Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Nismo pačja škola u evropskim integracijama već ozbiljna zemlja

17. decembar 2020. | Beograd

J. Joksimović: Nismo pačja škola u evropskim integracijama već ozbiljna zemlja

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović poručila je danas da se varaju oni koji misle da će Srbiju samo da pohvale za prihvatanje nove metodologije za pristupanje EU, a da onda sve bude po starom.

Srbija ne kaska u EU integracijama i ne samo da je prihvatila novu metodologiju već je po tom pitanju proaktivna kod EK, poručila je ministar Joksimović, odgovarajući na kritike koje je u uvodnom delu plenarne sednice Nacionalnog konventa iznela predsednica te nevladine organizacije Nataša Dragojlović.  

„Ako je neko mislio da će da pritera Srbiju uza zid time što ćemo da prihvatimo novu metodologiju, a da će onda sve da bude po starom, e pa neće, zato što Srbija nije pačja škola u procesu evropskih integracija, nego ozbiljna zemlja“, naglasila je Joksimović.

Istakla je da je Srbija to pokazala i ove godine i poručila da ne samo da nismo dalje od EU nego smo suštinski bliže.

„Jer smo pokazali hitrost, efikasnost, ekonomsku snagu, solidarnost i brigu za svoje građane i dostupnosti lečenja onako kako nemaju ni građani EU“, istakla je Joksimović.

Kaže da joj je drago što je u uvodnom delu od ambasadora Sema Fabricija i Tomasa Šiba mogla da čuje stvari koje pomažu da se razjasni, kako je rekla Joksimović, jedna dilema koju je uvela Dragojlovićka jednim gotovo političkim ekspozeom, kao i da je očigledno da tu ne misle svi isto.

„Videli smo da su ocene Šiba i Fabricija znatno pozitivnije nego kako ste vi predočili i koncipirali. To je dobra stvar da ste oštriji nego što su nalazi EK i ambasadori EU i Nemačke. To je dobro i pokazuje da postoji jedna oštrina Nacionalnog konventa koja je gotovo politička i koja znatno odudara od onoga što bi civilno društvo i organizacije civilnog društva trebalo da imaju kao jedan izbalansirani odnos“, poručila je ministar Dragojlovićki.

Joksimović je dodala da se tu radi o jednom konzistentnom političkom, a nazovi civilnom pristupu kada su u pitanju politički kriterijumi.

Ipak, značajno je za demokratiju da se svaki glas čuje, kaže Joksimović.

Ukazuje da neki navodi, ipak, nisu istiniti i da nije tačno to što je Dragojlovićka rekla da je Srbija za 18 godina otvorila 16 od 35 poglavlja, već 18 od 35 poglavlja od januara 2014. godine, kada su zvanično pregovori i počeli, kao i da su prva poglavlja otvorena u decembru 2015. godine.

Kada je reč o metodologiji koja se razvlači već mesecima - da li je Srbija formalno prihvatila ili nije prihvatila novu metodologiju EU, Joksimović je naglasila da tu nema dileme da je Srbija to učinila.

Istakla je da je po svim međunarodnim konvencijama i uzusima svaka izjava predsednika države koji zastupa zemlju i u inostranstvu obavezujuća za državu.

„Kao resorni ministar sam poslala više pisama na adrese svih mojih kolega zaduženih za EU u zemljama članicama, kao i Oliveru Varheiju i jasno predočila nedvosmislen i neupitan stav Srbije oko prihvatanja nove metodologije koja nije uobličena i zbog čega smo u situaciji da i dalje pričamo o poglavljima“.

Objasnila je da više ne bi ni trebalo pričati o poglavljima zbog nove terminologije i da bi volela da i civilno društvo pokaže više razumevanja oko nove metodologije i nove terminologije koja sa njom ide.

Joksimović navodi da poglavlja postaju sekundarni instrument za ono što je suština pregovaračkog procesa i da su sada ključne sektorske politike EU strukturirane u šest klastera, a to su: vladavina prava, unutrašnje tržište, kompetitivnost i ekonomski oporavak i socijalna inkluzija, zelena agenda i digitalizacija, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi. Kako je rekla, premreženost sprske politike i povezanost naše politike sa svim tim politikama EU biće ključno merilo za napredak u pristupnom procesu.

Izvor: Tanjug