Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?” 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 32 odsto bi glasalo protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13 odsto, a 12 ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, koje je sredinom decembra prošle godine, kao redovno, sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Istraživanje u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, ostala visoka. Od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška. Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani su u pravu kada identifikuju EU kao najvećeg donatora, jer je u periodu od 2000. do kraja 2020. godine Evropska unija i njene države članice sa 5,3 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava doprineli razvoju Srbije. Dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija.
Trećina ispitanika, njih 33 odsto, upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova. U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.
Jednak je broj građana, 38 odsto, koji smatraju da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva naše države u EU. Najviše koristi od ulaska naše države u EU građani smatraju da će imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po 7 odsto. S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU. Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, te reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine sa 10 odsto.
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.Zanimljiv je podatak da je najveći procenat građana izrazio spremnost da, ako je to s ciljem ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike. To se odnosi na aktivnosti u svakodnevnom životu i da, na primer, počne da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu, da štedi energiju i vodu – njih čak 41% se izjasnilo da su za to spremni. Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.Na kraju, na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).
