Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je danas na radionici o dekarbonizaciji elektro-energetskog sistema Zapadnog Balkana, u organizaciji Fondacije BFPE za odgovorno društvo, da prema statistici, EU predstavlja najvećeg trgovinskog partnera Srbiji koja više od 60 odsto ukupnog izvoza ostvaruje sa EU.
Ona je rekla da u kategoriji proizvoda u čiju je izradu uključena proizvodnja ugljenika 19,2 odsto ima ugljenični otisak i da je reč o tome da bi trećina proizvoda koji se izvoze u EU trebalo da plati karbon taksu.
Miščević je dodala da prema podacima Privredne komore Srbije više od 500 kompanija iz Srbije spada pod firme koje su pod nadzorom za naplatu karbon takse, a da najveći udeo sa 11,1 odsto zauzimaju kompanije iz energetskog sektora i 5,6 odsto čeličane.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je danas da se privreda mora pripremiti za tranzicioni period i početak naplate ugljeničnih taksi u 2026. godini.
Žiofre je na radionici o dekarbonizaciji elektro-energetskog sistema Zapadnog Balkana rekao da je cilj EU da za 55 odsto smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte (ugljeničnih gasova) u odnosu na 1999. godinu i da je 1. oktobra počeo tranzicioni period koji će trajati do kraja 2025. godine.
Kako je objasnio, u tom periodu biće beleženo koje kompanije koriste gasove sa efektom staklene bašte u proizvodnji, kako bi se kasnije došlo do fer cene i to na proizvode koji u EU dolaze sa spoljnih tržišta, a imaju veliki ugljenični otisak.
Žiofre je dodao da će se kada istekne tranziciona faza preći na naplatu taksi i da do tada partneri EU imaju vreme da se pripreme i da pripreme svoje industrije.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je kada je pokrenut beogradski dijalog bila ideja da se razgovara o tome kako da se Zapadni Balkan kreće ka evropskoj perspektivi i da je tom idejom obuhvaćeno mnogo tema, među kojima je i energetska tranzicija.
Jedan važan diplomata je rekao da je energetska tranzicija važna koliko i vladavina prava, rekla je Liht i ocenila da se ispostavilo da će bez energetske tranzicije teško biti moguće zaštiti ljudska prava.
Ona je dodala da ne voli da navodi loše primere, ali da je dovoljno stara da se seti da je rumunski lider Nikolaje Čaušesku pao ne zbog toga što su ljudi bili gladni, već jer su se smrzavali.
Izvor: FoNet
