Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Izveštaj poziv da se ubrzaju reforme, jer se na Srbiju računa

09. oktobar 2020. | Beograd

J. Joksimović: Izveštaj poziv da se ubrzaju reforme, jer se na Srbiju računa

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da je izveštaj Evropske komisije poziv na ubrzanje reformi, jer se na Srbiju računa, a ne pretnja suspenzijom kako smo slušali ovih dana, kao i da je to i priznanje za otpornost naše zemlje zahvaljujući odgovornoj, političkoj i ekonomskoj trasi koja je uspostavljena.

Ona je za RTS rekla da je dobro što se u Srbiji izveštaj različito interpretira i da je to pokazatelj da je Srbija postala participativno i demokratsko društvo, ali da je važno šta je u njemu napisano. 

„Izveštaj Evropske komisije je snažan poziv Srbiji da ubrza reformski proces posebno u određenim oblastima, zato što se na Srbiju računa. EU razume da je Srbija potencijalni zamajac dela jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana i da je Srbija deo revitalizovanog evropskog koncepta i same EU u nekoj budućnosti“, navela je ona.

Ističe da je izveštaj značajan jer konstatuje da je Srbija pokazala visok stepen otpornosti zahvaljujući svojoj vitalnoj ekonomiji koja je sačuvala svoj tonus i u ovim teškim vremenima za ceo svet, kakav je pandemija Kovida-19.

„To je ono što je važno, naravno uz unapređenje investicionog ambijenta, vladavine prava, reforme pravosuđa, slobode medija, što su sve legitimne teme koje mogu da budu kritikovane. Mi uviđamo gde su neka od kašnjenja i ova Vlada i buduća Vlada će dobro analizirati gde su bila određena kašnjenja zbog objektivnih okolnosti, posebno pandemije, a gde možda mi nismo pokazali dovoljno entuzijazma“, naglasila je ona.

Upitana da li se do kraja godine može očekivati otvaranje poglavlja 2- o slobodi kretanja radnika, jer je i komesar Oliver Varheji poslao ohrabrujuće poruke, Joksimović je navela da se ulazi na teren nedorečenosti oko primene nove metodologije. 

Pojašnjava da ukoliko počne primena nove metodologije, koju je Srbija prihvatila, onda više neće biti samo tema pojedinačna poglavlja, već klasteri, kao što je klaster vladavine prava, zatim ekonomije, energetike, životne sredine...

„Srbija je u nekim od tih klastera dosta poglavlja otvorila. Ići ćemo onda na to kako da se čitav klaster otvori, jer otvaranjem klastera se otvara dodatan pristup sektorskim politikama EU“, navela je ona.

Ukoliko se i ove godine zadrži stara metodologija, Joksimović kaže da je pripremljeno za otvaranje nekoliko poglavlja: poglavlje 2 - sloboda kretanja radnika , poglavlje 27 - životna sredina, poglavlje 14 - transport, poglavlje 21 - transevropske mreže, poglavlje 3 - sloboda poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga, dok je u finalnoj fazi poglavlje 28 - za pripremu prava potrošača i javno zdravlje. 

Napominje da će nova vlada imati veći reformski zamajac, da je na parlamentu usvajanje ustavnih amandmana koji su ključni za reformu pravosuđa i za promenu načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, što će pojačati nezavisnost pravosuđa.

Na pitanje da li EU preko investicionog plana ubrzava evropske integracije Srbije i stavlja u fokus ekonomiju ispred politike, Joksimović navodi da politika i ekonomija uvek idu zajedno.

„Nije to samo uslovljeno jedno drugim, to je veza između pregovaračkog procesa i finansijskih instrumenata kojima EU nastoji da potpomogne ne samo reformski proces, već da poveže region, jer je to dobro i za EU“, pojasnila je ona.

Ističe da je Srbija imala spremne projekte, da su neki od njih ušli u Ekonomsko-investicioni plan. To su projekti i autoputa i pruge Beograd - Sarajevo, zatim i pruga prema Šidu koja dalje povezuje sa Hrvatskom, brojna postrojenja za prečišćavanje voda, brzi internet za seoske sredine.

Zahtev opozicije, tokom sastanka sa komesarom, da Srbiji ne treba dati novac bezuslovno, Joksimović kaže da je povlačenje sredstava vezano za napredak u pregovaračkom procesu i reforme u vladavini prava.

Podseća da se i za zemlje članice EU ove godine po prvi put pisao izveštaj za stanje u vladavini prava.

„Ovakve vrste interpretacije su ona priča kako 'bismo mi voleli da se vodi politika prema Srbiji, jer mi nismo na vlasti' i zato što građani ne pokazuju poverenje u njih. Imali su priliku da to urade u okolnostima koje su bile mnogo povoljnije, a nisu uradili ništa“, kazala je ona.

Izvor: Tanjug i RTS