Šta su pregovori o članstvu u EU?
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Da bi započela pregovore o pristupanju sa EU, pretpostavlja se da je dotična država ostvarila sve obaveze koje su prethodile ovoj fazi tj. zaključila Sporazum o pridruživanju, stekla status kandidata i da je sposobna da uđe u poslednju, ali i najtežu fazu evropske integracije. Pregovori o pristupanju su u stvari pregovori o uslovima pod kojima država kandidat pristupa Evropskoj uniji.
O čemu se pregovara?
Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na ispunjavanje trećeg kriterijuma iz Kopenhagena, tj. usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (EU acquis). Rezultat pregovora je Sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji
Pravne tekovine EU su, za potrebe pregovaranja, podeljene u 35 poglavlja i pregovara se o svakom poglavlju posebno. Osnovni pricnip pregovora je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara itd), zatim zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine, regionalna i strukturna politika, energetika, transport, zaštita konkurencije idržavna pomoć, statistika, socijalna politika, ekonomska i monetarna unija i budžetska politika ).
Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Ko su akteri pregovora?
Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i država kandidat. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojoj učestvuju predstavnici država članica EU, predstavnik Evropske komisije,sa jedne strane i predstavnici države kandidata s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a na strani države kandidata posebna misija za pregovore na čelu se šefom misije na najvišem političkom nivou, uglavnom ministarskom, uključujući i glavnog pregovarača i pregovarački tim.
Kakva je procedura u procesu pregovaranja?
Pošto se pregovori okvirno zatvore u svim poglavljima, njihovi rezultati se unose u nacrt Sporazuma o pristupanju. Na osnovu ovog nacrta, Evropska komisija donosi preporuku o zahtevu za članstvo države kandidata i izveštava države članice o završetku i rezultatima pregovora, a odluku o pristupanju nove države Evropskoj uniji donosi Savet EU jednoglasno.
Država kandidat tada postaje država koja pristupa EU.
Kada Ugovor o pristupanju potpišu predstavnici najviših organa vlasti država članica EU i one zemlje koja pristupa, sledi proces ratifikacije. U samom sporazumu je definisan datum kada je predviđeno da država pristupi EU, obično godinu ipo dana po potpisivanju Sporazuma o pristupanju. U periodu od potpisivanja do datuma pristupanja je neophodno da sve države potpisinice sporazuma završe ratifikaciju. Posle ratifikacije, Ugovor stupa na snagu.
KORACI U TOKU PREGOVORA
• Evropski savet razmatra izveštaj Evropske komisije i Visoke predstavnice o ispunjavanju kriterijuma za otpočinjanje pregovora i daje preporuku Evropskoj komisiji da počne izradu Pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom (Negotiating framework) i da započne proces skrininga.
• Komisija izrađuje Pregovarački okvir i podnosi ga Savetu na usvajanje
• Savet usvaja pregovarački okvir i zakazuje datum održavanja Međuvladine konferencije (Intergovernmental Conference - IGC), pod uslovom da tu odluku potvrdi i Evropski savet (sednica Evropskog saveta je uvek dan posle sastanka Saveta koji je zapravo ipriprema)
• Prvi korak u toku pregovora jeste skrining, tj. analitički pregled zakonodavstva, koji se sastoji iz dvefaze:
a. Eksplanatorni skrining, u kom Evropska komisija predstavnicima države kandidata predstavlja pravne tekovine EU u određenom poglavlju.
b. Bilateralni skrining, u kom država kandidat predstavlja Evropskoj komisiji svoje zakonodavstvo iutvrđuje razlike između dva sistema.
Na osnovu ovih sastanaka Evropska komisija usvaja Izveštaj sa skrininga (Screening report). U izveštaju Evropska komisija utvrđuje da je zakonodavstvo države kandidata u dovoljnoj meri usklađeno sa pravom EU izbog toga preporučuje da se odmah otvore pregovori u tom poglavlju. Evropska komisija takođe može zaključiti da država nije spremna da otpočne pregovore u datom poglavlju zbog čega EK utvrđuje merila (benchmarks) koje država kandidat mora da ispuni da bi otvorila pregovore u datom poglavlju. Primera radi Hrvatska je imala 23 merila u 11 od 35 poglavlja.
• proces skrininga u proseku traje oko 12 do 15 meseci.
• Nakon skrininga Komisija dostavlja izveštaj sa skrininga Savetu koji ga razmatra ipoziva državu kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje.
• Na osnovu Izveštaja sa skrininga, država kandidat dostavlja Evropskoj uniji svoju pregovaračku poziciju sa zahtevima za tranzicionim rokovima iizuzećima od pune primene prava EU nakon stupanja u članstvo.
• Na osnovu preporuke Komisije ipregovaračke pozicije države kandidata Savet usvaja Zajednički stav EU za pregovore u datom poglavlju koji sadrži odluku o otvaranju pregovora u tom poglavlju imerila za zatvaranje pregovora u datom poglavlju.
