Пројекат „Норвешка за вас – Србија“, кроз који је спроведено више од 100 различитих пројеката усмерених на важне реформске секторе, посебно је допринео равномернијем регионалном развоју имајући у виду да је био фокусиран на општине које спадају у категорију мање развијених, оценила је данас Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције.
Јоксимовић је, на конференцији организованој поводом завршетка пројекта, указала на то да је пројекат трајао три године, а да је кроз њега у 91 општини које спадају у категорију мање развијених, пружена подршка за почетак или унапређење пословања 190 предузетника и предузећа, док је 218 особа добило запослење у тим мање развијеним подручјима.
„Тиме су добили прилику да остану у својим местима где живе и да имају могућност да раде и да немамо пораст интерних миграција“, казала је Јоксимовић.
Додала је да је стручне обуке похађало више од 100 незапослених особа чиме су стекли вештине да буду конкурентни на тржишту рада које је, како каже, све захтевније и захтева новије, модерније вештине.
Наводећи да су тренутно актуелне зелене вештине за зелену политику, Јоксимовић каже да ће оне тек у будућим пројектима бити актуелне и да ће бити посебна ставка на којој ће се радити.
Јоксимовић каже да је у оквиру пројекта „Норвешка за вас – Србија“, кроз девет пројеката које су спровеле локалне самоуправе побољшана локална инфраструктура за више од 35.000 грађана, па је данас у тим општинама боља понуда у погледу спорта, културних садржаја, образовања...
Истиче и да је Србија добила и савремени софтвер за превођење правних тековина ЕУ, што је захтеван посао јер се, како каже, ради о преобимном материјалу који се стално мења и ажурира и за који је стално потребна помоћ и у превођењу да би га на ефикасан начин користили у процесу приступања и реформи.
Као још један значајан пројекат у значајној области, Јоксимовић наводи јачање капацитета Србије у информационој безбедности.
Појашњава да је у сарадњи са Министарством туризма, телекомуникација и трговине израђена анализа еко система сајбер безбедности Србије, а платформа за симулацију сајбер напада набављена је за РАТЕЛ.
Кроз овај програм, како је рекла, у тренутку највеће кризе изазване пандемијом вируса корона, односно у јеку пандемије када су били дефицитарни маске, респиратори, опредељен је један део средстава да иде за директну подршку и куповину 20 респиратора, 25 апарата за анестезију и респираторни мониторинг и 11.000 маски.
Јоксимовић је истакла да је Норвешка један од наших највећих билатералних донатора и развојни партнер и указала на значајну подршку коју Норвешка пружа Србији у економском процесу и у процесу приближавања користи оних реформи из процеса европских интеграција.
„Норвешка је заиста показала искрени, партнерски однос и подршку европским интеграцијама Србије управо фокусирајући се на оне области које је предвидела и кредибилна стратегија ЕУ за појачано деловање на Западном Балкану“, казала је.
Истиче да је Норвешка од 2008. године до данас Србији ставила на располагање више од 100 милиона евра бесповратних средстава и нагласила да на тај начин та земља спада у ред највећих билатералних и развојних партнера и донатора Србије.
„Мислим да смо тај новац заиста на конкретан, добар, ефикасан, транспарентан, инклузиван начин користили што јесу критеријуми којима се руководимо када су у питању сва развојна средства, а некако са Норвешком та транспарентност има пуну димензију у спровођењу пројеката“, казала је.
Амбасадор Норвешке у Србији Јерн Еуген Јелстад истакао је да је подршка централним и локалним властима кључна за подстицај развоја који је кључан за бољи живот грађана.
„Норвешка подржава Србију годинама кроз пројекте. Социјални развој значи улагање у људе и да грађани могу да изразе у потпуности свој потенцијал. Социјални ресурси морају да се користе на најбољи могући економски начин јер социјална једнакост доприноси и политичкој стабилности, а неједнакост може да поткопа економски раст и развој“, казао је Јелстад.
За пројекат „Норвешка за вас – Србија“ Јелстад каже да је један од највећих развојних норвешких пројеката у Србији.
„Овим пројектом повећали смо ефикасност, капацитете и стручност у разним јавним установама. Програм је створио прилику за рад за неколико стотина људи и стручну обуку за 350 људи, запослених и незапослених. Мала предузећа су успела да се прошире и запосле младе људе из окружења што им је омогућило да наставе да живе у тим заједницама, што и јесте један од наших циљева“, казао је Јелстад.
Извор: Танјуг
Видео: УНОПС / Александар Мијаиловић
Фото: УНОПС / Игор Павићевић
