Koja oblast se pokazuje kao najplodnija u saradnji između Rumunije i Srbije?
Tradicionalno najveće interesovanje u programu prekogranične saradnje između Srbije i Rumunije je za saradnju u oblasti turizma. U toj oblasti je u toku niz zanimljivih projekata kao što je projekat u okviru kog je predviđeno uređenje arheoloških nalazišta Majdan u Srbiji i Parca u Rumuniji i izgradnja kapaciteta za prijem turista.
Vrlo uspešna saradnja ostvarena je i između Ministarstava unutrašnjih poslova koji su zajedno realizovali više projekata iz oblasti zaštite životne sredine i reagovanja u vanrednim situacijama. Kroz te projekte, osim što su organizovane zajedničke obuke i seminari za pripadnike dva ministarstva, nabavljena je korisna oprema koja je policijskim upravama na programskoj teritoriji i te kako značajna i pomaže im da brže i efikasnije reaguju u slučajevima poplava, požara i drugim vanrednim situacijama.
U ovom programskom periodu značajna sredstva su izdvojena i za saradnju između rumunskih i srpskih domova zdravlja i bolnica.
Pored „mekših“ projekata, koji projekat biste izdvojili kao strateški najvažniji sa Rumunijom?
U toku je realizacija dva strateška projekta od kojih bi mogla da izdvojim jedan koji naročito dobija na značaju zbog investiranja u zdravstveni sistem koji je u svim zemljama na svetu u ovim vremenima pandemije korona virusa na probi. Iako se projekat bavi unapređenjem dijagnostike i lečenja malignih bolesti, investicija u zdravstvo uložena kroz ovaj projekat u smislu rekonstrukcije i opremanja bolničke zgrade u Požarevcu, nabavke neophodne medicinske opreme za sve projektne partnere i softvera za umrežavanje bolnica na programskoj teritoriji svakako će doprineti boljem funkcionisanju zdravstvenog sistema u Rumuniji i Srbiji.
Godine 2018. sam posetila Opštu bolnicu u Požarevcu povodom početka implementacije ovog projekta čiji sam značaj prepoznala i za koji sam se lično zalagala budući da direktno doprinosi unapređenju zdravlja naših građana i podrazumeva saradnju između zdravstvenih ustanova sa obe strane granice, u cilju obezbeđivanja pristupa modernim i efikasnim zdravstvenim uslugama za onkološke pacijente koji žive u regionu.
Inače, u ovom projektu, osim Opšte bolnice Požarevac koja je vodeći partner, učestvuju i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Županijska bolnica u Temišvaru i Županijska bolnica u Rešici u Rumuniji.
Koliko prekogranična saradnja sa Rumunijom efektivno doprinosi poboljšanju kvaliteta života građana?
Svaka saradnja, posebno na lokalnom nivou, znatno doprinosi unapređenju odnosa dva naroda i dveju država, a naravno i unapređenju kvaliteta života. Od početka saradnje do danas, neprofitne institucije iz pograničnih oblasti dve zemlje zajednički su realizovale 233 projekta od kojih je 30 projekata još u toku, a pripremaju se ugovori za još četiri projekta. Realizacijom ovih projekata je u teritoriju programa ukupno investirano 146.1 milion evra u oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, zaštite životne sredine i reagovanja u vanrednim situacijama kao i kulture i turizma. Finansiranjem tih projekata omogućena je realizacija širokog spektra aktivnosti koje su donele značajan napredak lokalnim sredinama u kojima su projekti sprovedeni - od popravke i modernizacije pristupnih puteva i biciklističkih staza, preko sistema za upravljanje vanrednim situacijama, investiranja u medicinsku infrastrukturu ili investiranje u obrazovanje i sisteme obuke i učenja preko interneta, pa sve do aktivnosti u svrhu promocije turističkih, kulturnih i arheoloških lokaliteta prekograničnog regiona Rumunije i Srbije.
Gde vidite prostora za razvoj novih oblasti saradnje sa Rumunijom?
Oblasti saradnje koje se sprovode na teritoriji ovog programa su definisane kroz obiman proces analize potreba teritorije i javnih konsultacija. Regulativa za period koji nam predstoji od 2021-2027. godine, definiše oblasti politika i posebne oblasti politika za programe prekogranične saradnje i osnovne oblasti u programu Rumunija - Srbija će predstavljati kontinuitet sa tekućim programom s tim što će se oblast zaštite životne sredine, upravo pod uticajem nove važnosti zelene agende, više baviti promocijom uštede energije, obnovljivih izvora energije, održivog upravljanja vodama, zelene infrastrukture u urbanom razvoju, smanjenja zagađenja i sl. Oblast kulture i turizma će se sprovoditi kroz veće uključivanje lokalnih aktera sa teritorije programa. Takođe, program će podržati i projekte u specifičnoj oblasti politike koja se odnosi na bezbednost granice, što je takođe nova tema u ovom programu.
