Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Od nas zavisi koliko novca ćemo iskoristiti iz EU

02. avgust 2020. | Beograd

J. Joksimović: Od nas zavisi koliko novca ćemo iskoristiti iz EU

Evropska unija za jesen priprema veliki investiciono-ekonomski paket kao pomoć privredama zapadnog Balkana u borbi protiv krize izazvane epidemijom virusa korona, a već je uoči zagrebačkog Samita EU zapadnog Balkana odobrila paket pomoći od 3,3 milijarde evra koji je namenjen pomoći zdravstvenim sistemima, ali i pomoći borbi sa ekonomskim posledicama pandemije. U međuvremenu je zajedno sa usvajanjem budžeta EU opredeljen i sedmogodišnji paket instrumenata za pretpristupnu pomoć IPA od 12,6 milijardi evra. Ovo su neki od fondova iz kojih naša država može da povlači novac za oporavak od krize, samo je pitanje da li ćemo iskoristiti sve mogućnosti.

Koliko bi konkretno Srbija mogla da dobije novca i pod kojim uslovima?

Više je različitih instrumenata za koje smo već dobili novac, kao i onih za koje smo aplicirali i za koje se očekuje da ćemo u narednom periodu moći da povučemo. Postoji čitav niz predviđenih finansijskih instrumenata, od kojih su neki grantovi, to jest bespovratna sredstva, zatim povoljne kreditne linije, najveći broj instrumenata je predviđen za region zapadnog Balkana, tako da nisu precizirani striktni iznosi za države, pa ne možemo da govorimo o preciznim iznosima. Svakako će to biti posao ne samo za državu već i privatni i bankarski sektor jer postoje garantne sheme za privredni oporavak.

Koju vrstu pomoći je EU do sada uputila našoj zemlji?

Na samom početku pandemije, 16. marta, uputila sam pismo u kome sam zamolila komesara za susedstvo i politiku proširenja Olivera Varheija da omogući Srbiji prenamenu dela bespovratnih pretprisgupnih sredstava (IPA koje nisu potrošena iz ranijih godina) za potrebe borbe protiv virusa korona. Komesar je u svom odgovoru od 24. marta potvrdio spremnost Evropske komisije da pomogne Republici Srbiji i naveo da će biti omogućeno korišćenje do 15 miliona evra za hitne potrebe i 78,4 miliona evra za kratkoročne srednjoročne potrebe, to jest prevazilaženje negativnih društvenih i ekonomskih posledica pandemije. Mi smo zajednički identifikovali moguća sredstva prenamene u ukupnom iznosu od 93,4 miliona evra bespovratnih sredstava.

Sredstvima hitne intervencije omogućena je hitna nabavka neophodne medicinske opreme (respiratora, koncentratora kiseonika, trijažnih kontejnera, monitora, maski, infracrvenih termometara), transport preko 740 tona medicinske opreme koju smo nabavili na međunarodnom tržištu i angažovanje oko 200 medicinskih radnika koji će biti raspoređeni širom Srbije u zdravstvenim centrima. Dodatno, omogućeno je pružanje pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva dodelom prehrambenih higijenskih paketa.

Što se tiče ostalih instrumenata podrške, podsećam da smo u uslovima borbe protiv ovog virusa zatražili i pomoć kroz Mehanizam civilne zaštite EU iz koga je Srbija dobila dodatnu pomoć u robi poput šatora, poljskih kreveta, ćebadi, vreća za spavanje, grejača za šatore itd.

Da li postoje konkretni programi za ekonomski oporavak i pod kojim uslovima Srbija može da ih koristi? Da li osim bespovratnih sredstava postoji i neki program za podršku u vidu povoljnih zajmova namenjenih preduzećima za održavanje likvidnosti?

U kontinuitetu vodimo razgovore sa kolegama iz Evropske komisije na koji način najbolje iskoristiti sredstva koja su opredeljena za ekonomski oporavak i podršku privatnom sektoru. Komesar Varheji je najavio i napredni Ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan, koji je trebalo da bude predstavljen maju, pa je zbog pandemije pomeren za jesen, te ćemo videti kako će se i ta sredstva, prevashodno iz Investicionog okvira za ZB i višekorisničkih IPA programa pomoći, kombinovati sa svim drugim instrumentima.

Evropska komisija je cilju dodatne podrške zapadnom Balkanu predložila izmene višekorisničkih IPA programa koji su namenjeni celom regionu zapadnog Balkana tako da je ukupan iznos pomoći 475 miliona evra. Sredstva su obezbeđena izmenom postojećih godišnjih programa tako što je jedan broj projekata smanjen po obuhvatu i budžetu prenamenom, a drugi odložen za finansiranje iz narednog finansijskog instrumenta IPA 3. Ovaj paket od 475 miliona evra se sastoji od paketa Ekonomske reaktivacije u iznosu od 455 miliona evra koji predstavlja odgovor na negativne ekonomske posledice pandemije na zapadnom Balkanu i od paketa od 20 miliona evra koji je namenjen podršci ranjivim grupama i unapređenju otpornosti zdravstvenog sistema. Prevashodno će se sprovoditi posredstvom komercijalnih banaka u regionu za pomoć u cilju podizanja likvidnosti investicionih kapaciteta preduzeća na zapadnom Balkanu posredstvom programa koje već realizuju Evropski investicioni fond, Nemačka razvojna banka, Evropska banka za obnovu razvoj i Svetska banka. Napominjem da nije moguće unapred precizirati iznos sredstava od kojih bi neposrednu korist imala Republika Srbiji jer ona zavisi od spremnosti privatnog i bankarskog sektora da iskoristi ove mogućnosti.

Pored ovih programa Evropska investiciona banka (EIB) priprema paket iznosu od 1,7 milijardi evra kao odgovor na krizu za ceo region koji će se odnositi na pružanje likvidnosti malim i srednjim preduzećima oko 200 miliona evra, podršku zdravstvenom sektoru (500 miliona evra), podršku kreditnim linijama za preduzeća posredstvom komercijalnih banaka (400 miliona evra), kao i za infrastrukturne projekte (600 miliona evra).

Autor: M.Avakumović
Izvor: Politika