Informacije Aktuelnosti

J. Joksimović: Najznačajnije je da postoji jasna EU budućnost za Zapadni Balkan

27. februar 2020. | Prag

J. Joksimović: Najznačajnije je da postoji jasna EU budućnost za Zapadni Balkan

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodila je danas delegaciju Srbije na sastanku ministara inostranih poslova država Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, a tom prilikom istakla je da je učešće naše delegacije važno jer su zemlje V4 pokazale da su iskreni prijatelji politike proširenja EU, kao i regiona i naše zemlje.

Sastanku u Pragu prisustvovali su i novi komesar EU za proširenje Oliver Varheji, predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, ali i predstavnici Austrije, Slovenije i Hrvatske, koja trenutno predsedava Savetom EU, a razgovaralo se o metodologiji proširenja koju je predložila Evropska komisija.

Joksimović je kazala da sa zemljama koje su u V4 grupi - Češkom, koja trenutno i predsedava Višegradskom grupom, Poljskom, Mađarskom i Slovačkom imamo i dobru bilateralnu saradnju, ali oni se i kao grupa na otvoren način zalažu za politiku proširenja.

„U tom smislu, bilo je vrlo važno i prisustvo komesara Varhejija, koji je kao novi komesar EU došao da razgovaramo o tome kako oni vide novu metodologiju, kako mi iz regiona, iako smo u različitim fazama pristupnih procesa, vidimo novu metodologiju, da razjasnimo neke nedoumice, da čujemo planove EU, kao i Višegradske grupe, odnosno kako će oni u budućem periodu nastaviti da podržavaju politiku proširenja i šta je ono što se očekuje od nas kao regiona, u smislu regionalnih odnosa i pregovora.”, kazala je Joksimović.

Kada je u pitanju nova metodologija, Joksimović je navela da je sekundarna tema da li će je Srbija prihvatiti ili ne i istakla da je najznačajnije pitanje da li postoji kredibilna politika proširenja i jasna evropska perspektiva za Zapadni Balkan.

Za Srbiju je važno, kaže Joksimović, kako bi se tačno primenio taj novi model na ono što je do sada ostvareno otvaranjem pregovaračkih poglavlja.

I na današnjem sastanku, prema njenim rečima, jasno je navela da što se tiče nove metodologije, Srbija će se odlučiti u odnosu na to kako će uticati na dosadašnji napredak na polju pristupnog procesa, ali i da Srbija nije negativna po pitanju nove metodologije, da vidi i prednosti.

„Najbitnije pitanje je da postoji kredibilna politika proširenja, da postoji jasna perspektiva za Zapadni Balkan, između ostalog i za Srbiju koja je nesumnjivo pokazala da ima prvorazredne kapacitete i za integraciju i za reforme i da mi nećemo doživeti ni novu metodologiju, ni pojedine najave oko toga ko može brže, sporije, kao neko veštačko takmičenje u regionu”, istakla je Joksimović.

Dodaje da Srbija uopšte nije zainteresovana za veštačka takmičenja i navodi da je još uvek dosta otvorenih pitanja u regionu.

„I ne želimo da dodatno opterećujemo odnose pitanjima takmičenja oko evropskih integracija jer na kraju krajeva, i to sam rekla jasno, vi možete politički da ubrzavate neki proces, a usporavate za neke druge, ali činjenice su činjenice, a činjenice govore da je Srbija najbolje performanse ostvarila u ekonomiji i u regionu, a i šire od regiona”, kaže.

Joksimović je podsetila da je javni dug Srbije znatno smanjen, da znatno pada stopa nezaposlenosti, da su sprovedeni ozbiljni reformski zahvati u onome što su i novi trendovi i evropske i svetske ekonomije - inovacije, digitalizacija i uopšte novi tip poslova, kao i u oblasti demokratije i vladavine prava.

Navodeći da su sve to segmenti i činjenice koje pokazuju da je Srbija ozbiljno napredovala, kao i da se danas moglo čuti da nova metodologija podrazumeva i jačanje političkog nadzora nad procesom, Joksimović kaže da tu uvek postoji mogućnost za uslovljavanje.

„Takav i jeste proces, tu nije ništa nepoznato nama ni do sada, mi ionako pregovaramo po politički veoma zahtevnoj metodologiji”, kaže Joksimović i dodaje da će Srbija odlučiti nakon što na Samitu u Zagrebu bude predstavljen  novi podsticajni, napredni, ekonomski plan za Zapadni Balkan, odnosno da se vidi koji su to fondovi koji se otvaraju.

