Teme poglavlja i pregovora
Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života. Važan deo politike EU je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.
Politika EU u oblasti životne sredine zasniva se na načelima preventivnog delovanja (pre nego što šteta, odnosno zagađenje, nastane), načelu „zagađivač plaća“ (kad god je moguće, troškove zaštite životne sredine treba da snosi privatno ili fizičko lice koje ugrožava životnu sredinu, a ne društvo u celini), borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja (gde je jednostavnije i ekonomičnije ukloniti posledice zagađenja), zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica (jer je nadležnost za ovu oblast podeljena između EU i država članica) i uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU (kao što su poljoprivreda, transport, energetika).
Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Ovi propisi pokrivaju oblast zaštite životne sredine horizontalno (procena uticaja na životnu sredinu, dostupnost informacija, učešće javnosti), odnosno kroz sektore: kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, hemikalije, klimatske promene, zaštita od buke i civilna zaštita. Evropska komisija je 2019. godine predstavila Evropski zeleni dogovor koji predstavlja mapu puta sa aktivnostima za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti i smanjenja zagađenja.
Prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja EU standardima. EU politika zaštite životne sredine podrazumeva i adekvatnu primenu i sprovođenje propisa – na nacionalnom, ali i lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije, usled administrativnih troškova, ulaganja u infrastrukturu, kao i održavanja postrojenja. Očekuje se da će u procesu preuzimanja EU standarda najveći trošak biti u sektoru vodâ, nakon čega slede sektori otpada i industrijskog zagađenja. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda finansiraće se kroz fondove EU (Nacionalni program zaštite životne sredine).
Imajući u vidu iskustva iz prethodnih proširenja EU, postoji velika verovatnoća da će Srbija u sklopu pregovora zatražiti od EU odobrenje prelaznih rokova za primenu i sprovođenje EU standarda u ovoj oblasti.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za životnu sredinu
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva zdravlja; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva odbrane; Ministarstva pravde; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Republičkog geodetskog zavoda; Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije; Agencije za bezbednost saobraćaja; Republičkog hidrometeorološkog zavoda; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog geodetskog zavoda; Instituta za standardizaciju Srbije; Zavoda za zaštitu prirode Srbije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Cilj je da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način, obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu. Istovremeno, kroz pregovore treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim EU standardima.
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 održan je od 15. do 19. septembra 2014. godine.
Bilateralni skrining za Poglavlje 27 održan je od 17. do 21. novembra 2014. godine.
Pregovaračko poglavlje 27 deo je Klastera 4 - Zeleni dogovor i održiva povezanost. Poglavlje je otovreno 2021. godine.
Korisni linkovi:
Environment and climate change - EUR-Lex (europa.eu)