Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић истакла је данас на радионици o декарбонизацији електро-енергетског система Западног Балкана, у организацији Фондације BFPE за одговорно друштво, да према статистици, ЕУ представља највећег трговинског партнера Србији која више од 60 одсто укупног извоза остварује са ЕУ.
Она је рекла да у категорији производа у чију је израду укључена производња угљеника 19,2 одсто има угљенични отисак и да је реч о томе да би трећина производа који се извозе у ЕУ требало да плати карбон таксу.
Мишчевић је додала да према подацима Привредне коморе Србије више од 500 компанија из Србије спада под фирме које су под надзором за наплату карбон таксе, а да највећи удео са 11,1 одсто заузимају компаније из енергетског сектора и 5,6 одсто челичане.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је данас да се привреда мора припремити за транзициони период и почетак наплате угљеничних такси у 2026. години.
Жиофре је на радионици о декарбонизацији електро-енергетског система Западног Балкана рекао да је циљ ЕУ да за 55 одсто смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште (угљеничних гасова) у односу на 1999. годину и да је 1. октобра почео транзициони период који ће трајати до краја 2025. године.
Како је објаснио, у том периоду биће бележено које компаније користе гасове са ефектом стаклене баште у производњи, како би се касније дошло до фер цене и то на производе који у ЕУ долазе са спољних тржишта, а имају велики угљенични отисак.
Жиофре је додао да ће се када истекне транзициона фаза прећи на наплату такси и да до тада партнери ЕУ имају време да се припреме и да припреме своје индустрије.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да је када је покренут београдски дијалог била идеја да се разговара о томе како да се Западни Балкан креће ка европској перспективи и да је том идејом обухваћено много тема, међу којима је и енергетска транзиција.
Један важан дипломата је рекао да је енергетска транзиција важна колико и владавина права, рекла је Лихт и оценила да се испоставило да ће без енергетске транзиције тешко бити могуће заштити људска права.
Она је додала да не воли да наводи лоше примере, али да је довољно стара да се сети да је румунски лидер Николаје Чаушеску пао не због тога што су људи били гладни, већ јер су се смрзавали.
Извор: ФоНет