• Nakon otvaranja pregovaračkog poglavlja, država kandidat radi na potpunom usklađivanju sa pravom EU i na ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja. Kada EK konstatuje da su ispunjena merila za zatvaranje poglavlja, preporučiće Savetu da usvoji zajednički stav o privremenom zatvaranju datog poglavlja. Savet donosi odluku o privremenom zatvaranju poglavlja (uz političku saglasnost Evropskog saveta).
Novi pristup pregovorima
• Novinu u metodologiji pristupnih pregovore koje je usvojila EU u pregovorima sa Crnom Gorom u odnosu na pregovore sa Hrvatskom jeste stavljanje fokusa na poglavlja 23 i24 koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Za ova poglavlja će prvo biti urađen skrining i ona će ostati otvorena tokom celog toka trajanja pregovora. Neravnomeran napredak u pregovorima u ova dva poglavlja može voditi ka zastoju u otvaranju odnosno zatvaranju drugih poglavlja.
• Druga novina jeste uvođenje, prolaznih merila (interim benchmarks) u ova dva poglavlja pre kojih će se pratiti napredak nakon njihovog otvaranja. Ova merila će biti sadržana u Zajedničkom stavu EU o otvaranju pregovora u ova dva poglavlja, što znači da će biti potrebna još jedna odluka, tj. Zajednički stav EU o definisanju ispunjenosti prolaznih merila i utvrđivanjem merila za zatvaranje poglavlja (closing benchmarks).
• Kada se iposlednje poglavlje privremeno zatvori, Savet ponovo donosi odluku o završetku pristupnih pregovora i o potpisivanja Sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji.
Kako su pregovarale Hrvatska, Turska i Crna Gora?
• Hrvatska
Evropski savet je na samitu od 17. juna. 2004. razmatrao zahtev Hrvatske za članstvo i preporuku Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora. Savet je odobrio Hrvatskoj status kandidata za članstvo i odlučio da proces pristupanja treba da počne. Evropski savet je odlučio da sazove Međuvladinu pristupnu konferenciju početkom 2005. i započne pregovore sa Hrvatskom. Pre otvaranja pregovora, zadužen je Savet da usvoji pregovaračku platformu.
Na samitu od 16. decembra 2004. Evropski savet je odlučio da će, pod uslovom da Hrvatska ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, pregovori biti otvoreni 17. marta 2005. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje nacrt pregovaračke platforme.
U martu 2005. Savet je doneo odluku o odlaganju otvaranja pregovora sa Hrvatskom, zbog nedovoljne saradnje sa haškim tribunalom.
Na sastanku 3. oktobra 2005. Savet za opšte i spoljne poslove EU (GAERC) doneo je odluku o momentalnom otvaranju pregovora sa Hrvatskom, nakon što je ministarska radna grupa EU dala pozitivnu ocenu saradnje Hrvatske sa Haškim tribunalom.
Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.
Pregovori su završeni 30. juna 2011. godine, kada su privremeno zatvoreni pregovori u poslednjem poglavlju.
Sporazum o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji je potpisan 9. decembra 2011. godine. a 1. jul 2013, je bio određen za datum zvaničnog prijema Hrvatske u EU.
• Turska
Evropski savet je 17. juna 2004. odlučio da će pregovori sa Turskom biti otvoreni bez odlaganja ukoliko Evropski savet na samitu u decembru 2004. utvrdi da Turska ispunjava kriterijume iz Kopenhagena, o čemu će EK podneti izveštaj i dati odgovarajuće preporuke.
Na samitu od 16 -17. decembra 2004. Evropski savet je pozvao EK da podnese Savetu na usvajanje pregovarački okvir (platformu) za pregovore sa Turskom. Kao datum početka pregovora označen je 3. oktobar 2005.
Savet za opšte i spoljne poslove EU je na sastanku 3. oktobra 2005. odobrio pregovaračku platformu za pregovore sa Turskom.
Pregovori su otvoreni 3. oktobra 2005. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.
• Crna Gora
Na samitu od 9. decembra 2011. Evropski savet je pozdravio izveštaj EK u kome se ističe napredak Crne Gore i postizanje zadovoljavajućih rezultata u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Evropski savet je zadužio EK da bez odlaganja pripremi i podnese na usvajanje pregovaračku platformu, kao i da inicira proces skrininga. Utvrđen je juni 2012. kao datum za otvaranje pregovora, pod uslovom da Crna Gora postigne dalji napredak u sprovođenju reformi, posebno u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, o čemu će EK podneti izveštaj u prvoj polovini 2012.
Savet za opšte poslove je na sastanku 26. juna 2012. je prihvatio procenu EK da je Crna Gora dostigla potreban nivo usklađenosti sa kriterijumima iz Kopenhagena. Savet za opšte poslove je usvojio pregovarački okvir za pregovore sa Crnom Gorom. Savet je odlučio da pregovori treba da počnu 29. juna 2012. pod uslovom da odluku potvrdi Evropski savet.
Evropski savet je na samitu 28 - 29. juna 2012. potvrdio zaključak Saveta za opšte poslove o Crnoj Gori.
Pregovori su otvoreni 29. juna 2012. održavanjem prve Međuvladine pristupne konferencije.