Informacije Aktuelnosti

Strpljenje i reformski kurs vode nas u EU

11. jul 2018. | Beograd

Strpljenje i reformski kurs vode nas u EU

Srbija je uveliko na svom evropskom putu a kada će stići do cilja, odnosno članstva u Evropskoj uniji, zavisi i od Brisela i od Beograda. Evropski zvaničnici neformalno pominju 2025. kao okvirnu godinu pridruživanja, što je, kaže naša sagovornica, indikator da se na Srbiju ozbiljno računa. Iako se nekima  ova godina čini daleko a proces pridruživanja spor i uslovljen, nastavlja se sa reformama koje obezbeđuju članstvo i što je možda najvažnije - kvalitetnije društvo u celini.

Da li je 2025. godina realna za pridruživanje, ili mislite da bi Srbija ranije trebalo da postane deo evropske porodice. Kolika je naša odgovornost, a kolika odgovornost Brisela?

Godinu koju pominjete, a koju je prvi - na neki način, promovisao predsednik Evropske komisije Žan- Klod Junker - kada je govorio o Srbiji i Crnoj Gori kao liderima procesa evropskih integracija u regionu, nikada nismo tumačili kao siguran i definitivan termin prijema u EU. Ta godina se može razumeti kao okviran rok, veliko ohrabrenje i jasan podsticaj da nastavimo sa reformama, koje čine sastavni i neodvojivi segment procesa pristupanja. Rekla bih da je 2025. godina jedan prilično snažan indikator kojim EU pokazuje da na našu državu, kao vrlo ozbiljnog, slobodno mogu da kažem, i najozbiljnijeg kandidata za članstvo, sa razlogom računa. Razloga za takav stav Unije, uverena sam, ima mnogo - pokazali smo se i dokazali, kao konstruktivan i pouzdan partner - aktivno smo učestvovali u rešavanju migrantske krize, sa EU delimo isti odnos i otpor prema terorizmu, insistiramo na stabilnosti regiona - kao dominantnom uslovu saradnje, mira, napretka i razvoja. Pokazali smo kao Vlada i građani spremnost na nezahvalne i ne tako lake ekonomske reforme koje su nam donele makroekonomsku stabilnost i zdrav osnov za sve veći rast, da ne budemo ekonomski paraziti u EU, već zdrava razvojna zemlja. A sve to, čak ni kod nedobronamernih, ne može da prođe nezapaženo. Osim toga, mislim i da 2025, godina, kao godina prijema, i nije tako nedostižna ukoliko ubrzamo reforme, što su nedavno potvrdili i poslanici Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje našeg i Evropskog parlamenta u Deklaraciji o Srbiji. Iako, mogu da primetim, među državama EU postoje različiti stavovi prema mnogim pitanjima, pa i prema proširenju, Srbija nezavisno od njih nastavlja sa procesom pristupanja, koji je, uzgred, i bitan instrument unutrašnje razvojne agende naše države.

Takođe, ni sama Unija nije imuna na sopstvene probleme koji utiču i na proces proširenja. Mislim da je ona u fazi preispitivanja i pokušaja razrešenja unutrašnjih dilema i da bi u tome trebalo tražiti razloge zbog kojih se pristupanje ne nalazi visoko na listi prioriteta Brisela. Pored potrebe da ponovim da je Srbija, u Strategiji proširenja za Zapadni Balkan, istaknuta kao lider evropskih integracija regiona, želim da podsetim da se - na osnovu istog dokumenta -Evropska unija obavezala da će do 2025. biti solidarnija i, kao takva, spremnija i snažnija da primi nove članice. Stoga je, ubeđena sam, veoma bitno to što je Srbija prepoznata i pomenuta kao deo obnovljenih liderskih kapaciteta EU.

Šta je Srbija sve uradila i šta nas još čeka? Koliko će poglavlja biti otvoreno do kraja godine?

