INTERVJU: JADRANKA JOKSIMOVIĆ, ministar za evropske integracije
Komunikacija s Evropskom komisijom, ali i članicama čija je podrška neophodna, veoma je intenzivna već mesecima na strateškom političkom nivou, ali i na tehničkom, i trudimo se da zajednički dođemo do rešenja koja će zaista pojačati dinamiku pregovora. Rečeno je da će do kraja februara ili početka marta plan primene nove metodologije pregovora o pristupanju Evropskoj uniji biti predstavljen, kaže Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, u razgovoru za „Politiku“. I dodaje: „Ima puno detalja, ali zajednički je interes i EU i kandidata da novi način pregovora postane efikasan instrument EU kako za praćenje sprovođenja reformi, tako i za podsticanje realizacije evrointegracionog procesa u regionu.“
Do kraja juna očekujete „međuvladinu konferenciju, kao politički forum, na kojoj ćemo s evropskim partnerima u potpunosti usaglasiti primenu nove metodologije za Srbiju“. Da li to znači da se prvi klasteri mogu otvoriti najranije tek u drugoj polovini godine?
Ne možemo govoriti samo o mehaničkom pregrupisavanju ranijih poglavlja po grupama, jer klasteri označavaju šest vodećih politika EU. U te politike Srbija se već uveliko postepeno uključuje. Sadržinski posmatrano, imajući u vidu da smo u većini klastera otvorili već brojna grupisana poglavlja, mi smo na neki način duboko ušli u reformski proces po klasterima, jer se u svim tim oblastima naši propisi već godinama usklađuju sa pravnim tekovinama EU. Novina je dodatno naglašena politička odgovornost obe strane u pregovorima da bi to usklađivanje bilo brže i potpuno. Postoji mogućnost da do kraja juna bude održana međuvladina konferencija, na kojoj bi se detaljno aktivno usaglasilo razumevanje načina primena za Srbiju, kao pristupajuću zemlju. Klasteri obuhvataju oblasti koje su uzajamno važne za Srbiju i EU, jer se odnose na sprovođenje ekonomskih i infrastrukturnih reformi prema najvišim evropskim standardima, kao i na primenu podsticajnog Ekonomskog i investicionog programa EU za Zapadni Balkan.
Hoće li promena Ustava Srbije možda biti uslov za otvaranje prvog klastera?
Važno je što smo sva pregovaračka poglavlja iz klastera jedan već otvorili i što smo tokom 2020, uprkos vanrednim okolnostima, uspeli da završimo reviziju akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24, u konsultacijama sa EU i sa civilnim društvom. Videćemo kako će EK uobličiti kriterijume za otvaranje klastera, ili će biti dovoljna činjenica što su sva poglavlja iz klastera jedan - Osnove već otvorena. Promena Ustava trebalo bi da ide u pravcu dostizanja efikasnijeg pravosuđa, u korist svih građana Srbije. Nova Vlada je Narodnoj skupštini tokom decembra ponovo uputila predloge ustavnih amandmana, koji su u potpunosti usklađeni sa svim primedbama i komentarima Venecijanske komisije. To je sada deo obaveza parlamenta, jer sve institucije sistema imaju svoju ulogu i obaveze u vezi s napretkom u pregovorima. Važno je da smo time uspeli da očuvamo reformski kontinuitet i očekujem da će izveštaj o vladavini prava, koji Evropska komisija treba da objavi do juna, objektivno oceniti postignuti napredak.
Klasterski pristup reformama
Vlada Srbije uveliko radi na novom klasterskom pristupu koordinisanja unutrašnjih reformi. U čemu se taj klasterski pristup razlikuje od dosadašnjeg rada na pregovaračkim poglavljima?
Do sada su pregovaračka poglavlja bila ocenjivana posebno, nezavisno jedna od drugih. Sada je taj koncept izmenjen i pojedinačna pregovaračka poglavlja postaju u mnogo većoj meri povezana, pa čak i ona koja u praksi naizgled i nemaju dodirnih tačaka. Zato nam je važan taj plan primene od EK. Ali, klasterski pristup svakako podiže nivo potrebne političke koordinacije i reformskih aktivnosti cele vlade.
Da li ste nešto preciznije o novoj metodologiji, načinu njene primene i početku primene saznali iz razgovora sa Klemanom Bonom, državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove Francuske? Ipak su Francuzi ti koji su inicirali usvajanje nove metodologije.
Francuska jeste inicirala promene, ali smo nakon njihovog prvog predloga imali i niz dodatnih od drugih država članica, a potom i njihovo potpuno usaglašavanje u februaru prošle godine. Ipak, zahvalni smo Parizu na pokretanju te teme u trenutku kada je politika proširenja EU izgubila fokus i iz suštinski političkog procesa prešla u neku gotovo tehnokratsku sklerotičnu rutinu. Za koju su, pokazalo se, sve manje razumevanja imali i sami građani EU, a potom i njihove političke elite. Ministar Bon je ponovio poziciju Francuske da je nova metodologija pregovora o članstvu instrument za politički usmeravan proces koji bi, uz neophodne reforme, vratio region u fokus EU i učinio sam pregovarački proces kredibilnim i predvidljivim u odnosu na zasluge svakog pojedinačnog kandidata. Nama je ova pozicija prihvatljiva, jer smo do sada više puta nedvosmisleno pokazali da smo za brži i dinamičniji proces.
