BEOGRAD, 8. decembra 2006. - Zemlje Evropske unije (EU) bi mogle zatražiti readmisiju oko 100.000 državljana Srbije, ali se ne očekuje da će oni biti vraćeni u Srbiju naglo i masovno, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu, prenosti agencija Beta.
Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije Tanja Miščević rekla je da bi delegacije Srbije i EU trebalo da 20. decembra u Briselu nastave tehničke pregovore o sporazumima o olakšavanju viznog režima i readmisiji.
Na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati razgovora o tim pitanjima početkom meseca u Briselu, Miščević je rekla da tim Srbije treba da sastavi tekst sporazuma kako bi se 20. decembra u Briselu razmotrio pre svega sporazum o readmisiji.
Namera je da se sporazumi zaključe i stupe na snagu do kraja sledeće godine, rekao je novinarima šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, član pregovaračkog tima Dražen Maravić.
Posle decembarske runde, sledeća bi bila polovinom januara u Beogradu, a zatim bi, početkom marta, bila poslednja runda pregovora o olakšavanju viznog režima i readmisiji. Ostali deo procesa zavisi od procedure u EU, rekao je Maravić.
Maravić je dodao da se pre stupanja sporazuma na snagu ne može očekivati olakšavanje viznog režima u celoj EU, ali postoji mogućnost da pojedine članice EU odluče da to učine ranije.
Članovi pregovaračkog tima Srbije su naglasili da sporazum o readmisiji podrazumeva obaveze i koristi za obe strane, i da je dužnost Srbije da omogući svojim državljanima koji nemaju regulisan statusa u zemljama EU, da se vrate i ponovo integrišu.
Bez integracije povratnika proces ne može da bude zaokružen, a EU je izrazila spremnost da finansijski pomogne taj proces i da to formuliše u preambuli sporazuma o readmisiji. Po zaključivanju sporazuma, otvoriće se mogućnost pristupa veoma velikom fondu EU namenjenom integraciji vraćenih građana.
Cilj sklapanja sporazuma o readmisiji je uvođenje jednoobraznog postupka između članica EU i Srbije, pošto je Srbija već sklopila više bilateralnih sporazuma o readmisiji sa članicama EU.
Šefica Odseka za readmisiju MUP-a Srbije Zorica Đokić rekla je da je Srbija od 1996. godine zaključila 13 bilateralnih sporazuma o readmisiji sa 15 zemalja, od kojih su 11 članice EU.
Đokić je navela da je od 2003. godine, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije preuzelo nadležnost za readmisiju građana, do novembra ove godine Srbija dobila ukupno 21.962 zahteva za vraćanje njenih građana, a da su nakon provere državljanstva i identiteta odobrena 16.832 zahteva.
Na pitanje kako će u tom procesu biti tretirani kosovski Albanci, ona je rekla da će biti moguć povratak svih za koje se utvrdi da su državljani Srbije i čiji se identitet potvrdi.
Odluku o tome ko će, kada i kako biti vraćen je na zemlji koja podnosi zahtev za vraćanje stranih državljana u zemlju porekla, dodala je Zorica Đokić.
Branko Radošević iz Direkcije za konzularne poslove i dijasporu Ministarstva spoljnih poslova rekao je da nema tačnih podataka o strukturi mogućih povratnika u Srbiju. On je dodao da prema ranijim podacima Saveta Evrope i evropskih institucija broj državjana Srbije za koje bi mogla biti zatražena readmisija, iznosi oko 100.000. Radošević je rekao da se ne očekuje nagli i masovni povratak građana u Srbiju.