санкције Руској Федерацији због рата у Украјини?
– Као што сам рекла, то што се нисмо придружили ниједном пакету санкција према Русији има своју и политичку и економску цену, али коштало би нас и да као демократска земља не слушамо своје грађане. Наше црвене линије, преко којих не идемо, јесу међународно право, јер гарантује територијални интегритет и суверенитет држава, и преговарачки оквир Србије са ЕУ. Ипак, нећемо и не смемо ући у фазу аутодеструкције и изолације, то је сценарио који знамо како изгледа, и верујем да ни грађани, а ни ми као Влада, не желимо то за нашу земљу. Дакле, одрживи интереси наших грађана и земље су приоритетни.
Где је ЕУ када је реч о Западном Балкану? Има ли воље да се тај процес убрза?
– Онолико колико смо ближи ЕУ, све је легитимније и питање где је сама Унија када је реч о Западном Балкану, нарочито имајући у виду нову методологију политике проширења ЕУ и данашњу геополитичку реалност. Нова методологија коју је сама ЕУ усвојила не предвиђа само прилагођавање држава кандидата политикама ЕУ, већ говори и о синергији промена које треба да се догоде и у државама чланицама, говори о проширењу ЕУ као резултату нашег заједничког рада. Верујем да поруке ЕУ које шаље нашем региону у веома тешком тренутку за читав свет, из геополитичких и геостратешких разлога који су постали доминантни, треба да садрже додатну опредељеност да се приступање убрза, уз достизање свих мерила која имамо у преговарачком процесу. Реформе спроводимо у великој мери и због нас самих, али и због наше свести да имамо потенцијал да будемо равноправна држава у самој Унији, а не да преко неких пречица постанемо другоразредна чланица.
Европске бирократе замерају Србији да хоће да постане пуноправна чланица по својим правилима. Да ли је та тврдња оправдана?
– Евроинтеграциони процес у Европи након Другог светског рата заснован је на идеји да она треба да се уреди и то се постигло подршком народима и државама да самостално и без притисака одлучују у својим односима са другим европским државама, и да слободно одаберу да постану чланице ЕУ. Србија је исказала политичку вољу да постане чланица и пристали смо на све елементе процеса трансформације политичких и економских критеријума којима се достиже усаглашеност с различитим европским политикама. Тај процес има своје етапе и није имун на глобалне потресе и кретања и не иде увек праволинијски и једноставно, има и камења на путу, има и опасних кривина, али циљ нисмо изгубили из вида. Наш посао је да спроведемо реформски процес у свих шест кластера, који обухватају све политике које једна влада води, али и да ускладимо до краја тих преговора своју спољну политику са политиком ЕУ, онако како је усвојено у преговарачком оквиру са Унијом. А преговарачки приступни процес је по новој методологији узајаман, гради се кроз синергију, и на томе се заснива његова кредибилност и веродостојност.
Како оцењујете део извештаја који се односи на дијалог Београда и Приштине? Опет се позивају обе стране да буду конструктивне иако је јасно да једна страна кочи дијалог.
– У самом извештају је наведено да је постигнут извесни напредак у области енергетике и слободе кретања. Ипак, већег напретка не може ни да буде ако ми немамо кредибилног саговорника с друге стране, већ режим који дозвољава и генерише континуирано и безочно кршење људских права Срба и других грађана КиМ и не поштује ни Европску конвенцију о људским правима. Идеје оних који подржавају приштински режим да ће се то све променити уласком у међународне организације осуђене су на неуспех јер је Европа већ имала прилике да види како се такви покушаји завршавају. Суштина је поштовање, од слова до слова, онога што је до сада испреговарано, а то је Бриселски споразум, односно Први споразум о принципима нормализације односа. За нас, зна се, са најважнијим елементом ЗСО, од које нема ништа ево већ пуних девет година. Све је свима јасно, да је пројекат који је грађен неуспео, али безглаво се и упорно од стране једног дела европског естаблишмента гура овај конструкт, који тешко функционише у реалности. Наше дипломатске вештине и капацитете употребићемо да објаснимо колико је ово погрешан правац, не само за нас него и Европу у целини.
Јесу ли циљеви Европске политичке заједнице прецизно дефинисани и које бенефите може да има Србија?
– Лидери 44 земље су се недавно окупили у Прагу како би формално покренули ЕПЗ. Овде се, наиме, ради о консултативној политичкој платформи путем које ће лидерима држава бити омогућено да на редовним окупљањима, мултилатералној дипломатији на врху, расправљају о темама од највишег интереса за Европу. Договорено је да се самити ЕПЗ одржавају два пута годишње према принципу да један самит буде одржан у држави која није чланица ЕУ. Чињеница да је наредни најављен у Кишњеву, главном граду Молдавије, јасно говори о преокупацији последицама рата у Украјини по политичку, економску, енергетску и прехрамбену стабилност Европе. За Србију је важно да као одговорна држава да свој допринос решавању кризе, а учешће председника Вучића на енергетском и климатском панелу и у бројним сусретима, као и његово запажено присуство показује са колико одговорности приступамо овим изазовима и напорима да допринесемо и сопственој одрживости и одрживости европског континента.
Министар сумирала извештај Европске комисије
– Економски параметри добри упркос глобалној кризи
– Са мање или више напретка оцењена је већина области из кластера 1 – Владавина права
– У областима борбе против корупције и организованог криминала евидентиран је напредак услед израде Националног плана за усвајање правних тековина
– Структура привреде је побољшана, економска интеграција привреде са ЕУ је висока
– Потврђено је да је кластер 3 – Конкурентност и инклузивни раст, који садржи осам преговарачких поглавља, спреман за отварање
– Једина област у којој је забележено назадовање је поглавље 31 – Заједничка спољна и безбедносна политика, у оквиру кластера 6 – Спољни односи
– Има области у којима се очекује да урадимо више и убрзамо темпо, као у медијским слободама и јавним набавкама
Фото: Објектив / Немања Костић
