Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović otvorila je danas sedmu po redu Nacionalnu konferenciju o prekograničnoj saradnji, a tom prilikom istakla je da prekogranični programi, kojih Srbija ima sa sedam susednih zemalja, daju snažan i važan impuls i to ne samo procesu evropskih integracija, već ravnomernom teritorijalnom razvoju.
Cilj teritorijalnih programa je, kako je navela Joksimović, da se iz sredstava EU, iz fondova koji su na raspolaganju, doprinese tome da svaki građanin u svakom delu Srbije oseti neku korist od evropskih integracija, a ravnomerni teritorijalan razvoj je važna komponenta u kojoj je EU postigla kakvu - takvu ravnotežu regionalnog balansa razvoja svih svojih članica, a za šta se i Srbija sprema kao pristupna zemlja.
Kako je dodala, korist je raznolika, od lokalne infrastrukture, do toga da se unaprede potencijali za održivi rast turizma koji, kako ističe, je ove godine posebno pogođen krizom izazvanom pandemijom virusa korona.
Takođe, Joksimović ističe i da se preko tih programa radi na podizanju „nove politike EU, a samim tim i Srbije i Zapadnog Balkana", a koja će doneti novi rast u izmenjenim okolnostima, što je zelena agenda.
„To su projekti zaštite životne sredine, uopšte klimatske promene kao faktor koji definitivno utiče na nove načine i proizvodnje, razmišljanja i potrošnje i upravo zato smo tu komponentu zelene agende, projekata koji se tiču i zaštite životne sredine i podizanja svesti o tome, uključili u sve kao jedan od programskih prioriteta svih sedam programa koja smo definisali za naredni sedmogodišnji period", ispričala je Joksimović.
Spominjući naredni sedmogodišnji period, Joksimović kaže da se to odnosi na novu finansijsku perspektivu 2021- 2027. koja je značajna i vezuje se i za evropski budžet.
Za evropski budžet, Joksimović navodi da je bio na teškom ispitu poslednjih meseci, ali da ovih dana ima naznake da će se postići kompromis danas na Savetu EU.
„Od toga zavise i svi drugi programi za nas koji smo u pristupnom procesu i za naše programe, ali dobre su naznake da će se nastaviti sa onim sredstvima koja su predviđena", dodaje.
Srbija je možda i zemlja koja je na najbolji način uspostavila strukture i mehanizme za korišćenje pretpristupnih fondova, kaže ministar i dodaje da u tom smislu kao naciopnalni IPA koordinator obavlja tu funkciju godinama i zajedno sa timom iz Ministarstva i sektorom za prekograničnu saradnju, radi intenzivno na tome da sve korisnike, odnosno sve zainteresovane sa lokala - opštine, regionalne razvojne agencije, civilno društvo, animiraju i pomognu da se identifikuju važni projekti.
Istovremeno radi se i na tome da se sve te opštine povežu sa svojim kolegama iz prekograničnih opština sa kojima dele interes i potrebe za nekom vrstom novog održivog razvoja u svojim sredinama.
„Srbija je pokazala pun kapacitet. Uvek može bolje i više, a trebalo bi više da radimo na obukama na lokalnom nivou za pisanje projekata, pripremu projekata, pronalaženje partnera", kaže Joksimović i dodaje da je ipak i to u velikoj meri savladano.
Srbija ima programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja, neke su članice EU, neke su kao i naša zemlja u pristupnom procesu, a neke su kandidati za pristupni proces, odnosno sa Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.
Do danas je iz tih programa bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od 406 miliona evra, a između ostalog rekonstruisana je zgrada i opremljen centar za ranu dijagnostiku mišićnih poremećaja kod dece u Knjaževcu, nabavljena specijalizovana oprema za odbranu od požara ili poplava u više od 20 gradova.
Od sredstava Srbija - Crna Gora uspostavljen je i geografski sistem za bolje prekogranično upravljanje poplavama u slivu reke Lim, dok su iz programa sa Mađarskom otvoreni prelazi Bački Vinogradi - Ašothalom, rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački breg, Bajmok i Đala, poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine.
