O evrointegracijama Srbije u 2020. i očekivanjima za 2021, novoj metodologiji pregovora, pandemiji i drugim izazovima na putu ka EU, govori ministar za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović.
Kako ocenjujete 2020. godinu, kada je reč o evropskom putu Srbije?
Godina koju ostavljamo iza sebe donela je promenu koja se odrazila na ceo svet, na svakog pojedinca. Pandemija kovid-19 promenila je ustaljene načine rada, komunikacije, način života, ali i razmišljanja kako pojedinaca tako i država i ekonomija, a onda prirodno uticala i na tok međunarodnih odnosa. Evropski put Srbije u tom pogledu nije izuzetak, jer je i Evropska unija, uostalom kao i države kandidati, imala prioritet da očuva zdravlje svojih građana i da se izbori sa posledicama koje je ova zdravstvena kriza izazvala. Solidarnost i saradnja naše zemlje sa EU i sa državama članicama u toj borbi ipak je, rekla bih, obeležila ovu godinu, uz obostranu posvećenost procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i u ovako teškim okolnostima.
Najviši zvaničnici EU više puta su ponovili da je Zapadni Balkan prioritet i same Unije i Evropske komisije, kao institucije koja vodi pristupni proces sa njihove strane. Dve su činjenice koje tome govore u prilog - nova metodologija pregovora koja će ubrzati i osnažiti pregovarački proces, tako što će politiku proširenja EU učiniti kredibilnijom, delotvornijom i predvidljivijom za sve strane u pregovorima. I drugo, usredsređenost EU na ekonomsko prilagođavanje regiona Evropskoj uniji i podrška oporavku nakon pandemije, kroz Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan vredan devet milijardi evra.
Sa naše strane ističem da je ova godina pokazala da je Srbija verodostojna evropska država, koja je očuvala ekonomsku otpornost u najvećoj pandemiji modernog sveta, uz obezbeđivanje brze adekvatne zdravstvene zaštite za sve naše građane. Učestvujemo u svim najvažnijim politikama EU, od COVAX mehanizma koji će nam omogućiti da kada i druge zemlje EU dobijemo vakcine koje smo preko ovog mehanizma kupili, preko zajedničkih nabavki lekova i medicinske opreme, ali i Zelenoj agendi i politici borbe protiv efekata klimatskih promena, digitalizaciji i svemu što su ključne teme novog plana ekonomskog rasta EU.
Očekivanja od 2021. godine?
Očekujem da 2021. godina bude dinamičnija i znatno konkretnija u odnosu na celokupnu politiku proširenja EU, međusobnog poverenja EU i kandidata i sa više obostranog entuzijazma.
Kako bi se ubrzala dinamika pristupanja, najpre bi trebalo što hitnije uobličiti primenu nove metodologije za pregovarački proces Srbije, sa kojom se u izvesnoj meri kasni, jer države članice i EK, kako se pokazalo, ne mogu da se, za sada, usaglase oko pregovaračkih okvira za Severnu Makedoniju i Albaniju, a to posredno utiče i na pregovore sa Srbijom.
Sada kada sama poglavlja - njihovo otvaranje i zatvaranje - više nisu osnovni instrument, već je to, po svemu sudeći, dostizanje kriterijuma za otvaranje čitavih klastera srodnih poglavlja, uz snažan politički nadzor nad procesom, treba nam jasan i precizan plan naših evropskih partnera o merilima za napredak reformi i o načinu na koje će one biti vrednovane.
Nastavićemo da kao prioritetne zadatke nove vlade brže sprovodimo reforme koje utiču na dinamiku pregovora sa EU, posebno onih iz oblasti vladavine prava, odnosno prvog klastera, iz kojeg su sva poglavlja otvorena i na čijem se usklađivanju sa preporukama EU uveliko radi. Reč je, pre svega, o ustavnim izmenama kao delu pravosudne reforme, sprovođenju Medijske strategije, daljem unapređenju ljudskih i manjinskih prava...
Kada je reč o Ekonomskom i investicionom planu EU za Zapadni Balkan, očekujemo da će već u narednoj godini početi podrška izgradnji ključne regionalne infrastrukture i pomoć daljem razvoju privatnog sektora, te dodatnom integrisanju regiona u šire privredne tokove EU. Evropska unija na ovaj način nastavlja da doprinosi daljem povezivanju u regionu, kao i poboljšanju veza Zapadnog Balkana sa EU, čime će se ubrzati slobodan protok ljudi i robe i povećati ukupna trgovinska i ekonomska saradnja.
Koji će biti najveći izazovi u procesu proširenja - koji za Srbiju, a koji za EU?
Svaki izazov je po svojoj suštini i prilika i šansa za kvalitativni korak napred. Za EU - da pokaže da je bila ozbiljna oko nove metodologije kao instrumenta za ubrzanje kredibilnog procesa pregovora i snažnog instrumenta podrške za iskrenu politiku proširenja, koja će ojačati i otpornost i vitalnost EU. Za Srbiju - da pokažemo da smo ozbiljni oko suštinskih reformi, jačanju vladavine prava, ekonomske otpornosti, dobrog upravljanja i duboke umreženosti naše sa vodećim politikama EU grupisanih u šest klastera.
Kada je reč o tehničkom aspektu pregovora, mi već proaktivno radimo na onome što je za nas prioritet u ovom trenutku, a to je prilagođavanje svih struktura novoj metodologiji, na osnovu onog što nam je za sada poznato. Spremamo se da pregovaramo na način na koji EU najavljuje, a to je ubrzanje procesa, kroz snažniji politički nadzor i uz detaljnu implementaciju strateških planova reformi koji su suština nove metodologije. Na političkom planu, tu je unapređenje odnosa u regionu, uz dalje pregovore Beograda i Prištine, kojima naša strana odgovorno i dosledno pristupa, uz posredovanje Evropske unije.
Sa druge strane, mislimo da je važno da same države članice EU pokažu više entuzijazma prema proširenju, jer Zapadni Balkan više nije deo problema nego je rešenje za dostizanje stabilnosti i same Unije, posebno nakon Bregzita. Takođe, deo smo rešenja i za prevazilaženje ekonomske i migrantske krize, koje su prisutne kao posledica globalnih kretanja.
Srbija kao zemlja sa velikim kapacitetom integracije u većini sektorskih politika EU, i sada kada je kandidat, može u značajnoj meri da pomogne podizanju kompetitivnosti EU, a našim građanima će punopravno članstvo svakako doneti i to da žive u stabilnijoj i otpornijoj Evropi, na kontinentu koji svi skupa delimo.
Izvor: EURACTIV.rs