Odluka EU o Severnoj Makedoniji i Albaniji ni na koji način ne bi smela da zadire u evropski put Srbije, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i izrazila očekivanje da bi do kraja godine Srbija mogla da otvori jedno, dva ili tri poglavlja u pristupnom procesu EU.
Joksimović je kazala da to zavisi od neformalnog izveštaja EU o stanju u oblasti implementacije reformi i obaveza iz Poglavlja 23 i 24, koji će biti završen u novembru, a prema kojem će se, kako je objasnila, zemlje EU opredeliti koliko će poglavlja biti otvoreno sa Srbijom.
„Srbija ima spremne pregovaračke pozicije i očekujem da se do kraja finskog predsedavanja EU održi međuvladina konferencija i da budu otvoreno jedno, dva ili tri poglavlja“, rekla je Joksimović gostujući u Novom jutru na TV Pink.
Upitana o mogućim posledicama odluke EU da ne započne pristupne pregovore sa Skopljem i Tiranom i evroskepticizmom koji je u javnosti izazvala takva odluka, ministar je podsetila na to kako je izgledao početak pregovora Srbije, koja je 2012. godine postala kandidat za članstvo u EU, godinu kasnije dobila datum započinjanja pregovora, da smo u januaru 2014. otpočeli pregovore, a prva poglavlja otvorili u decembru 2015.godine.
„Više od tri godine trajalo je otpočinjanje pregovora da uđemo u pristupni proces. Ne sećam se da je to tada percipirano kao udarac i pretnja za stabilnost regiona, a ovih dana smo se naslušali raznih interpretacija i uglavnom katastrofičnih i klaustrofobičnih narativa“, primetila je Joksimović.
Poručila je da nema razloga za evroskepticizam, da Srbija zaslužuje brži napredak u procesu EU integracija, ali da uvažava trenutak u kojem se nalazi EU i koja, dodala je Joksimović, ima svoje probleme, poput Bregzita i migrantske krize.
Istovremeno je ukazala da je sa samita lidera EU u Briselu poručeno da će se politika proširenja i odluka o Severnoj Makedoniji i Albaniji ponovo naći na stolu tokom samita EU - Zapadni Balkan, koji bio trebalo da bude održan u prvoj polovini 2020. godine u Zagrebu, tokom predsedavanja Hrvatske Savetom EU.
„Dakle, nije rečeno apsolutno ne, ali je usledilo razočaranje, posebno Severne Makedonije, zbog Prespanskog sporazuma i mnogih teških stvari koje su uspeli da razreše. Očekivali su da će samo Severna Makedonija dobiti datum, ali EU je očigledno percipirala da je 'paket' Skoplje - Tirana važan za stabilnost regiona i zato se odluka odnosila na obe zemlje“, pojasnila je ministar.
Naglasila je da se Srbija ne raduje zbog takve odluke EU i da kao zemlja kandidat nije do kraja zadovoljna tempom integracija, iako je u pristupnom procesu, za razliku od Severne Makedonije i Albanije - koje očekuju datum otpočinjanja pregovora, a otpočinjanjem pregovora počinje pristupni proces.
„Sada je trenutak da pokažemo da imamo više kapaciteta za dobru budućnost nego stalnog samouništiteljskog nagona da stalno objašnjavamo kako je ovaj region centar svih zala i nenapredovanja“, rekla je Joksimović.
U tom kontekstu je istakla značaj inicijative predsednika Vučića („Mali Šengen“) kojom je, kako kaže, pokazao najbolji evropski manir unutarregionalne saradnje, a to je model slobode protoka ljudi, ideja, kapitala, roba, usluga.
„Vučić je preventivno ovim mehanizmom pokazao da ovaj region ima svoju budućnost ako svi nastupimo proaktivno i sa dobrim namerama“, istakla je Joksimović.
Na konstataciju da premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ceo Balkan stavlja u vizuru odluke EU, Joksimović je konstatovala da je postojalo nesaglasje u EU, uz ocenu da su pojedine zemlje uveravale Severnu Makedoniju da će dobiti datum za počinjanje pregovora, ali i da se ceo Balkan ne može stavljati u tu vizuru jer su najveće države Balkana - Rumunija, Bugarska i Grčka, već članice EU. Ministar je rekla da ne bi trebalo da pravimo paralelne svetove tamo gde ih nema i da je zajednički cilj da ostatak Balkana uđe u EU.