Iz programa sa Bugarskom rekonstruisano je i opremljeno preko 30 objekata među kojima su i dve bolnice, tri škole, sedam sportskih terena ili objekata, a rezultati saradnje Srbije i Rumunije su i rekonstruisane bolnice u Požarevcu, Smederevu, Vršcu, Novoj Crnji, umreženo je 12 bolnica specijalnim softverom, nabavljena je specijalna oprema za čišćenje, dreniranje i izmuljavanje Begeja i izgrađen vizitorski centar u okviru tvrđave Fetislam u Kladovu, dok su u opštini Senta u sklopu renoviranja crkve osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.
U programu sa Hrvatskom su dva laboratorijska centra opremljena najsavremenijom opremom za IT industriju, a što se tiče programa Srbija i BiH uspostavljena je primarna selekcija otpada u opštinama Ub i Užice, kao i sistem odlaganja čvrstog otpada, a nabavljena je i sva neophodna oprema u opštinama Priboj, Rudo i Bajina Bašta.
Joksimović ističe da je važno da se podsećamo svih tih projekata da bi ljudi u Srbiji, ali i mediji više pažnje obratili na njih jer su ponekada nepravedno zapostavljeni zbog visokih političkih tema, koje jesu predmet evropskih integracija jer su pre svega politički proces za društvo, ali evropske integracije su i svi ti projekti koji su, ističe, doneli vidljivu, opipljivu i važnu korist za svakodnevni poboljšani život svakog građanina u svakom delu naše zemlje.
„Punog srca i sa puno elana nastavljamo taj posao posebno vezan za prekogranične projekte", navodi ministar.
Dodaje da će jedan od klastera u novoj metodologiji po kojoj će Srbija nastaviti pregovore sa EU biti posvećen kohezionoj politici, a koheziona politika je ona, kako kaže Joksimović, koja može da obezbedi da EU uz sve probleme i užasnu godinu i dalje bude najbolje mesto za život i rad.
„To je ono što i nas motiviše i nastojaćemo i u narednim godinama da i kroz ovakav pristup i aktivno učešće celog društva, jer evropske integracije su proces za celo društvo, za celu Vladu i za svakog od nas koji svojim radom i korišćenjem mogućnosti možemo da doprinesemo da dostignemo cilj, što nije samo punopravno članstvo koje jeste krajnji cilj, ali cilj je zapravo da kažemo da se u Srbiji živi onako kako se živi u evropskim zemljama", kaže Joksimović.
Ministar navodi da je ova godina paradoksalno pokazala da je, iako nismo neki preveliki napredak postigli u pristupnom procesu i iako je EU suočena sa Bregzitom, problemom oko budžeta, Srbija bliže EU nego što je ikada bila.
„To je zato što smo pokazali otpornost ekonomije, da nikome nismo bili teret ove godine, da smo se na odgovoran način nosili sa krizom, da smo svakom našem građaninu pružili nivo zdravstvene zaštite kakav nemaju ni građani u svim zemljama EU, da smo pokazali solidarnost i međusobnu, ali i sa EU, kao što je EU pokazala solidarnost sa Srbijom, da smo ušli u sistem „Kovax“, zajedničke nabavke vakcine sa EU, da smo ušli u sistem zajedničkih nabavki i medicinskih sredstava sa EU", dodaje.
Ističe da je ova godina pokazala da je Srbija jedna kredibilna, prava evropska država.
Joksimović navodi i da je ova godina donela mnoge turbulencije zbog krize izazvane virusom korona, ali i vezano za politiku proširenja koja, kako kaže, nije tako jednostavna i u fokusu kao što je bila prethodnih godina.
Smatra da to ne treba da nas obeshrabri, već da nas na neki način motiviše da svi zajedno i EU i zemlje u procesu urade što više da se smanje razlike i da kontinent Evrope bude ujedinjen u pravom smislu te reči i time postane konkurentniji na svetskom tržištu.
„To će doneti korist i svakom građaninu EU, ali i svakom građaninu Srbije", ističe ministar.
Iznela je očekivanja da će sledeća godina biti bolja za ceo svet i doneti Srbiji i neko procesno približavanje u smislu napretka u pregovorima.
„Verujem da svi zajedno kao društvo možemo da pokažemo visok stepen otpornosti na krizu koja je usledila, ali da možemo i zajedničkim radom na lokalu, regionalnom nivou, nacionalnom nivou svi zajedno doprinesemo da evropska budućnost Srbije postane i stvarnost", zaključila je Joksimović.
Izvor: Tanjug
