Pre tačno godinu dana potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (Sporazum). Reč je o sveobuhvatnom ugovornom odnosu, u kome su obaveze dvostrane i jasno definisane. Iako primena Prelaznog trgovinskog sporazuma i početak ratifikacije Sporazuma čekaju „zeleno svetlo“ Saveta ministara EU, Vlada Srbije je od 30. januara 2009. godine formalno počela da primenjuje trgovinski deo Sporazuma.
Primena Sporazuma je za Srbiju je od velikog značaja, pošto je njegov osnovni ekonomski element stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU. Evropska unija je ne samo tržište od oko pola milijarde potrošača, već i tradicionalno naš najvažniji ekonomski partner, sa kojim se obavlja više od polovine ukupne robne razmene sa svetom (56%). Ukoliko se uzme u obzir da su zemlje CEFTA, koje takođe imaju evropsku perspektivu, drugo po značaju izvozno tržište Srbije, lako se može zaključiti da će u budućnosti više od 80% srpskog izvoza biti usmereno ka zemljama članicama EU.
Iako EU još uvek nije počela sa formalnom primenom Sporazuma, proizvodi iz Srbije uživaju privilegovan tretman na evropskom tržištu. Naime, EU od novembra 2000. godine primenjuje bescarinski trgovinski režim prema Srbiji. Tako srpski privrednici već punih osam godina ne plaćaju carine i druge dažbine prilikom izvoza u zemlje EU. Kolika je to ušteda govori podatak da bi samo u prošloj godini naši privrednici imali trošak od oko 385 miliona evra da preferencijalnog tretmana nije bilo. To znači da je u prethodnih osam godina ostvarena ukupna ušteda za srpske izvoznike u iznosu od oko 2 milijarde evra. Zahvaljujući takvom tretmanu srpskih proizvoda i sveukupnim ekonomskim reformama sprovedenim u zemlji, izvoz iz Srbije u EU je u 2008. u odnosu na 2001. godinu povećan za 265 odsto.
Konkretni efekti primene trgovinskog dela Sporazuma sa naše strane se još ne mogu proceniti, jer je prošlo tek dva meseca od početka primene. Svakako, došlo je do pada cena određenih proizvoda (automobili, razna oprema), ali je na to, osim primene Sporazuma, uticala i trenutna ekonomska kriza. Za ova dva meseca gubitak od nenaplaćenih carina prilikom uvoza iz EU iznosi 10 miliona evra. U istom periodu nivo stranih direktnih investicija iz Evropske unije dostigao je vrednost od oko 165 miliona evra. Pri tome, samo u poslednje dve nedelje najavljena ulaganja holandskog Hajnekena i VDL-a, nemačkog Leonija i slovenačkog Merkura desetostruko su veća od gubitka od smanjenja carina.
Činom potpisivanja Sporazuma usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim postalo je ugovorna obaveza. U skladu sa tim, Vlada Srbije je u poslednjem tromesečju prethodne i prva tri meseca ove godine usvojila 72 zakona koji su, na direktan ili indirektan način, povezani sa procesom evropske integracije. Doneti su ili izmenjeni zakoni u oblastima carinske politke, zaštite konkurencije, kontrole državne pomoći, javnih nabavki, standarda i tehničkih propisa. Tome treba dodati i brojne propise koji su doneti sa ciljem napretka Srbije ka beloj šengenskoj listi, koja će za građane značiti putovanje bez viza u sve zemlje šengenskog sporazuma.
Istovremeno sa početkom primene Sporazuma, započeo je i proces izveštavanja o ispunjenosti Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU, koji predstavlja program primene SSP i kojim se prate zakonodavne reforme neophodne za proces evropske integracije. Nedavno je predstavljen drugi tromesečni izveštaj, koji pokazuje da je u periodu od januara do marta 2009. godine doneto 53 odsto planiranih „evropskih“ propisa.
Najzad, potpisivanje Sporazuma i početak njegove primene značajan su korak na evropskom putu Srbije. Ovaj put vodi ka uređenijem, stabilnijem i prosperitetnijem društvu, što ga čini bar podjednako važnim kao i konačni cilj kome težimo – ulazak Srbije u punopravno članstvo EU.