Теме поглавља и преговора
Политика животне средине ЕУ има за циљ да промовише одрживи развој и очува животну средину за садашње и будуће генерације. Директне користи које доноси ова политика су опште: боље здравље становништва, очување природних ресурса, конкурентна привреда, бољи квалитет живота. Важан део политике ЕУ је и борба против климатских промена на глобалном нивоу.
Политика ЕУ у области животне средине заснива се на начелима превентивног деловања (пре него што штета, односно загађење, настане), начелу „загађивач плаћа“ (кад год је могуће, трошкове заштите животне средине треба да сноси приватно или физичко лице које угрожава животну средину, а не друштво у целини), борби против нарушавања животне средине на самом извору загађења (где је једноставније и економичније уклонити последице загађења), заједничкој одговорности између ЕУ и држава чланица (јер је надлежност за ову област подељена између ЕУ и држава чланица) и укључивању заштите животне средине у друге политике ЕУ (као што су пољопривреда, транспорт, енергетика).
Прописи ЕУ из области животне средине су изузетно обимни и чине приближно једну трећину укупног броја прописа ЕУ. Ови прописи покривају област заштите животне средине хоризонтално (процена утицаја на животну средину, доступност информација, учешће јавности), односно кроз секторе: квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштита природе, контрола индустријског загађења и управљање ризиком, хемикалије, климатске промене, заштита од буке и цивилна заштита. Европска комисија је 2019. године представила Европски зелени договор који представља мапу пута са активностима за јачање ефикасне употребе ресурса преласком на чисту, кружну економију и заустављање климатских промена, заустављање губитка биолошке разноликости и смањења загађења.
Преношење прописа Европске уније у национални правни систем је само први корак у процесу прилагођавања ЕУ стандардима. ЕУ политика заштите животне средине подразумева и адекватну примену и спровођење прописа – на националном, али и локалном нивоу. Неопходне су значајне инвестиције, услед административних трошкова, улагања у инфраструктуру, као и одржавања постројења. Очекује се да ће у процесу преузимања ЕУ стандарда највећи трошак бити у сектору водâ, након чега следе сектори отпада и индустријског загађења. Значајан део трошкова достизања ЕУ стандарда финансираће се кроз фондове ЕУ (Национални програм заштите животне средине).
Имајући у виду искуства из претходних проширења ЕУ, постоји велика вероватноћа да ће Србија у склопу преговора затражити од ЕУ одобрење прелазних рокова за примену и спровођење ЕУ стандарда у овој области.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за животну средину
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства заштите животне средине; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства рударства и енергетике; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Министарства здравља; Министарства унутрашњих послова; Министарства одбране; Министарства правде; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства за европске интеграције; Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Републичког геодетског завода; Директората за цивилно ваздухопловство Републике Србије; Агенције за безбедност саобраћаја; Републичког хидрометеоролошког завода; Републичког завода за статистику; Републичког геодетског завода; Института за стандардизацију Србије; Завода за заштиту природе Србије; Републичког секретаријата за законодавство.
Која је корист и резултат за Србију?
Циљ је да се у Србији успостави одржив систем заштите животне средине, као и значајна укљученост ове политике у остале секторе. На овај начин, обезбеђују се предуслови за боље здравље, бољи квалитет живота грађана и конкурентну привреду. Истовремено, кроз преговоре треба обезбедити довољно дуг прелазни период како би се инфраструктура и постројења у Србији прилагодили високим ЕУ стандардима.
Експланаторни скрининг за Поглавље 27 одржан је од 15. до 19. септембра 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 27 одржан је од 17. до 21. новембра 2014. године.
Преговарачко поглавље 27 део је Кластера 4 - Зелени договор и одржива повезаност. Поглавље је отоврено 2021. године.
Корисни линкови:
Environment and climate change - EUR-Lex (europa.eu)