NOVI SAD, 13. jula (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da je projekat ulaska Srbije u Evropsku uniju ostvarljiv u roku od četiri do šest godina ukoliko državne vlasti i čitavo društvo budu efikasno radili na ostvarenju tog cilja.
Na tribini `Čemu ta Evropa`, organizovanoj u subotu uveče u okviru novosadskog muzičkog festivala Egzit, Đelić je istakao da Srbija ima administrativni kapacitet da uđe u EU u tom najkraćem mogućem roku.
`Objektivno gledano, imamo mnogo bolje ljude nego mnogi u našem okruženju`, rekao je Đelić i dodao da che evropska logika funkcionisanja društva, kada postupno bude primenjena u Srbiji, državnu administraciju učiniti efikasnijom na svim nivoima.
Objašnjavajući publici razloge za ulazak Srbije u EU, Đelić je istakao da su neke od prednosti takvog puta slobode za građane i značajne ekonomske beneficije za državu.
Kako je istakao, ne postoji država u kojoj sa evropskim integracijama uporedo nije došlo i do znatnog povećanja životnog standarda, a integracije će Srbiji u narednih deset do petnaest godina doneti samo pozitivne stvari.
`Ne idemo u Evropu da bismo dobili pare, ali kada ste član jednog bogatog kluba imate novac za mnoge stvari`, objasnio je Đelić. Osvrćući se na uslov saradnje sa Haškim tribunalom na kome EU insistira u komunikaciji sa Srbijom, Đelić je rekao da taj uslov neće nestati, i istakao da treba raditi na individualizovanju odgovornosti za ratne zločine i pomirenju u regionu.
U tim smislu, građane Srbije je, prema njegovim rečima, potrebno pobliže upoznati sa onim što se tokom rata u BiH dogodilo u Srebrenici. Sa druge strane, presude poput onih koje su pred Haškim tribunalom izrečene Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju ne doprinose tome da se u dubini srpskog društva taj međunarodni sud prihvati kao relevantan istrument za kažnjavanje ratnih zločinaca, rekao je Đelić.
Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da che približivanjem EU u Srbiji postepeno biti stvoreno `normalno, dosadno ponašanje` od čega će najneposrednije koristi imati građani.
Deo tog procesa je, kako je objasnila, i promena navika, uključujući i radnu etiku, ali na način na koji Srbima neće biti ugrožen identitet i samosvojnost.
`Nije naš cilj da dobijemo slobodu kretanja a da onda svi emigriraju. Naš cilj je da svi ostanemo i radimo u boljoj i bogatijoj Srbiji`, kazala je Miščevićeva.
Na tribini su, pored Đelića i Miščevićeve, govorili i istoričar Predrag Marković, slikar Uroš Đurić i glumac Zoran Cvijanović.