Članstvo u EU podržava 57 odsto građana Srbije, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina, pokazalo je istraživanje Ministarstva za evropske integracije o odnosu građana Srbije prema EU.
Ako bi referendum bio raspisan sutra 57 odsto građana glasalo bi za ulazak zemlje u EU, osam odsto više u odnosu na prošlu godinu, rezultat je istraživanja sprovedenog krajem jula i početkom avgusta, a koje prema rečima ministra Jadranke Joksimović pokazuje da je naše društvo ipak fokusirano na budućnost i na ono što su kvalitetne reforme.S druge strane, 30 odsto građana bilo bi protiv, uz smanjen broj neopredeljenih na 12 odsto.Joksimović kaže za Tanjug da rezultat od 57 odsto podrške procesu jasno govori o racionalnom odnosu građana prema EU i u prilog vladine politike pristupanja EU i još više, u prilog reformama koje se na tom putu sprovode.„Taj stav je ohrabrujući pokazatelj da je javnost većinski prihvatila i razumela da sve aktivnosti predsednika Srbije, predsednice vlade, ministarstva, svih koji su počeli odmah da sprovode novu metodologiju, koja treba da bude novi zamajac za ceo proces, novu priliku i prostor da budu valorizovani već vidljivi pozitivni reformski rezultati", rekla je ministar.Najviše građana - 83 odsto kaže da bi reforme trebalo sprovoditi zbog nas, radi stvaranja bolje Srbije a ne zato što su uslov za članstvo.
Prema rečima Joksimović, taj podatak je možda još značajniji, jer znači da postoji veoma realan sud javnosti da Srbija mora da se menja pre svega zbog sebe i dobrobiti svojih građana, a ne samo zbog pristupanja Uniji.
Ministar ističe da je važno to sto građani uvažavaju realnost u sagledavanju svih elemenata politike proširenja, kako pozitivnih i onih na koje radom možemo da utičemo, tako i ukupni širi politički kontekst - krizu izazvanu aktuelnom pandemijom, prelazak na novu metodologiju pregovora o članstvu, kao i započetu debatu u samoj Uniji o sopstvenoj budućnosti, politiku migracija - pristup Vlade Srbije u potpunosti je u skladu sa porukama evropskih partnera - da je važno da očekivanja građana budu u saglasju sa stvarnošću, uz jasnu evropsku perspektivu, kao i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog članstva u Uniji.
Kada je reč o vidljivosti projekata koje je EU finansirala, 50 odsto zna za bar jedan takav projekat, najviše u oblasti zaštite životne sredine 21 odsto, poljoprivrede i zdravstva 11, obrazovanja, nauke i inovacija 10, te reforme javne uprave sedam.
Kao najvećeg davaoca međunarodne razvojne pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, građani vide Evropsku uniju.
Čak se 41 odsto ispitanika izjasnilo da zna da je Unija u poslednjih 20 godina najveći donator. Potom, 34 odsto smatra da je to Kina, 11 odsto Rusija, dok po pet odsto građana misli da su to Norveška i Japan.
„Svaka visoka poseta iz EU, kao što je ova današnja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Srbiji, doprinosi većoj vidljivosti razvojne pomoći, mnogobrojnim projektima koji poboljšavaju život naših građana, kao što je onaj na kojem ćemo sutra, u njenom prisustvu i prisustvu predsednika, otpočeti radove na obnovi i modernizaciji pruge Niš - Brestovac. Vrednost tih radova je oko 60 miliona evra, od kojih 85 odsto donira EU, a 15 procenata troškova pokriva budžet Republike Srbije", naglasila je ministar.
Gotovo polovina ispitanika - 48 odsto smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar, 27 odsto ima neutralan stav, dok njih 23 odsto ulazak zemlje u EU vidi kao loše.
Za petinu EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, 16 odsto članstvo vidi kao mogućnost da putuju gde god žele unutar EU, a 14 da je to put ka boljoj budućnosti mladih.
Četvrtina anketiranih misli da će pregovori Srbiji doneti bolji život i nova radna mesta, 19 procenata misli da će biti više adminstrativnih obaveza, 18 odnosno bolji imidž Srbije, 17 procenata da ćemo imati pristup mnogo većim evropskim fondovima, 12 veću bezbednost, dok samo osam procenata ispitanika misli da članstvo neće doneti ništa dobro.
Na pitanje koje reforme imaju najpozitivniji efekat na svakodnevni život, 62 odsto smatra da su to one u zdravstvenom sistemu, 60 u zaštiti životne sedine, 54 u poljoprivredi, 51 u oblasti zaštite potrošača, 50 u borbi protiv korupcije, za 49, odnosno 48 u oblasti javne uprave i ljudskih prava. Reforme imaju najpozitivniji efekat na pravosuđe po mišljenju 36 odsto građana.
Da bi Srbija imala koristi od članstva smatra 47 odsto, njih 37 vidi ličnu koristi, a isto toliko smatra i da ne bi imalo koristi.
Izvor: Tanjug