BRISEL, 23. marta 2005 - Lideri Evropske unije usvojili su na samitu koji je završen u Briselu nove ekonomske prioritete čiji je cilj veći privredni rast, i prihvatili zahtev Nemačke i Francuske da se spreči da javni servisi u EU budu potpuno otvoreni za konkurenciju, prenosi agencija Beta.
Nemački kancelar Gerhard Šreder i francuski predsednik Žak Širak uspeli su da ubede ostale čelnike Unije da se ponovo razmotri sporni predlog da javni servisi, od platnog prometa do građevinarstva, širom 25-članog bloka budu otvoreni za konkurenciju.
Francuska, Nemačka, Švedska i još neke zemlje tražile su garancije da takva reforma neće nauditi njihovim čuvenim sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, niti ugroziti prava radnika.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je spreman da razmotri neke izmene u tom planu, odnosno da se liberalizacija ne odnosi na neke osetljive oblasti, poput zdravstvene zaštite i prosvete.
Barozo je dodao da će se voditi računa da jeftinija konkurencija u javnom sektoru ne poveća nezaposlenost, kao što strahuju sindikati u većini zemalja EU.
Cilj tog plana je da se u javnom sektoru, koji čini oko 70 odsto privrede EU, stvori 600.000 novih radnih mesta. Njegovi kritičari smatraju da bi liberalizacija mogla uništiti socijalna prava u Uniji, jer bi dozvolila firmama iz zemalja sa nižim porezima da jeftinom ponudom izbace iz posla rivale u `skupim` zemljama.
Francuski predsednik Širak bio je naročito zabrinut da reforma ne ugrozi prava radnika, posebno pošto, po nedavnim anketama, raste rejting protivnicima novog ustava EU, o kome će se Francuzi izjasniti na referendumu 29. marta.
Ukoliko Francuzi odbace ustav čiji su tekst čelnici EU usvojili u oktobru, Unija bi zapala u krizu, jer bi se time poljuljali temelji ambicioznih nastojanja da se blok dodatno integriše, a smanjio bi se i uticaj Francuske, upozorio je Širak, a prenosi AP.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, čija zemlja predsedava Unijom, rekao je da su šefovi država i vlada EU usvojili plan kako da se prevaziđe zastoj u ekonomskoj reformi, poznatoj kao `Lisabonska agenda`, čiji je cilj da EU do 2010. postane najdinamičnija privreda na svetu.
U deklaraciji sa samita nalažu se hitne mere kako bi prioriteti EU postali ekonomski rast i zapošljavanje sa ciljem da se stvori područje atraktivno za investicije i za rad.