Srbija je, od početka procesa pristupanja otvorila 14 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Na poslednjoj - Osmoj međuvladinoj konferenciji, 25. juna u Luksemburgu, otvorili smo dva: poglavlje 33 - finansijske i budžetske odredbe i 13 - ribarstvo. Bili smo u potpunosti i tehnički spremni za otvaranje još 3 poglavlja, ali ih - zbog brojnih razloga koji ne zavise od nas -nismo otvorili. Naime, odluka o otvaranju poglavlja donosi se konsenzusom država članica, pa je proces pregovora i pristupanja EU prilično komplikovan i složen proces. Stoga je veoma nezahvalno da prognoziram koliko ćemo poglavlja otvoriti do kraja godine, ali verujem da ćemo tokom šestomesečnog predsedavanja Austrije Savetu EU (druga polovina 2018. godine) - koja je proširenje postavila kao prioritet, otvoriti makar ta, u junu neotvorena tri poglavlja: 9 - finansijske usluge, 17 - ekonomska i monetarna unija i 18 - statistika. Koliko naše radne grupe i pregovarački tim rade, verujem da ćemo imati pripremljenih još nekoliko pregovaračkih pozicija. Inače, sama činjenica da otvaramo poglavlja dokaz je da postoji kontinuiran napredak u našim reformama i uvođenju novih standarda. Uvek može i brže i bolje, ali za dosadašnju dinamiku otvaranja poglavlja rekla bih da je solidna, s obzirom na atmosferu u vezi s politikom proširenja u samoj Evropskoj uniji, ali i druge izazove na međunarodnoj sceni. I mi moramo u nekim oblastima da radimo više i brže.

Vlada Srbije, predsednik Republike Aleksandar Vučić i SNS, kao najveća partija vladajuće većine, reforme sprovode zbog napretka našeg društva, koji će biti ostvaren primenom evropskih vrednosti, normi i standarda. Na taj način i s uverenjem da je EU - iako nije idealna - najbolje mesto za život i rad, građanima obezbeđujemo uslove za bolji život, stvaramo socijalno sigurnu, ekonomski stabilnu, modernu i razvijenu državu, baš onakvu kakvu smo im obećali. Spomenuću po ko zna koji put, ali i zato što mislim da je važno, da reforma države i društva predstavlja naš ključni cilj, a da članstvo u EU dolazi kao logičan sled reformi koje sprovodimo.

Našu državu u nastavku evropskih integracija čeka još mnogo posla, reformski zahtevi koji se pred nas postavljaju nisu uvek laki i jednostavni, ali - kao što sam već rekla, punim kapacitetom smo usmereni ka evrointegracijama, jer verujemo da radimo pravu i ispravnu stvar za društvo.

Јадранка Јоксимовић

Bavite se ozbiljnim resorom, biti odgovoran za proces pridruživanja nije nimalo lako, naročito za ženu. Kako se snalazite?

Ja izazove i teške zadatke rado prihvatam i uvek sam bila zahtevna prvo prema sebi, ali istim aršinom i prema drugima. U Vladi Srbije, od 2014. godine i kao internacionalni sekretar SNS, a pre toga kao poslanik - član Odbora za evrointegracije, bavim se evropskim integracijama. Posao nije nimalo lak, veoma je odgovoran i pun izazova, od osobe koja ga obavlja zahteva maksimalnu posvećenost, strpljenje, držanje fokusa, samokontrolu, upornost i mnogo odricanja. Moja aktivnost tesno je povezana sa dnevnim političkim dešavanjima u međunarodnom kontekstu i kontekstu unutrašnjih reformi. Sve se odražava na proces evropskih integracija - to zahteva brzu, jasnu i efikasnu reakciju. Dosta toga nije vidljivo široj javnosti, ali se rezultati, kakvi god da su, brzo osete. Ipak, svesno sam prihvatila i dobre i loše strane posla koji obavljam odgovorno i punim kapacitetom i duboko verujem - na način od koga će država i građani imati koristi.

Јадранка јоксимовић

Da li je ženama u politici teže, naročito u Srbiji?

Povlastice ne tražim, niti ih očekujem, ali ne dozvoljavam ni bilo kakvu polnu diskriminaciju. Veoma sam uporna i ne dam se tako lako smetnuti sa puta. Ima još uvek i u Evropi i u Srbiji diferencijacije i nepravde kada je pol u pitanju, ali radimo sistemski na tome.

Koliko vremena imate za sebe i privatan život? Da li je posao političara u Srbiji zanimanje sa radnim vremenom od dvadeset četiri sata?

Nemam vremena onoliko koliko bih želela, međutim, to je cena posla kojim se bavim. Ali za porodicu, prijatelje, dobru knjigu - nosim to iz detinjstva - mora da se nađe vreme. Imam i obaveze na doktorskim studijama na Fakultetu političkih nauka, što mi takođe nije lako da ispratim kako bih želela, ali sam uporna. Generalno, moj privatan život se sada ne razlikuje mnogo od ranijeg perioda, osim što sam često na putu van zemlje, a to ume da bude izuzetno naporno, a često prepuno poteškoća koje se i ne vide.

Izvor: The Globe Magazine

youtube_logo

 

 

Četvorominutna animacija koja na popularan način predstavlja složen proces pregovora za članstvo u EU.

 

 

Pogledajte zanimljiv video o tome šta se u Srbiji finansira IPA sredstvima: