Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže za RTS da je nemački kancelar Olaf Šolc u Beogradu pokazao jednu važnu konstataciju – da je Nemačka prihvatila činjenicu da će EU biti veća i da će se proširenje dogoditi. Ipak, ističe da krajem juna u Briselu neće biti otvoren klaster 3, iako je spreman, zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji. Čeka nas mnogo izazova – energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu, poručuje ministar.
Govoreći o tome da li je zbog rata u Ukrajini Srbija bliža ili dalja od EU, ministar Jadranka Joksimović kaže da je naša pozicija čvrsta i jasna u pogledu pre svega poštovanja međunarodnog prava i naše rešenosti da evropski put nastavimo na onaj način kako je on definisan, kako je zacrtan po svim pravilima koje postoje.
„Naravno uz pojačana politička očekivanja i izoštrene kriterijume posebno u nekim oblastima koje do sada nisu bile prioritetne, a koje se sada postavljaju kao važne", dodala je Joksimovićeva.
Kada je reč o ratu Ukrajini, Joksimovićeva navodi da je jasno da je on „doneo jednu novu distorziju u međunarodnim odnosima".
„Upravo zato što idemo ne samo dublje u neki narativ hladnoratovske politike i hladnoratovskih podela, već čini mi se u nekim delovima čak i oštrije retorike i jedne značajne promene koja se dešava na tlu pre svega evropskog kontinenta", kaže ministar.
Ističe da je ovo najveći spoljnopolitički izazov Evrope od pada Berlinskog zida, imajući u vidu da je u pitanju sukob u kojem je jedna strana nuklearna sila.
„Naravno da su izoštrena očekivanja, niko ne želi iz Evropske unije da bude u bližoj ili daljoj istoriji na neki način označen kao neko ko je uskogrud, ko nije bio dalekovid i ko nije definisao mogućnost za Zapadni Balkan koja se doživljava kao geopolitički važan prostor evropskog kontinenta i potencijalna kriza koja bi mogla da eventualno otvori i na ovom prostoru", dodaje Joksimovićeva.
Ističe da je u tom smislu utrkivanje da sve ove prethodne godine nisu bile neko zatvaranje očiju, nego da sada radimo ubrzano na integraciji Zapadnog Balkana.
„Nisam baš sigurna da je sve bilo tako, ali ovo su okolnosti koje donose nove vizure i novu optiku. Naše je da zaista budemo svesni promene, a mislim da jesmo, da pozicioniramo Srbiju na način da zadovoljimo i ono što jeste naše poštovanje, principi i potvrda poštovanja najviših kriterijuma međunarodnog prava i poretka na kojem počiva savremena Evropa iako je to bilo na našem primeru više puta kršeno, ali baš zato nas obavezuje da pokažemo našu principijelnost", naglašava Joksimovićeva.
„Očekivanja postoje i idu u tom pravcu da pokažemo veću privrženost"
Poslanici Evropskog parlamenta danas će glasati o izveštaju za Srbiju, koji neće biti pravno obavezujuća na glasanju u plenumu u julu. U njemu se Srbija poziva da se hitno uskladi sa sankcijama Rusiji i da se sporazum Beograda i Prištine okonča međusobnim priznanjem. Na pitanje da li su to novi uslovi Srbiji, Joksimovićeva kaže da su to stavovi koje znamo odavno.
„To su stavovi pojedinih zemalja koji nisu prvi put izneti, ali se radi o konceptu Evropske unije. U EU postoji statusna neutralnost zato što postoji pet država koje ne priznaju tzv. nezavisno Kosovo i zbog toga dokumenti i naš pregovarački okvir jeste statusno neutralan i ne postoji zahtev za međusobnim priznanjem. To bi bilo umetanje unapred očekivanja kako će se taj proces dijaloga okončati, a u dokumentima i pregovaračkom okviru jasno piše sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa do kojeg bi trebalo da dovede čitav niz prethodno ispunjenih manjih sporazuma o kojima je i kancelar Šolc u Beogradu pričao", poručuje ministar.
Na pitanje koliki je manevarski prostor kada je reč o sankcijama, ministar kaže da se tu ne radi o manevarskom prostoru, kao i da je Srbija u startu pokazala potpunu privrženost – delimo iste vrednosti poštovanja međunarodnog mira i poretka i nepovredivosti teritorijalnog integriteta.
„Mi smo pokazali glasajući za rezolucije u UN i mnogim drugom visokim i značajnim telima multilateralnog sveta i oko toga nema dileme. Restriktivni režim ili autonomne mere i restriktivni režim sankcija je za nas izazovan iz više razloga i mislim da smo o tome smo više puta govorili i da naši građani to potpuno razumeju", kaže ona.
„Da li će to uticati na odnos prema nama u EU i odnos prema percepciji naše posvećenosti evropskim vrednostima – hoće, zato što postoji sada jedno gotovo unisono razmišljanje u EU koje ide na potpunu izolaciju Ruske Federacije koja će dugo trajati", dodaje ministar.
Ističe da očekivanja naravno postoje i da idu u tom pravcu da pokažemo veću privrženost i veće poštovanje odlukama koje je zajednički donela EU.
„Šolc pokazao da je Nemačka prihvatila da će se proširenje dogoditi"
Ukazala je da je nemački kancelar, kada je došao u Beograd, pokazao jednu važnu konstataciju – to je da je Nemačka prihvatila činjenicu da će EU biti veća i da će se proširenje dogoditi.
„Nisam sigurna da su sve zemlje iskreno prihvatile tu činjenicu i mislim da različiti koncepti govore u prilog tome da se kotrljaju različite ideje, ali da je suština u tom razumevanju da nešto mora da se desi ukoliko EU želi da vrati konkurentnost na Zapadni Balkan", navela je.
Ukazala je da da oko toga sa Srbijom nema dileme, kao i da mi imamo naš put.
„Pre manje od dve godine je usvojena nova metodologija pregovora, francuski predlog, koji je Srbija jedina aktivno aktivno i angažovano prihvatila", dodaje.
Govoreći o tome da se za francuski predlog kaže da je drugorazredno članstvo, Joksimovićeva kaže da nikada ne bi bila ministar za evropske integracije u zemlji koja hoće drugorazredno članstvo.
„Mi hoćemo članstvo onako kako jeste, naravno da su dobrodošle sve ideje produbljivanja saradnje i integracije i pre članstva – to nije suprotno jedno drugom, to može da pomogne posebno kada je u pitanju Srbija", kaže Joksimovićeva.
Dodala je i da su svi novi predlozi koje čujemo najmanje usmereni na zemlje koje su duboko u procesu pristupanja EU i da se traži rešenje za davanje mogućnosti evropske perspektive i drugim zemljama.
Dodala je da je 23. i 24. u Briselu konferencija na visokom nivou, kojim se završava francusko predsedavanje, kao i da je ideja bila da se vidi da li može da se napravi neki prodor prema Severnoj Makedoniji i Albaniji u smislu otvaranja pregovora.
„Što se nas tiče mi smo potpuno spremni za otvaranje klastera 3 – konkurentnost i inkluzivni rast, međutim jasno je bilo da nećemo otvoriti klaster u junu upravo zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera. Nisam baš optimista ni što se tiče drugih, ali ima vremena do kraja godine, čeka nas mnogo izazova – energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu", zaključila je Joksimovićeva.
Izvor: RTS