Beograd, 10. mart 2005 - Već skoro četiri meseca sam komesar za proširenje Evropske unije. U tom kratkom periodu, na mene je ostavila snažan utisak rešenost naroda zapadnog Balkana da reformišu svoje zemlje i približe ih Evropskoj uniji. Kao rezultat njihovih napora, zapazio sam da su postigli opipljiv napredak.
Godine 2005. i 2006. biće ključne za približavanje zapadnog Balkana EU. Moramo da odgovorimo na kratkoročne izazove da bismo mogli da se suočimo s dugoročnim ekonomskim i socijalnim razvojem. Najznačajnija neposredna pitanja su završetak rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTŠ) i rešenje budućeg statusa Kosova, na bazi napretka postignutog na planu vladavine zakona, prava manjina i decentralizacije.
Proteklih godina EU je prvenstveno bila usredsređena na obnovu i stabilizaciju. Da bi se napredovalo, pomirenje i vladavina zakona moraju da se zasnivaju na čvrstim temeljima. U budućnosti veći naglasak stavljaćemo na socijalni i ekonomski razvoj, kao i na stvaranje države članice - s krajnjim ciljem da sve države regiona postanu članice EU.
Evropska unija ima za cilj da postepeno integriše zemlje regiona kroz čitav niz koraka nazvanih „Proces stabilizacije i pridruživanja“. Prvi korak je sticanje šanse za pristupanje EU; sve zemlje zapadnog Balkana sad imaju tu šansu. Sledeći korak je uspostavljanje ugovornih odnosa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pristupanju između EU i dotične zemlje. Ti sporazumi otvaraju izglede za trgovinu i omogućavaju zemlji da učestvuje u mnogim programima EU, kao što su studentske razmene i naučna istraživanja.
Zemlje regiona trenutno prolaze kroz neophodne etape na putu ka članstvu u EU. Neke napreduju brže od drugih. Ali sve mogu da se kreću brže ako se za to opredele.
Poštovanje međunarodnih obaveza, posebno onih koje se tiču Haškog tribunala, ključni je uslov za ispunjavanje standarda vladavine zakona koji važe u EU. Nadam se da će sve zemlje regiona uskoro savladati tu prepreku. Naša politika uslovljavanja donosi konkretne rezultate. U protekla dva meseca otprilike jedan optuženik nedeljno predavao se manje-više dobrovoljno Haškom tribunalu, naročito iz Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ukoliko se ova tendencija nastavi i dovede do značajne saradnje sa ICTŠ, ući ćemo u narednu fazu integracije zemalja regiona u EU.
Mi u Komisiji trenutno procenjujemo da li je Srbija i Crna Gora dovoljno napredovala da bi mogli da otpočnu pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Nadam se da ćemo moći da damo zeleno svetlo tim pregovorima početkom aprila, kad objavimo naš izveštaj. Moći ćemo to da učinimo ukoliko Srbija i Crna Gora napravi ovog meseca značajan napredak ka punoj saradnji sa Haškim tribunalom.
Bosna i Hercegovina je dobila našu ocenu, u kojoj je navedeno 16 prioriteta za dalji rad. Ako zemlja napravi dovoljno značajan napredak u vezi sa tim prioritetima, uključujući sveobuhvatnu reformu policije, Komisija bi mogla da preporuči zemljama članicama da otpočnu pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Nadam se da će pregovori već uveliko biti u toku na 10. godišnjicu potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru.
Albanija pregovara o svom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Napredak je spor, naročito s obzirom na to da se bliže izbori sredinom godine. Nadam se da će Albanija moći brže da napreduje ka zaključenju pregovora.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ima sporazum koji je na snazi i već je podnela molbu za članstvo u EU. Nakon što smo dobili tu molbu ovde u Briselu, zatražili smo od vlade u Skoplju da odgovori na upitnik i tako nam pruži neku vrstu slike stanja u zemlji i njene spremnosti da prihvati zakone i obaveze EU. Bilo mi je drago kad sam prošlog meseca primio odgovore na upitnik (svih 14.000 stranica!) od premijera Bučkovskog.
Komisija trenutno detaljno razmatra odgovore, a moje osoblje vodi dijalog sa Skopljem kako bi prikupilo sve informacije neophodne Komisiji da pripremi svoje mišljenje o spremnosti zemlje da otpočne pregovore o članstvu. Voleo bih da mogu da izložim to mišljenje zemljama članicama EU do kraja ove godine. Međutim, mnogo je bitniji sadržaj tog mišljenja od datuma njegovog iznošenja. To mišljenje može biti negativno ili pozitivno, a mora da bude pozitivno da bi zemlja glatko napredovala ka pregovorima o članstvu. Još mnogo posla mora da se obavi između iznošenja mišljenja i otpočinjanja pregovora, čak i kada su posredi najbolje pripremljene zemlje.
Hrvatska je danas već zemlja kandidat. Ja odlučno podržavam težnje Hrvatske da pristupi EU i voleo bih da počnem pregovore sa Hrvatima 17. marta. Međutim, prvo mora biti ispunjen jedan veoma važan uslov: Hrvatska mora u potpunosti da sarađuje sa ICTŠ. Hrvatska je pojačala napore od početka februara i nadam se da će uskoro postići rezultate. Ovde se ne radi samo o jednom optuženom generalu, već o tome da li je državni aparat u potpunosti sposoban i spreman da sprovede vladavinu zakona i međunarodne obaveze.
Što su zemlje zapadnog Balkana bliže članstvu u EU, to mogu da imaju više koristi od podrške koju im EU pruža. Mi obezbeđujemo finansijsku pomoć i veći pristup našim ogromnim tržištima. Mi pružamo pomoć u izgradnji efikasnih i nepotkupljivih javnih institucija - uključujući ministarstva, carinske službenike i policiju. Kako se zemlja kreće kroz etape koje vode ka članstvu u EU, tako naši uslovi postaju stroži, ali naša podrška takođe postaje veća. U narednih pet godina mog mandata komesara rado ću sarađivati s ljudima iz zapadnog Balkana. Cilj mi je da obezbedim da šanse za pristupanje EU postanu opipljiva realnost. Mi smo partneri i EU želi da pomogne zemljama regiona. Ostalo zavisi od njihovih vođa i građana.
Oli Ren je komesar za proširenje Evropske unije