Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Evropske integracije su krovna međusektorska politika Srbije

28. decembar 2020. | Beograd

J. Joksimović: Evropske integracije su krovna međusektorska politika Srbije

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, odgovarajući danas na kritike poslanika Enisa Imamovića, kazala mu je da je pogrešno shvatio proces evrointegracija kao partikularni instrument za ostvarenje potreba dela manjinske zajednice koju predstavlja.

Joksimović je na sednici Skupštine na kojoj se raspravlja o zaključcima o Izveštaju EK o napretku Srbije u 2020. godini, istakla da je proces evrointegracija krovna međusektorska politika, zadatak za svakog člana vlade, za svakog poslanika i za svaku instituciju sistema, te da nije jednostran proces.

„Ne prilagođavamo se samo mi Uniji, i EU mora da se saglasi sa članstvom zemlje, obezbedi budžetska sredstva za to“, kazala je Joksimović.

Evropske integracije su za celo društvo, kazala je Joksimović i dodala da je to proces u kojem svako ima svoju ulogu, te da joj je žao što poslanik Imamović sebe doživljava isključivo kroz prizmu nacionalne manjine i doživljava Izveštaj EK i sam proces evropskih integracija kao partikularni instrument za ostvarivanje posebnih, partikularnih interesa.

Istakla je da je 2020. godina pokazala da tema procesa evrointegracija više nije ni brzina, ni daljina, već dubina održivosti promena koje će da donesu da cela EU i sve zemlje Evrope budu održivije i ekonomski i zdravstveno i održivog razvoja.

To su razlozi, pojasnila je Joksimović zašto je EU donela Zelenu agendu i digitalizaciju kao nove elemente rasta i održivosti Evrope.

„Meni je žao što postoji toliko podela i među manjinskim zajednicama u Srbiji, između ostalog baš u bošnjačkoj, jer održivost se ne temelji na razlikama, nego na združenim i upregnutim snagama i zato verujem da ovaj proces treba da razumemo na pravi način. Ovo je proces kojim ćemo se mi sa ostatkom Evrope ubaciti u kolosek promena i održivog razvoja“, poručila je Joksimović.

Što se tiče prava nacionalnih manjina, Joksimović podseća da postoji akcioni plan u okviru Poglavlja 23, koje je sada deo klastera jedan - fundamentalnih prava, gde je Srbija otvorila svih pet poglavlja.

Kaže da je u Srbiji ocenjeno 2016. godine da je dobro da se donese poseban akcioni plan, koji ne poznaje, niti je i jedna pristupajuća zemlja poznavala takav plan, što je, smatra, prednost Srbije.

Ističe da je Srbija potpisnica svih konvencija o ljudskim pravima i da je iznad nivoa i u zakonodavnom i u pravom smislu iznad mnogih evropskih zemalja.

„To se konstatuje u svim izveštajima, posebno od 2016. godine“, kazala je Joksimović.

Ono što nije dobro, kako kaže ministar, jeste promovisanje kolektivnih nacionalnih prava, jer ne postoje kolektivna nacionalna prava i to je suprotno evropskim vrednostima koje poznaju isključivo i jedino ljudska prava i slobode, uključujući prava svih manjina i to svih, a ne samo nacionalnih.

„Nemojte da pričate o ideji suprotnoj evropskom duhu, o kolektivnim pravima manjina, to ne postoji“, kazala je Joksimović obraćajući se Imamoviću i navela da mnoge zemlje članice EU uopšte ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina, što smatra da nije dobro i što se odražava na neke procese unutar EU i na pristupni proces nekih koji su sada trebali da otpočnu pregovore, ali nisu - Severnu Makedoniju, Albaniju.

Poručila je Imamoviću da su Izveštaj i SSP važni instrumenti koji u jednom delu mere proces pridruživanja, ali sam proces je mnogo širi, to je krovna međusektorska politika održivosti.

Kako kaže, debata oko toga da li je Srbija za ili protiv članstva u EU je prevaziđena, a potrebno je razgovarati o tome kako da svi zajedno postignemo održivost u Evropi i da stari kontinent ovakve krize kakvu je pokazala ova godina savlada na najbolji način.

Podsetila je da je zato EU ove godine usvojila podsticajni investicioni plan za Zapadni Balkan gde se velika sredstva opredeljuju da bismo se uskladili sa zelenom i digitalnom agendom kao novim ekonomskim politikama ekonomskog održivog razvoja.

Kada je reč o savetu nacionalnih manjina, Joksimović je naglasila da saveti nisu organi lokalne samouprave, kako je poslanik interpretirao ulogu Saveta.

Naglasila je da je potrebno vrlo precizno i jasno definisati i ulogu i načini rada, što je Srbija uradila na najbolji mogući način i u tom segmentu se već treći izveštaj zaredom ne konstatuje nikakvo pogoršanje, već se pohvaljuje i zakonodavni okvir i ukupna praksa.

Imamović je replicirajući ministru Joksimović, kazao da se fokusirao na manjinska prava jer je predstavnik jedne manjine u Skupštini i izabran je na manjinskoj listi.

„Mene su izabrali pripadnici bošnjačkog naroda da zastupam njihove interese u Skupštini i ako interesi bošnjačkog naroda u ovoj Skupštini jesu da se ukaže na izveštaj EK koji kaže da su Bošnjaci diskriminisani po određenim poljima, itekako ću iskoristiti svoje pravo i mogućnost da ukažem na te probleme“, kazao je Imamović.

Joksimović je odgovorila i na to Imamoviću, iako je on napustio skupštinsku salu, i poručila mu da je na njemu teret dokazivanja, jer je izneo tvrdnje koje su neistinite.

„Građani odavde moraju da čuju istinu ili makar ispravne činjenice, a građani neka sami protumače činjenice onako kako je njima blisko“, kazala je Joksimović.

Odgovarajući na primedbu Imamovića da su jezik i kultura kolektivna prava, Joksimović je kazala da nisu, već da su činilac zaštićenog položaja nacionalnih manjina, a nisu pravo.

Izvor: Tanjug