Republika Srbija danas ulazi u drugu godinu primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Ovim ugovorom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013, Srbija je stvorila uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom, doprinoseći time boljem privrednom okruženju za poslovanje i investiranje u našoj zemlji. Osnovni cilj Sporazuma bio je stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Republike Srbije.
SSP predstavlja pravni okvir za odnose Republike Srbije i Evropske unije sve do momenta stupanja naše zemlje u članstvo EU.
Evropska unija je najvažniji spoljnotrgovinski partner sa kojom se obavlja 64.3 odsto spoljnotrgovinske razmene u prvih šest meseci 2014. godine. Izvoz u EU u prvih 6 meseci ove godine porastao je za 16.1 odsto kada se poredi isti period u 2013, a uvoz se povećao za 4.3 odsto. EU je i najveći investicioni partner Republike Srbije.
Srbija, dakle, beleži konstantan rast izvoza na tržište Evropske unije praćen stalnim, ali smanjenim rastom uvoza iz Evropske unije. Ovo je rezultiralo umanjenjem trgovinskog deficita u razmeni sa EU. Dok je 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU bila 44.4%, u prvoj polovini ove godine iznosila je 76.6 procenta, što predstavlja značajan napredak u poređenju sa prošlom, a trgovinski deficit smanjen je za 21.7 odsto u poređenju sa 2013.
Kada su u pitanju najvažnije izvozne destinacije za srpske proizvode u EU u prvih 6 meseci 2014. godine, Italija zauzima prvo mesto (sa 28.4 procenta ukupnog izvoza Srbije u EU), sledi Nemačka (18.7 odsto), te Rumunija, Slovenija i Hrvatska. Na uvoznoj strani, Nemačka je zauzela prvo mesto (sa 18.9 procenta ukupnog uvoza Srbije iz EU), sledi Italija (18.7odsto), zatim Poljska, Mađarska, Austrija i Francuska.
Zahvaljujući automobilskoj industriji, Srbija je ostvarila suficit u trgovini sa Italijom, glavnim spoljnotrgovinskim partnerom iz EU. Broj zemalja članica EU sa kojima Srbija beleži trgovinski suficit se povećao i u prvih 6 meseci ove godine, tako da je Srbija ostvarila pozitivan bilans i u trgovini sa Rumunijom, Kiprom, Portugalom, Litvanijom i Bugarskom.
Podsećamo da je Evropska unija jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, dok je Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz EU završila 1. januara 2014. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od početka ove godine do članstva Srbije u EU iznosi 0.99 odsto, dok je uvoz za 95.1 procenta proizvoda u okviru Carinske tarife, u potpunosti liberalizovan.
Takođe, podsećamo da potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo EU (sve vrste mesa; mlečni proizvodi; krompir; paradajz i drugo povrće sveže i smrznuto; grožđe; jabuke; šljive; višnje; pšenica i pšenično brašno; kukuruz, semenski i merkantilani; kukuruzno brašno i prekrupa od brašna; suncokret; margarin; kobasice i paštete; konzervisano povrće; konzervisano voće; sok od paradajza, od grožđa, jabuka, krušaka i višanja i mešavine sokova; sirće, duvan; etil alkohol, voćne rakije; određene kategorije goveda za klanje, svinja za klanje, jagnjad za klanje; klanični proizvodi itd), a za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu.
Za jabuke, grožđe, višnje, šljive, jagode, paradajz i paprike i dalje će se primenjivati uobičajene, sezonske carine.
Pored stvaranja zone slobodne trgovine, Srbija je potpisivanjem SSP preuzela i obavezu da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije. Nastavljajući ranije poslove u ovoj oblasti, Vlada Srbije je 31. jula 2014. godine usvojila revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) kojim su definisane mere i aktivnosti u periodu od 2014. do 2018. godine, kojima će se nastaviti proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, a time i stvaranje predvidivog i stabilnog zakonodavnog okvira prvenstveno za građane Srbije, ali i za sve zainteresovane investitore koji bi da ulože svoje znanje i sredstva u razvoj Srbije.