Otuda je važna i nedavna poseta predsednika Vučića Parizu, gde je jedna od tema razgovora s predsednikom Makronom bila i primena nove metodologije, jer održava momentum ovog za nas veoma značajnog pitanja. Naravno, mi aktivan dijalog vodimo i sa svim drugim članicama, posebno predsedavajućom trojkom Nemačka, Portugalija i Slovenija.
Važno je da smo uspeli da očuvamo reformski kontinuitet i očekujem da će izveštaj o vladavini prava, koji EK treba da objavi do juna, objektivno oceniti postignuti napredak
Prošlo je godinu dana od objavljivanja odluke o novoj metodologiji, a još ne znamo ništa preciznije o tome kako će se ona primenjivati. Da li je ovaj sporiji rad vezan za novu metodologiju posledica isključivo problema s pandemijom ili još ima nekih nedoumica unutar EU u vezi s njenom primenom?
Posebne nedoumice postoje kada je reč o državama koje su već u pregovaračkom procesu, što znači Srbiju i Crnu Goru, jer je u tom slučaju potrebno odrediti i precizne kriterijume kako će se ceniti ono što je do sada već postignuto. Recimo, u našem slučaju, otvorili smo 18 od 35 poglavlja, sada je potrebno valorizovati sve to, da ne budemo zakinuti ni na koji način, jer ne počinjemo proces ispočetka.
Jeste li sigurni da će nova metodologija u našem slučaju značiti ubrzanje pregovora o pristupanju? Jer, ona podrazumeva i efikasnije blokiranje daljih pregovora ukoliko neka država članica nije zadovoljna ponašanjem zemlje kandidata.
Suština je u snažnijem političkom nadzoru procesa i njegovoj većoj kredibilnosti, sa obe strane, i od kandidata i od EU. Od država regiona očekuje se da pokažu veću posvećenost svom evropskom putu, a sa druge strane, Evropska unija tom novom procedurom sebe obavezuje da omogući državi kandidatu brži napredak ukoliko su joj i zasluge takve, uz veću dostupnost EU fondova i drugih instrumenta zajedničkih politika Unije. Jedan od ciljeva nove metodologije jeste i da pregovori budu predvidljiviji i to koristeći se mehanizmom pozitivnog i negativnog uslovljavanja, putem preventivnih i korektivnih mera. Korektivne mere su već sadržane u našem postojećem Pregovaračkom okviru, vrlo su stroge, a od početka je naglašavano da se neće ići na izmenu pregovaračkog okvira sa Srbijom, jer je jedino tako fer i pošteno. Otkako su pregovori sa EU započeli u januaru 2014. vodili smo ih po kriterijumima koji su već bili veoma strogi. U tom pogledu nova metodologija za nas nije novina u tom delu, jer nam iskustvo kaže da samo napredak u reformama u oblasti vladavine prava, a u našem slučaju i dijalog Beograd-Priština, znači i napredak u pregovorima. Pod tako zahtevnim uslovima, uz taj nesumnjivo ostvareni napredak, otvorili smo do sada više od polovine pregovaračkih poglavlja.
Kako će se ocenjivati politička posvećenost Vlade Srbije, ili ministara u vladi, reformama potrebnim za ubrzanje evrointegracija?
Jedan od strateških ciljeva ove vlade jeste ubrzanje reformi neophodnih za članstvo u EU. I svaki ministar i ministarstvo u vladi ima svoj deo reformskog posla koji mora da se aktivno sprovodi. Pokazali smo da EU može da računa na Srbiju, kao na zemlju koja ima kapacitet za partnerstvo za održivost i otpornost sa EU. Ta otpornost da naša država zaštiti sve svoje građane, ali i da pomogne drugima u okruženju, uvažava se i u EU i u našem regionu. Kada je reč o tome kako će našu posvećenost ceniti sama EU, očekujemo da prvi takav format bude politička Međuvladina konferencija sa otvorenim i aktivnim strateško-političkim dijalogom o očekivanjima i planovima.
Ministarstvo za evropske integracije već se bavi pitanjima organizacionog prilagođavanja novoj metodologiji. Da li će postojati pregovarački tim kao do sada? Glavni pregovarač ste vi, kao resorni ministar, a ko će biti šef pregovaračkog tima?
Na vreme sam ušla u taj proces neophodnog prilagođavanja, jer ne sedim skrštenih ruku i lamentiram nad prošlim, nego idemo u proaktivno delovanje po svim aspektima. Jedina smo zemlja u regionu koja je formirala posebno Ministarstvo za evropske integracije još 2017. i time odgovorili na potrebu za jačanjem strateške komunikacije s evropskim partnerima. Glavni pregovarač je ministar za evropske integracije, ovlašćen odlukom vlade da vodi pregovore s institucijama i državama članicama Unije, razmenu mišljenja i da utvrđuje nacrte sporazuma u procesu pristupanja Srbije EU. U cilju snažnijeg političkog usmeravanja procesa i povezivanja pregovora o pristupanju sa sprovođenjem SSP, što je do sada bilo razdvojeno, a predviđeno je novom metodologijom, i sama pregovaračka struktura biće klasterski podeljena. Pregovaračke grupe radile su uglavnom nezavisno, a sada će u okviru jednog klastera biti uzajamno povezane. Pregovarački tim će biti koherentan i imaće klasterske koordinatore i članove tima, upravo zarad podizanja političkog vođenja procesa.
Izvor: Politika