Srbija je saglasnost za novu metodologiju prijema u EU dala odavno, a ona donosi pre svega snažnije političko vođenje i nadzor procesa i od strane EU i kandidata za članstvo, rekla je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Komentarišući principe nove metodologije EU, koje je predstavio komesar Varheji, Joksimović je istakla da je Srbija saglasnost odavno dala na novu metodologiju.
„Predsednik Vučić čini mi se još prošlog jula, i mi kao Vlada Srbije", rekla je ona za RTS.
Dodala je da je tako pokazan visok nivo poverenja, jer je nova metodologija bila prihvaćena u trenutku kada niko nije znao kako će ona da izgleda.
„Time smo pokazali poverenje u namere EU prema politici proširenja i Zapadnom Balkanu i Srbiji, a sa druge strane pokazali da smo spremni da nastavimo proces evropskih integracija ma kakva da nova pravila budu jer je to naše strateško opredeljenje", rekla je Joksimović.
Dodala je da predstoji izjašnjavanje država članica EU o novoj metodologiji pa će se videti hoće li biti izmena, ali da je otprilike to sada zaokružen paket principa.
„Ono što je najvažnije jeste da metodologija, bar što se tiče nas koji smo već u pregovorima, pojačava one elemente koje su već bili važni u našem procesu koji je mnogo rigorozniji nego oni vođeni sa drugim državama, koje su sada članice EU", objasnila je Joksimović.
Istakla je da se to odnosi pre svega na političke kriterijume i vladavinu prava, a to su poglavlja 23 i 24 u okviru klastera 1- Osnove, jer bez napretka u tom delu, nema napretka ni u drugim oblastima pregovora.
„Sada je to posebno naglašeno, kao najvažniji segment, klaster 1, gde se nalaze ta poglavlja i merenje napretka u tim oblastima će biti dodatno posmatrano i analizirano ne samo od Evropske komisije već i od država članica EU".
Navela je da se uvodi nova uloga već postojećeg formata Međuvladinih konferencija, koje postaju najviši nivo strateškog međudržavnog dijaloga, na visokom političkom nivou ministara država članica i Srbije.
„To je važno jer je to onda jedan transparentniji princip. Da vidimo šta zaista države članice EU precizno očekuju od Srbije kada je, recimo, reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i drugim glavnim temama", rekla je Joksimović.
Ona je ocenila da se korektivne mere, koje su deo predloga, pre svega odnose na one države na koje se prvi put primenjuje metodologija, a da se na Srbiju odnose u nešto drugačijem smislu.
„Mi imamo postojeći pregovarački okvir koji se neće menjati. Sve promene se adaptiraju u taj okvir. Za nas su vrlo jasne korektivne mere koje su i do sada postojale. Dakle i normalizacija u dijalogu Beograda i Prištine, i da nema napretka ka EU ako nema napretka u oblasti vladavine prava, u regionalnoj saradnji i dobrosusedstvo itd..", rekla je ministar za evropske integracije.
Joksimović je ocenila da je zeleni digitalni sertifikat čije je uvođenje najavila EU, namenjen prevashodno zemljama članicama zbog Šengen zone i potrebe da se unutar EU ujednači praksa.
„Zato se insistira na vakcinama koje je priznala Evropska agencija za lekove. Ne odnosi se na treće zemlje među kojima je i Srbija. U dogovoru sa Svetskom zdravstvenom organizacijom najavljeno je da će EU naći modele da se ujednače ili prihvate međusobno sertifikati o vakcinaciji trećih država, jer su se mnoge zemlje ostatka sveta, a ne samo Srbija, vakcinisali vakcinama i drugih proizvođača", rekla je ona.
I neke članice EU su koristile vakcine drugih proizvođača, pa će u okviru EU države članice biti ovlašćene da odluče o davanju sertifikata i za druge vakcine.
„Rešenje će se svakako naći i za naše građane, čak i kada bi se ovakva odluka odnosila i na treće zemlje, jer obuhvata i to da li ste preležali bolest kovid-19, da li imate antitela, da li imate negativan PCR test", rekla je ona.
Dodala je da ta odluka tek treba da prođe proces saodlučivanja između Evropskog parlamenta i Saveta EU.
Bespovratna pomoć od 12 miliona evra koju je Srbiji za borbu protiv kovida odobrila EU iz Fonda solidarnosti, Joksimović, kao inicijator i potpisnik aplikacije Srbije za Fond solidarnosti i predsedavajući Radne grupe, ocenjuje kao pokazatelj da smo spremno i stručno prikazali tok pandemije i hitne troškove koje smo imali u prva četiri meseca pandemije, kako su pravila aplikacije nalagala.
Podsetila je da nije prvi put Srbija dobila pomoć iz Fonda solidarnosti, jer je ona i 2014. poslala u ime Vlade aplikaciju za sanaciju od poledica poplava.
Za pomoć u borbi protiv kovida apliciralo je 20 država, od kojih su 17 članice EU, a pored Srbije pomoć su tražile Albanija i Crna Gora.
„Taj novac će otići na pokrivanje troškova u pogledu javnog zdravlja i hitnih reakcija koje smo imali tokom pandemije. Verujem da će to značajno pomoći našem budžetu, rekla je ona i zahvalila je svim resornim ministarstvima i institucijama koje su učestvovale u radnoj grupi za aplikaciju", kazala je Joksimović.
Kako je navela, Albanija je recimo dobila 900.000 evra, a Crna Gora 200.000 evra, dok su i neke članice EU dobile manji iznos od Srbije.
Izvor: Tanjug