Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 50 odsto građana Srbije glasalo bi za, 24 odsto bi glasalo protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultat je prvog ovogodišnjeg istraživanja javnog mnenja “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, koje je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovela početkom jula 2013. Anketa rađena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana Evropskoj uniji, čak za devet procenta veći u odnosu na prethodno istraživanje, kao i da je sedam procenta manje onih koji su protiv pristupanja naše zemlje Uniji.
Ovakav rast nivoa podrške procesu pristupanja naše zemlje EU objašnjava se time da se građani pozitivnije izražavaju o članstvu u Uniji, u situaciji kada se vide konkretniji pozitivni pomaci u rešavanju pitanja od kojih zavisi njihov svakodnevni život i kada Evropska unija te reforme ocenjuje uspešnim, kao što je bila odluka evropskih lidera na samitu u Biselu 28. juna, da otpočne pristupni proces za našu zemlju.
Ispitanici takođe kažu da bi članstvo u EU za 42 odsto njih bila dobra stvar, 25 odsto građana smatra da je to loše, a 32 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.
Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije reforme i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.
I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora, najveći broj građana, 40 odsto i dalje ovu situaciju vidi kao glavnu prepreku daljem pristupanju. U skladu s tim, 66 odsto građana, razume važnost ovog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU.
Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (38 odsto), pristup evropskim fondovima (33 odsto), ali se u odnosu na decembarsko istraživanje, za pet odsto povećao broj onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, pa takav stav trenutno ima 21 odsto građana.
Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37 odsto), mentalitet naših ljudi i nepsremnost na promene (12 odsto), kao i i nesposobnost domaćeg rukovodstva (11 odsto).
Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 25 odsto.
Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 41 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, a potom slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.
Gotovo je podjednak procenat onih građana Srbije koji veruju u budućnost EU, sa onim koji izražava otvorenu sumnju u njen opstanak. Tako 25 njih odsto misli da će EU prevazići sadašnje probleme, dalje se širiti i da je pred njom je dobra budućnost, dok je jedan procenat više onih koji imaju suprotan stav - 26 odsto ispitanika veruje da će se EU u budućnosti susretati sa sve većim problemima i da je verovatnije da će se potpuno zatvoriti, ili čak raspasti.
Ipak, za najveći broj građana, njih 41 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (41 odsto), kao i više mogućnosti za zapošljavanje (38 odsto).
Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnenja kako bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju decu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka Evropskoj uniji.
Istraživanje možete da preuzmete ovde.