Informacije Aktuelnosti

Brisel Srbiji nije zatvorio vrata Unije

11. oktobar 2021. | Beograd

Brisel Srbiji nije zatvorio vrata Unije

Perspektiva članstva na Samitu jasno podvučena

I pored toga što je Samit Evropska unija - Zapadni Balkan, na brdu kod Kranja, završen bez usvajanja vremenske odrednice do kada bi naš region mogao da se priključi EU, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović smatra da naš put ka Briselu nije doveden u pitanje. 

Ona je u intervjuu za „Novosti“ govorila o porukama sa ovog skupa, zašto nas određene zemlje sapliću, hoćemo li ove godine preći makar još jedan korak ka „evropskoj porodici“...

Da li je, posle samita u Kranju i odbijanja slovenačkog predloga da 2030. bude godina mogućeg prijema, jasno da je evropski put Srbije doveden u pitanje?
Uopšte nije ideja ni bila da se kao godina prijema naše zemlje navede 2030, jer mi svi pregovaramo pojedinačno, a ne u paketu. To je posebno naglašeno i u kriterijumima nove metodologije pregovora, već je slovenačka ideja bila da se ta referenca odnosi na mogućnost da najkasniji datum za partnere iz regiona ZB bude 2030. Uostalom, Kredibilna strategija proširenja EU na ZB iz 2018, koju je tadašnji predsednik Evropske komisije Junker predstavio u Beogradu, navodi mogućnost da za prednjačeće zemlje u pristupnom procesu, tj. Srbiju i Crnu Goru, ukoliko svi - i mi i EU - urade svoj deo posla, okvirna godina mogućeg prijema bude 2025. Tako da okvir za nas već postoji, on nije obećanje, nego mogućnost, koju mi kroz ubrzanje reformskog procesa i novu metodologiju pregovora nastojimo da dostignemo, iako ima puno izazova. Nakon svega što smo predsednik Vučić i ja čuli kako na plenarnom sastanku, tako i u razgovorima koje smo imali na njegovim marginama, jasna perspektiva našeg regiona za članstvo u EU ne dovodi se u pitanje, naprotiv jasno je podvučena i obnovljena. Sama činjenica da se o Zapadnom Balkanu diskutovalo duže od četiri sata u momentu kada se ceo svet suočava sa posledicama krize izazvane kovidom-19, migracijama i potresima na tržištima energenata, govori o tome da je osnaženo liderstvo zajedničke evropske vizije, koje je u poslednjim godinama počelo da gubi polet. Slovenija, kao trenutno predsedavajuća Evropskoj uniji, bila je jedan od glavnih promotera jasnije perspektive našeg regiona ali u tome svakako nije usamljena.

RAZGOVARAMO SA SVIMA 
Zbog čega nas Nemačka, Holandija, Danska, Belgija često sapliću na evropskom putu? Kako komentarišete česte izjave iz Zagreba da se Srbija „ne ponaša lepo“, da ne možemo tako u EU? 
Neću pojedinačno o zemljama, nije umesno da kao ministar za evropske integracije na taj način u javnosti komentarišem, jer nisu svi kritičari rukovođeni istim motivima. Ali sa svima imamo, i kolege i ja, redovan i veoma otvoren dijalog. Visoko se ceni otvorenost i spremnost Srbije da saslušamo i zamerke i kritike, nikada nisam odbila sastanak ni na jednu temu, ma koliko bila neprijatna ili teška. Da ne govorim o predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić, koji na najvišem nivou pokazuju suštinsku i verodostojnu spremnost za dijalog po svim temama.
 

Kakvu poruku Brisel šalje stalnim odlaganjem proširenja i da li će doći trenutak kada će Srbija odustati od EU?
Politika proširenja podrazumeva proces pregovora koji bi trebalo da rezultira članstvom, a koji je za sve zemlje trajao prilično dugo. Ne postaje se preko noći članica EU, iako je činjenica da su kriterijumi nakon poslednjih krugova proširenja pooštreni i politički izoštreni. Srbija je deo Evrope i ne postoji ništa prirodnije nego da postane deo EU. Postoje države članice koje su konstantno oprezne prema ideji proširenja i taj stav su imale i ranije. Što se tiče mogućnosti odustajanja, koliko je to neutemeljena ideja govore rezultati poslednjeg istraživanja javnog mnjenja MEI - čak 57 odsto građana bi glasalo na referendumu za članstvo.

Očekujete li da ćemo ove godine, ipak, otvoriti klaster ili će nam neka od država spustiti rampu?
Reforme u Srbiji ne stoje, u odnosu na proces proširenja koji je proceduralno u zastoju za ceo region, skoro već dve godine. U reformske procese uključeni su svi, od predsednika i premijera do ministara. Spremni smo za otvaranje dva klastera Konkurentnost i inkluzivni rast i Zelena Agenda i održiva povezanost. Rad na ustavnim amandmanima iz oblasti pravosuđa, akcionom planu za primenu medijske strategije, borbi protiv korupcije je podignut na najviši nivo praćenjem od strane predsednika i premijerke. Očekujem da se to uvaži u predstojećem godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

Izvor: Večernje novosti