Srbija je od 1. januara 2012. godine ušla u četvrtu godinu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom. To znači dodatno smanjenje carina na robu koja se uvozi iz ove organizacije. Nastavak liberalizacije u skladu je sa dinamikom predviđenomSporazumomo stabilizaciji i pridruživanju (SSP),kojim se između Srbije i Evropske unije stvara zona slobodne trgovine i našoj zemljiomogućava bescarinski pristup evropskom tržištu od pola milijarde potrošača.
U 2012. godini prosečna carina na uvoz robe iz EU će iznositi 1,8odsto,dok će prosečna carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznositi6,2odsto. Tako su, na primer, za pojedine industrijske proizvode carinske stope od januara ove godine smanjene i iznose: za automobile 2,5% i 5% u zavisnosti od kubikaže motora(prema ostalim zemama carina za nove automobile iznosi 12,5%), za frižiderei zamrzivačeiznosi 2% (iz ostalih zemalja 10%) za veš mašine 6% (iz ostalih zemalja je carina 15%), za televizore 6% i 3%, dok je iz drugih zemalja sa kojima nisu potpisani preferencijalni sporazumi ova carina 15%.Ovo smanjenje daje mogućnost snižavanjacena uveznih proizvodana domaćem tržištu.
Dosadašnja primena Prelaznog trgovinskog sporazuma dovela je do smanjenja deficita i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom u EU. U prvih deset meseci 2011. godine procenat pokrivenosti uvoza izvozom dostigaojenivo od 61,4odsto, koji je ujedno i najvišiu poslednjih 15godina.
U 2011. godini, u periodu januar-oktobar, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,05 milijardievra, što predstavlja rast od 18,8procenatau odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 6,59 milijardievra, odnosno 14,4odstorasta u odnosu na 2010. godinu.
Izvozu EU već u 2010. godini dostigao je nivo pre krize tj. nivo iz 2008. godine, dok maksimalni iznos uvoza, koji je ostvaren 2008,još uvek nije dostignut. Na rast izvoza, pored kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda,su svakako uticali i pozitivni efekti sve većeg dolaska stranih kompanija u oblasti industrije,koje svoje proizvode plasiraju i na tržište zemalja EU.
Urazmeni sa EU u poljoprivredi,kontinuirano se ostvaruje suficit, koji se iz godine u godinu povećava. U 2009. godini ovaj suficit je iznosio oko 200 miliona evra, a u 2010. godini 487 miliona evra. Uprvih deset meseci 2011. ostvaren je suficit od oko 494 miliona evra, što je više za 47odstou odnosu na onajostvaren u istom periodu prošle godine.
Kada je reč o strukturi razmene sazemljama EU, Srbija najviše izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Mađarske.
Posmatrajući period 2009-2012, tokom koga se primenjuje PTS, analizirane su i koristi koje srpski i evropski izvoznici imaju usled smanjenih carina i preferencijalnog pristupa tržištu.
U periodu od 2009. godine,zaključno sa deset meseci prošle godine,evropski iznoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u inosu od 423 miliona evra. S druge strane, koristi koje su imali srpski izvoznici se iz godine u godinu povećavaju i u proseku su tri i više puta veće od koristi koje ostvaruju evropski izvoznici. Od početka primene sporazuma, zaključno sa deset meseci 2011, ukupna korist od preferncijalnog izvoza za srpske privrednike iznosi 1,395 milijardi evra.
Uspešna primena ovog Sporazumaje od velikog značaja, pošto je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner i učestvuje sa 57odsto u razmeni Srbije sa svetom. Ukoliko se uzmuu obzir izemlje CEFTA, koje su drugo su po značaju izvozno tržište Srbije, jasno je da više od 80procenatasrpskog izvoza usmereno ka sadašnjim članicama EU ili zemljama koje će to postati u budućnosti. Izvoz u samo dve zemlje EU -Nemačku i Italiju,skorojetri puta veći od našeg ukupnog izvoza u Rusiju, Kinu, Severnu i Južnu Ameriku i Afriku.