Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Očekujem da ove godine počnemo sa otvaranjem klastera

06. februar 2021. | Beograd

J. Joksimović: Očekujem da ove godine počnemo sa otvaranjem klastera

Visoki ciljevi Vlade Srbije postavljeni su pre 100 dana. Premijerka Ana Brnabić u ekspozeu je navela prioritete, a među njima su borba protiv kovida, ekonomski razvoj zemlje, borba protiv organizovanog kriminala, nastavak evrointegracija…

Prošle godine Srbija nije otvorila nova poglavlja. Metodologija rada je promenjena i ove godine našu zemlju očekuje put ka EU kroz takozvane klastere. Kako najavljuju srpski zvaničnici, ovaj način pristupa trebalo bi da bude daleko povoljniji po nas.

Povodom prvih 100 dana nove vlade, ali i kritika koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo na račun pojedinih članova kabineta, pitali smo ministra za evrointegracije Jadranku Joksimović da li je zadovoljna postignutim i šta su planovi i naredni koraci ministarstva koje predvodi, evo, već drugi mandat.

Da li ste, i u kojoj meri, zadovoljni postignutim u prvih 100 dana rada Vlade? Kako ocenjujete ukupne rezultate?

– U teškim okolnostima za celu Evropu i svet, ova vlada je u sinergiji sa predsednikom pokazala visok nivo odgovornosti i sposobnosti da, pre svega, zaštiti zdravlje naših građana, ali i da Srbiju u međunarodnim okvirima prepoznaju kao zemlju koja je uspela da svoju ekonomiju sačuva od prevelikih gubitaka. Pokazali smo da su ljudski život i zaštita javnog zdravlja putem masovne vakcinacije za nas apsolutni prioritet. Otuda smatram da je ocena visoka.

Šta vidite kao najveći dosadašnji uspeh ministarstva koje predvodite?

– Kada je reč o mom radu i radu Ministarstva za evropske integracije, uspela sam za kratko vreme, nebrojenim sastancima i radom iza javne scene, u svakodnevnoj komunikaciji sa državama članicama EU i Evropskom komisijom da ih animiram da se ubrza priprema predloga za primenu nove klasterske metodologije na pregovore sa Srbijom. Takva konstruktivna saradnja omogućava da se čuju i uvaže mnoge naše sugestije. Stoga očekujem da nam do marta EK predstavi plan za primenu te metodologije i da ove godine počnemo sa otvaranjem čitavih klastera. Novi način pregovora zahteva i restrukturiranje samog Ministarstva i pregovaračke strukture, i taj posao je u završnoj fazi. Uskoro će i proceduralno sve biti formalizovano, tako da će Srbija spremno ući u nastavak pregovaračkog procesa po novoj metodologiji. Verujem da će ove naše aktivnosti ubrzati čitav pregovarački proces, uz jasnu političku posvećenost svih ministara da sprovode zacrtane planove reformi.

Šta ste planirali a niste uspeli da uradite u prvih 100 dana, što ćete se truditi da ispravite ili promenite u narednom periodu?– Evropske integracije su posao za čitavu Vladu, ali i za društvo u celini, a moj posao jeste dvostruk: da koordiniram proces unutar Vlade, ali istovremeno i da reforme i volju Srbije za članstvom u EU, za koje je na izborima dobijena većinska podrška, predstavim na pravi i postojano opredeljen način, kako našim građanima, tako i članicama EU. Naravno, pristupanje EU je dvostran proces, gde nije sve uvek u rukama države kandidata, već zavisi i od unutrašnjih političkih zbivanja unutar država članica i odnosa same Unije prema politici proširenja. Očekujem da ćemo u narednom periodu dobiti jasne smernice kako da nastavimo pregovore o pristupanju, kako će da bude valorizovano ono što je do sada Srbija postigla. Takođe, očekujem da ćemo ubrzati reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, koja je i ključna za merenje napretka, a sve u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade da pregovore ubrza tako što će i reforme sprovoditi još posvećenije.

Šta je potrebno da se uradi da bi rezultati Vlade bili bolji, da bi se zadržao trend rasta?

– Kao nacionalni IPA koordinator, dakle ministar nadležan za planiranje i programiranje razvojne pomoći iz fondova EU, ali i drugih međunarodnih izvora, na neposredan način doprinosim realizaciji politike rasta i održivog razvoja naše zemlje. Uspešno sam koordinirala proces pripreme i podnošenja projekata za IPA 2021 i 2022, kao i za Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan. Kada je o ovom planu reč, krajem prošle godine dobili smo i prve povratne informacije iz Evropske komisije, koje ukazuju na to da smo veoma dobro identifikovali ključne strateške projekte i da je Komisija čak sedam projekata ocenila kao one od visoke važnosti, računajući da bi mogli da budu finansirani iz tih sredstava. To su sve dugoročni projekti, koji zahtevaju obimne pripreme i planiranje zasnovano na iskustvu koje imamo, ali kada jednom budu odabrani za finansiranje, i efekti na ekonomiju – pre svega kada je reč o infrastrukturnom povezivanju, zelenoj agendi, digitalizaciji i jačanju privrede – biće im dugoročni.

Da li se pronalazite u kritikama predsednika Srbije koji smatra da pojedini ministri ne rade koliko bi trebalo?

– Ne.

Da li vi smatrate da neki članovi Vlade nisu radili dovoljno dobro?

– Nije umesno da o tome kao član Vlade javno govorim.

Izvor: Portal 24sedam