Ponovila je da odluka EU nije dobra i da Srbija žali zbog toga i želi iskrenu saradnju, kao i da našoj zemlji odgovara da svi napreduju i da ispunjavanju sve kriterijume koje je i Srbija morala da ispuni.
Istakla je da je važno da u narednih pola godine sve zemlje u regionu zajedno porade na tim kriterijumima i reformama i izrazila spremnost Srbije da pomogne zemljama kandidatima svojim iskustvom iz evropskih integracija.
Komentarišući izjave odlazećih predstavnika EU, Federike Mogerini i Žan Kloda Junkera, da su mogući sukobi ukoliko Zapadni Balkan ne bude primljen u EU, Joksimović je navela da u tim ocenama nema zle namere, već da je njihov cilj bio da na viši nivo podignu razlog zbog kojeg je važno da ovaj region bude aktivan u procesu evropskih integracija.
„Ipak, upozoravanje na opasnosti pogoduje opasnostima. Ne treba da ignorišemo i stavljamo pod tepih probleme, ali ako ćemo stalno da 'zvonimo' na uzbunu, onda opasnostima to ide na ruku. Mislim da ovde ima važnijih i boljih ideja kao što je 'Mali Šengen' koji ima političku i ekonomsku dimenziju.
Joksimović se osvrnula i na izveštaj analitičkog centra Evropskog parlamenta u kome se navodi je Srbija frustrirana zbog odluke o Skoplju i Tirani i da se sve više okreće Rusiji i Kini, ocenjujući da je to legitimno viđenje analitičkog centra EP ali i da Srbija nije frustrirana.
„Postoje frustrirani pojedinci, a ne zemlje i vlade, a Srbija nema razloga da bude frustrirana, mi smo visoko motivisani da uradimo sve u cilju napretka naše ekonomije, političke stabilizacije i boljeg života naših građana“, kazala je ministar.
Komentarišući primedbe EU zbog saradnje Srbije sa Kinom i Rusijom, Joksimović je kazala da Srbija to radi zbog svojih građana i istovremeno ukazala da su pojedine zemlje EU, poput Nemačke i Holandije, prošle godine znatno povećala obim trgovinske razmene sa Rusijom i pored sankcija koje postoje.
Dodala je i da je za srpsku privredu značajan sporazum koji je Srbija potpisala sa Evroazijskom unijom.
„To je tržište od 183 miliona ljudi, ali ne treba ispustiti iz vida da EU ima tržište od 550 miliona potrošača - to građani treba da znaju. To ne znači da ne treba da potpisujemo takve sporazume, to je naše pravo dok ne uđemo u EU i to niko ne može da ospori, ali važno je znati činjenice“, naglasila je Joksimović.
Ministar je precizirala i da Srbija više od 65% ukupne trgovinske razmene ostvaruje sa EU, a da sa Rusijom i Kinom ukupno imamo nešto više nego sa zemljama CEFTE, ali ne zato što oni ili mi nećemo više, već zato što je to realnost naše ekonomije i prirodna okrenutost evropskom tržištu.
Upitana o izjavi specijalnog predstavnika SAD za Balkan, Metju Palmera, da je odluka EU loša i obeshrabrujuća i da će loše uticati na dijalog Beograda i Prištine i koji obećava evropsku perspektivu ako dođe do dogovora o KiM , Joksimović je ocenila da je reč o višeslojnoj politici SAD, EU Rusije, pa i Kine.
„To su slojevi spoljnopolitičkih polazišta SAD, već i EU, Rusije pa i Kine, ekonomskih i geostrateških interesa. Naš evropski put je jasan, ali važno je da razumemo svet u kojem živimo, a mislim da vlada u sinergiji sa predsednikom Vučićem dobro promišljamo okolnosti i aktuelni trenutak, ali da nikad ne ispuštamo krajnji i strateški cilj, a to je Srbija u Evropi“, rekla je Joksimović.
Izvor: TV Pink i Tanjug