BEOGRAD, 8. novembra 2006 - Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević izjavila je danas da je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija generalno pozitivan, uprkos negativnoj oceni saradnje s Hagom, bez koje nema nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Miščevićeva je rekla Tanjugu da se time ne zaustavlja proces integracija, jer proces reformi koje Srbija preduzima da bi postala članica EU `nikako nije zaustavljen činjenicom da ne postoji puna saradnja s Sudom u Hagu`.
Ona je navela da je ovogodišnji izveštaj Komisije obimniji od prethodnog, ali ne i kritičniji i da pokazuje napredak u procesu integracija, zamah unutrašnjih reformi i ukazuje gde u tim reformama ima problema, grešaka i šta treba ispravljati.
`Obimniji je jer se stvari pomeraju i više nismo na istom nivou na kome smo bili prošle godine`, rekla je ona i dodala da vrednost izveštaja nije samo u davanju pohvala državi u onome što je uradila već je njegova vrednost što ukazuje državi šta još treba da uradi u procesu evropskih integracija i internih reformi.
Kada je o Ustavu reč, Miščevićeva je navela da je opšta ocena o njemu krajnje pozitivna, ali i da je Komisija izrazila zabrinutost u vezi sa nekim ustavnim rešenjima.
Miščevićeva je precizirala da se to odnosi na nedostatke objektivnih mehanizama kojima bi se sprečio politički uticaj na postavljenje sudija i tužilaca, nerazjašnjeno pitanje ko je vlasnik mandata, teritorijalnu decentralizaciju i odnos međunarodnog prava i Ustava.
Veoma dobru ocenu je, kako je kazala, dobila i Kancelarija za pridruživanje, odnosno svi oni koji su uključeni u koordinaciju procesa integracije - ministartstva i druga tela Vlade Srbije sa kojima Kancelarija sarađuje.
Komentarišući spekulacije da ocene Komisije ne pokazuju raspoloženje Unije prema novom proširenju, ona je istakla da Brisel u strateškom dokumentu o proširenju izričito traži da se ne definišu nikakvi datumi o tom pitanju.
`Brisel, države članice, pa ni kandidati ne mogu obračunati kada će to biti, jer Unija danas mora najpre da reši pitanje svoje institucionalne strukture. Unija mora da definiše prostor za nove članice, da obezbedi finansijska sredstva za njihov ulazak u članstvo i tek onda da razgovara o elementima prijema`, naglasila je ona.
Miščevićeva je izrazila uverenje da svako naredno proširenje neće biti `u paketu, već će se svaka država pojedinačno ocenjivati u odnosu na sopstvene uspehe`.
Prema njenim rečima, izveštaj je pokazao šta treba da se uradi i `ne moramo suviše da brinemo o tome kada ćemo postati članica EU`.
`Što pre uspete da interne reforme ostvarite tako da budu prihvatljive i omoguće bolji standard, time ste bliži Evropi. Ne Srbija u Evropi, već evropeizacija Srbija jeste naš cilj`, poručila je ona.