Informacije Aktuelnosti

Vreme je da brže krenemo ka Evropskoj uniji: Da li je nova metodologija pregovaranja korak napred ili ne?

06. februar 2021. | Beograd

Vreme je da brže krenemo ka Evropskoj uniji: Da li je nova metodologija pregovaranja korak napred ili ne?

Od sada se podrazumeva snažniji politički nadzor procesa pridruživanja, uz očekivanje da države Zapadnog Balkana pokažu veću posvećenost svom evropskom putu. Ako se vratimo godinu dana unazad, bio je to korektan 5. februar 2020. godine. O koroni uglavnom nismo ozbiljno razmišljali, živeli smo neku „staru" normalnost, svi su radili u kancelarijama, u gradskim autobusima u špicevima smo se gurali kao sardine, restorani, kafići i noćni klubovi su bili puni, a Evropska komisija je na sastanku komesara usvojila predlog prerađene metodologije procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Srbija nije „pod moranje" obuhvaćena tom metodologijom, već joj je ostavljena mogućnost da, ako želi, bude obuhvaćena tim novim postupkom. Tokom prošle godine bilo je priče da ćemo o tome odlučivati, Ministarstvo za evropske integracije preduzelo je i brojne korake u tom pravcu, a prilikom nedavne posete predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj, saznali smo da je Srbija definitivno prihvatila novu metodologiju pregovaranja za pristupanje Evropskoj uniji.

Danas, na godišnjicu prve najave tog, široj javnosti ne baš potpuno jasnog sistema kroz koji ćemo se boriti za članstvo u EU, ko bi bio bolji sagovornik da neke nedoumice otkloni, nego osoba najupućenija u poslove pristupanja Uniji - ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja se odazvala pozivu portala Srbija Danas da objasni u šta se mi to sada upuštamo.

Šta podrazumeva nova metodologija pregovora?

- Pre tačno godinu dana, 5. februara prošle godine, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji objavio je predlog nove metodologije za proširenje EU, rekavši da „čitav proces mora da bude kredibilniji, predvidljiviji, dinamičniji i više politički". Od tada, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije i država članica intenzivno razgovaramo o modalitetu pregovora koji bi se primenio na Srbiju kao državu koja je duboko odmakla u procesu pristupanja. Samo sam ja, kao ministar nadležan za koordinaciju pregovora o članstvu u EU, održala više od 70 sastanaka, kako bilateralnih tako i onih sa predstavnicima institucija EU, nastojeći da u partnerskom odnosu skupa definišemo zajednički način pregovaranja koji će doprineti ostvarenju i našeg cilja, ali i ciljeva Evropske unije - kaže Jadranka Joksimović.

- Za sada nisu do kraja poznati detalji te nove metodologije. Ono što jeste i poznato i važno je da klasteri, u koje su grupisana ranija poglavlja, označavaju šest vodećih politika EU sa kojima se Srbija usklađuje i u koje se postepeno uključuje. Prvi je politički i odnosi se na vladavinu prava i deo ekonomskih kriterijuma, drugi je unutrašnje tržište - makroekonomska i fiskalna politika, usklađenost tržišta zemlje kandidata sa tržištem EU, treći je konkurentnost i inkluzivni rast, četvrti su zelena agenda, digitalizacija, infrastrukturno povezivanje, peti - resursi, kohezija i poljoprivreda i šesti je spoljna politika.

- Nova metodologija, pre svega, podrazumeva snažniji politički nadzor procesa, uz očekivanje da države Zapadnog Balkana pokažu veću posvećenost svom evropskom putu. Sa druge strane, EU sebe obavezuje da ukoliko država kandidat brže napreduje zbog sopstvenih zasluga, biće joj dostupniji i EU fondovi i drugi instrumenti zajedničkih politika.

Šta znači klasterski model pregovaranja?

- Očekujem da će Evropska komisija do kraja februara predstaviti mapu puta, odnosno jasno definisane kriterijume za pregovore po klasterima, a do kraja juna i međuvladinu konferenciju, kao politički forum, na kojoj ćemo sa evropskim partnerima usaglasiti primenu nove metodologije za Srbiju - navodi Jadranka Joksimović.