Šta mislite o tendenciji da se prekogranična saradnja između Srbije i Rumunije kroz IPA fondove modifikuje u trilateralnu platformu koju bi sačinjavale Mađarska, Rumunija i Srbija?
Program je u prvom periodu sprovođenja bio trilateralni – upravo između Mađarske, Rumunije i Srbije. Međutim, Evropska komisija je donela odluku da ovaj trilateralni program već u periodu 2007-2013. razdvoji na tri programa (Mađarska-Rumunija, Mađarska-Srbija i Rumunija-Srbija). Ta praksa traje i danas, a u završnim fazama je i priprema programa za narednu finansijsku perspektivu te je izvesno da do 2027. godine neće doći do spajanja ovih programa u jedan trilateralni.
Da li možete da opišete i doprinos srpske zajednice iz Rumunije u prekograničnoj saradnji sa maticom. Da li postoje primeri?
Nekoliko organizacija srpske zajednice u Rumuniji su vrlo aktivne u konkurisanju za sredstva iz Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Gimnazija „Dositej Obradović“ iz Temišvara je u prethodnom programskom periodu učestvovala na dva projekta. Trenutno ova institucija, zajedno sa Gimnazijom „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca, koja je vodeći partner, sprovodi projekat koji, između ostalog, predviđa osnivanje moderno opremljenih multifunkcionalnih učionica čime se obezbeđuje kvalitetnije obrazovanje iz specifičnih oblasti. Takođe, opština Svinica iz Rumunije, koja je pretežno nastanjena Srbima, učestvovala je u projektu „Čuvari tradicije“ čiji je cilj bio očuvanje kulturnog nasleđa kao i korišćenje tog nasleđa u svrhu razvoja lokalnog turizma. Pozivam i sve druge zainteresovane institucije da se uključe u ove programe sa relevantnim projektima.
Obrazovanje na srpskom jeziku u Rumuniji, kao i obrazovanje na rumunskom jeziku u Srbiji su identifikovani od strane Mešovite međuvladine komisije za zaštitu manjinskih prava kao najveći problemi za manjinske zajednice zbog, pre svega, odliva stanovništva. Da li se razmišlja o nekakvom prekograničnom projektu koji bi bio podsticajan za obrazovni proces na maternjem jeziku?
Obrazovanje je jedna od oblasti koja je odabrana od strane građana i institucija u pograničnim oblastima dve države i veliki broj projekata je sproveden ili se sprovodi u ovoj oblasti. Dve države, odnosno Vlade samo mogu da otvore vrata za sprovođenje ovih projekata ali na obrazovnim institucijama je da uspostave partnerstva i pripreme projekte. Primer dobrog partnerstva je upravo saradnja gimnazije „Dositej Obradović“ iz Temišvara i gimnazije „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca i svakako će se nastaviti sa podrškom svim inicijativama u oblasti obrazovanja na maternjem jeziku koje se uklope u okvir programa. Ministarstvo za evropske integracije na čijem sam čelu, pruža podršku korisnicima u smislu podizanja kapaciteta za pripremu projekata i uspostavljanja partnerstva u susednoj državi.
Srbija nastoji da obezbedi kvalitetan sistem obrazovanja na maternjem jeziku za sve nacionalne manjine, uključujući i rumunsku. U tom smislu postoji bliska saradnja sa Nacionalnim Savetom Rumunske nacionalne manjine, ali i nadležnim institucijama u Rumuniji, kako bi kvalitet udžbenika bio što bolji. Pored toga, Srbija je jedina zemlja koja je imala obavezu da u okviru poglavlja 23 uspostavi i poseban Akcioni plan za promociju i unapređenje prava nacionalnih manjina, gde je jedna cela oblast tog dokumenta upravo posvećena pitanjima unapređenja obrazovanja. Bilo bi dobro da su i drugi pre stupanja u članstvo i sada - kandidati i potencijalni kandidati, imali ovu obavezu.
Osim toga, Srbija ima jedan od najboljih legislativnih okvira u oblasti nacionalnih manjina. Mislim da smo na tom polju do sada puno uradili i da naši građani rumunske nacionalnosti prepoznaju posvećenost Vlade Srbije unapređenju njihovih prava. Vlada Srbije je upravo preko budžetskog fonda za nacionalne manjine, tokom februara 2020. godine, raspisala novi konkurs za dodelu sredstava u oblasti obrazovanja, i sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je budžetsko finansiranje postala praksa.
Koliko trenutna prekogranična saradnja sa Rumunijom doprinosi pripremi Srbije za članstvo u EU?