- Verujem da će novi sistem odgovarati Srbiji, kao i da će doneti ubrzanje u procesu pristupanja. Prvi klaster koji se bavi vladavinom prava praktično je već otvoren, jer su poglavlja sadržana u njemu već ranije otvorena. On je i najvažniji, jer će meriti napredak Srbije u ispunjavanju političkih kriterijuma.

- Što se tiče ostalih klastera imamo veoma dobar presek stanja u klasteru 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, a ovaj klaster je posebno važan i za Srbiju i za EU u smislu instrumenata za ekonomski oporavak u periodu posle pandemije izazvane kovidom-19, a i da u drugim klasterima imamo prilično dobar skor. Videćemo kada budu predstavljeni kriterijumi za otvaranje klastera u kom će se pravcu proces odvijati. Važno je da smo spremni za primenu nove metodologije i da uporedo radimo na reformama iz svih klastera.

Da li će nova metodologija uticati na efikasnije vođenje pregovora?

- Od decembra 2015. godine kada smo otvorili prva poglavlja vodila sam ovaj proces otvorivši 18 poglavlja od 35 i znam koliko je napornog rada i diplomatije bilo neophodno da se u situaciji kada politika proširenja više nije bila omiljena zajednička politika EU ostvare rezultati i zadrži dinamika.

- Uverena sam da će nova metodologija naći način kako da valorizuje sva dosadašnja postignuća Srbije u tom procesu, ali i kako da taj proces ubrza. To je, uostalom, bio i glavni cilj izmene starog načina pregovaranja. Da se ubrzaju reforme u državama kandidatima, sa jedne strane, ali da se brže i po predvidljivim pravilima dođe do članstva u EU - ističe ministar za evropske integracije.

Šta u ekonomskom smislu, a u pogledu eventualnog povlačenja sredstava iz evropskih fondova, znači otvaranje poglavlja kroz ovakav, novi model pregovaranja?

- Prema do sada raspoloživim informacijama tri su osnovna kriterijuma na osnovu kojih će Evropska komisija odlučivati o obimu pomoći: relevantnost projekata s aspekta procesa evropskih integracija, spremnost za ugovaranje i samo sprovođenje ovih projekata, kao i ukupan napredak u procesu evropskih integracija. S tim u vezi, možemo očekivati da će u narednom periodu u skladu sa dinamikom razrade nove metodologije biti razrađeni i detalji o raspodeli sredstava iz pretpristupnih fondova.

- Ono što je, takođe, poznato jeste da će projekti ključni za ekonomsko i infrastrukturno povezivanje regiona biti finansirani iz Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan. Taj plan, vredan devet milijardi evra, usvojen je početkom oktobra prošle godine, kako bi se obezbedila pomoć za, između ostalog, „zelenu" i digitalnu tranziciju s ciljem brže integracije sa Evropskom unijom.

- U tom smislu sredinom prethodne godine koordinirala sam aktivnosti na identifikaciji i pripremi predloga projekata za finansiranje iz sredstava IPA III koje smo dostavili krajem jula, kao i predloge koji bi bili podržani iz sredstava Investicionog okvira za zapadni Balkan u cilju realizacije Ekonomsko-investicionog plana. Krajem prošle godine dobili smo i prve povratne informacije iz EK koje ukazuju na to da smo veoma dobro identifikovali ključne strateške projekte što je rezultiralo time da EK ocenjuje čak sedam projekata kao one od visoke važnosti, računajući na njih kao na projekte koji bi mogli biti podržani u okviru realizacije ovog Plana - zaključila je Jadranka Joksimović.

Dakle, iz odgovora ministra za evropske integracije, jasno sledi da je prihvatanje nove metodologije pregovaranja veliki korak napred za nas, naročito ako se uzme u obzir ovaj poslednji, finansijski aspekt priče. Naravno da svako ima pravo i na drugačije mišljenje, i to je i potrebno i korisno da bi se u raspravama došlo do najboljih rešenja, ali dok se razmišlja, potrebno je i donositi hleb na trpezu... pa se opet vraćamo na finansije...

Izvor: Portal Srbija Danas