Programi prekogranične saradnje u celini, pa i program sa Rumunijom, je prvi direktan kontakt koji su organizacije u Srbiji imale sa pravilima za korišćenje fondova Evropske unije koji važe i za članice EU. Znanje koje su korisnici ovih sredstava stekli tokom niza godina je neprocenjivo i ne svodi se samo na pravila o pripremi i sprovođenju projekata, već i na vrednosti koje se grade kroz strateško planiranje, pripremu, koordinaciju, pregovaranje sa partnerima u projektu, poštovanje sveprožimajućih ili horizontalnih principa koji su sastavni deo ovog procesa (jednakost polova, nediskriminacija, jednake mogućnosti i održivi razvoj). Ovi programi pripremaju, ne samo korisnike sredstava, već i građane pograničnih područja za ravnopravno učešće u sprovođenju regionalne, kohezione politike Evropske unije, koja je bila i biće jedan od stubova funkcionalnije i povezanije Evrope.
Tokom pandemije koliko su EU i evropski partneri pružali pomoć Srbiji?
Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji i njenim državama članicama na pomoći koja nam je pružena tokom pandemije. Odmah po uvođenju vanrednog stanja obratila sam se evropskom komesaru za proširenje Varheiju sa molbom da omogući prenamenu neiskorišćenih sredstava iz pretpristupnih fondova EU za potrebe hitne podrške našem zdravstvenom sistemu. U samo dve sedmice potpisali smo sporazume na osnovu kojih je izvršena nabavka nedostajuće medicinske opreme poput respiratora, monitora, maski, prehrambenih i higijenskih paketa za najugroženije građane i pokriveni troškovi transporta preko 740 tona medicinske opreme iz Kine i Indije. Evropska unija će u narednom periodu pokriti troškove angažovanja 200 medicinskih radnika koji će biti angažovani u zdravstvenim centrima širom Srbije i time dodatno ojačati naše sposobnosti u borbi protiv širenja zaraze.
Osim toga, Srbija je dobila pomoć država članica EU putem Mehanizma civilne zaštite EU, a u narednom periodu očekujem podršku i iz Fonda solidarnosti EU za koji sam nedavno uputila sveobuhvatnu aplikaciju. Pored spremnosti da pomogne našem zdravstvenom sistemu, Evropska unija je opredeljena da pomogne oporavak naše privrede koja je kao i privreda cele Evrope pogođena negativnim efektima pandemije. Do kraja godine očekujemo predstavljanje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan koji će između ostalog predvideti značajna bespovratna sredstva za podršku privatnom sektoru i realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata. Verujem da sve ovo predstavlja nedvosmislen dokaz snažne solidarnosti Evropske unije i još jedan pokazatelj važnosti procesa evropskih integracija za građane Srbije. Takođe, želim da napomenem da je Srbija pokazala visok stepen solidarnosti sa zemljama u regionu, kao i sa Italijom, kada sam na inicijativu predsednika Vučića lično isporučila dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion rukavica, sto hiljada skafandera u aprilu mesecu. Takođe, podsetiću da je Srbija u maju donirala 2 miliona evra za razvoj vakcine protiv Kovid-19, i da sam nakon nepuna 2 meseca od prve donacije učestvovala na video samitu koji je organizovan na poziv predsednika Evropske komisije Ursule fon der Lajen, gde je Vlada Republike Srbije donirala dodatnih 100.000 evra za istraživanje i razvoj vakcine protiv Kovida-19.
Rumunija je prošle godine predsedavala Savetom Evropske Unije. Kako ocenjujete njenu podršku Srbiji na putu evrointegracija?
Sa Rumunijom imamo dobre bilateralne i dobrosusedske odnose. Rumunija podržava Srbiju u procesu evropskih integracija i ta podrška nam je značajna. Održavamo redovne kontakte sa Bukureštom po tom pitanju i nastojimo da tu saradnju razvijamo. Za vreme rumunskog predsedavanja od 1. januara do 30. juna 2019. godine otvoreno je pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge (27. juna 2019. godine). Predsedavanje Rumunije Savetom EU je u izvesnom smislu bilo opterećeno rešavanjem bitnih pitanja, koja su se ticala unutrašnje reforme EU, poput pitanja Bregzita, restrukturiranja EU (održan neformalni Samit šefova EU u Sibiuu 9. maja 2019. godine, na temu strateškog plana budućnosti Unije u narednim godinama nakon Bregzita) i konstituisanja novog saziva Evropske komisije, obzirom da su se izbori za Evropski Parlament poklopili sa periodom rumunskog predsedavanja. Želim da zahvalim našim rumunskim kolegama što su uprkos takvim nepovoljnim okolnostima po temu proširenja, uspeli da organizuju Međuvladinu konferenciju na kojoj je otvoreno navedeno poglavlje.
Novinar: Nikola Lakić
Foto: Tanja Valič, Tanjug
Izvor: Naša reč (Temišvar)