„Ono što je realno je da će sigurno biti nešto više novca za pretpristupne - IPA fondove, koje i inače koristimo, i da će biti veće prisustvo međunarodnih finansijskih institucija”, navodi ministar.

Pojašnjava da se i unutar EU trenutno vodi velika debata oko kohezije i navodi da su upravo zemlje Višegradske grupe prijatelji takozvane kohezije, odnosno da se zalažu da visina strukturnih fondova za zemlje članice ostane ista.

Kako kaže, izlaskom Velike Britanije iz EU otvorio se na neki način i problem za nivo kontribucija u zajednički evropski budžet. 

„Prijatelji kohezije se zalažu da ostane nivo za zemlje članice koliki je i bio i za poljoprivredu, a druge članice koje više uplaćuju, a manje koriste iz budžeta, traže da se smanje, prema tome veoma je osetljivo pitanje i još nije dogovoreno oko budžeta za strukturne fondove koji pripadaju zemljama članicama, a od toga će zavisiti i vrsta i visina finansijskih instrumenata za nas koji smo u procesu pregovora”, dodaje.

S obzirom da postoji još uvek dosta nepoznanica, Srbija će u svakom slučaju sačekati Samit Zapadni Balkan - EU u Zagrebu, sagledaće sve elemente, kaže ministar i dodaje da ne želimo da budemo ni na koji način negativni.

Joksimović je naglasila da je Srbija podržala i otvaranje pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom navodeći da je metodologija i bila napravljena prvenstveno zarad postizanja neke vrste konsenzusa između članica oko otvaranja pregovora za te dve zemlje.

„Mi smatramo da je uspeh najbolji kada se deli, mi se veštački ne takmičimo, želimo da ceo region napreduje, to je bolje i za nas, jer da bismo zadržali ovako dobru ekonomiju i da bi bila još bolja, jer i naši građani očekuju više, moramo da imamo mir, stabilnost, dobre odnose ili makar poboljšane odnose u regionu, a dosta je pitanja koje nas još uvek dele”, kaže Joksimović.

Ističe i da nije pitanje ko će prvi ući u EU i dodaje da je po svim parametrima Srbija zemlja koja ima najviše kapaciteta u regionu i nesumnjivo je da je noseća zemlja regiona.

„Ali, naravno da i svi drugi treba da budu u tom procesu, da treba da napreduju”, kaže ministar.

I današnji sastanak u Pragu je bio, kako kaže Joksimović, pre svega usmeren na podršku Severnoj Makedoniji i Albaniji i zato se i makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dmitrov obratio u ime regiona na zajedničkoj konferenciji za medije.

„I to je bio jedan vid simbolične podrške sa kojom smo se svi složili. Mi nikada nemamo problem da podržimo druge i u tome je ozbiljnost i poštovanje koje Srbija ima u evropskim krugovima, ali i šire od toga”, dodaje Joksimović.

Kako kaže, ključno je da građani osete još veće benefite od evropskih integracija i ističe da je zato i predstavljen nacionalni investicioni plan do 2025, zato Srbija i ostaje na evropskom putu, kako bi još dublje ušla u reforme i ostvarila još veće koristi za svoje građane.

„Ostajemo na evropskom putu, očekujemo jasniju poziciju EU po pitanju toga da ukoliko bismo prihvatili novu metodologiju, kako bi se ona primenila na naš dosadašnji tok pregovora. Ne bih volela da se umanji dosadašnji domet pregovora i poglavlja koja smo otvorili”, kaže Joksimović. 

Ministar Joksimović se danas u Pragu sastala i sa ministrom spoljnih poslova Hrvatske Gordanom Grlić Radmanom, a kako kaže, hrvatski ministar je u korektnom razgovoru i pozitivnim porukama govorio da Hrvatska iskreno podržava proširenje.

Takođe, Joksimović navodi i da je Grlić Radman kazao da je Hrvatska, kao predsedavajuća Savetom EU, fokus stavila na Samit u Zagrebu početkom maja, kao i da će do tada i oni nastojati sa drugim zemljama članicama da dobiju više informacija i oko ekonomskog plana i oko načina na koji bi se metodologija primenjivala.

Navodi i da su se saglasili da ima otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, ali da u budućnosti, kao prve komšije, moraju da otvore kanale komunikacije. 

„Nije to uvek jednostavno i lako, ali važno je razgovarati i u tom smislu mislim da je to bio jedan sasvim dobar sastanak”, kaže Joksimović.
Izvor: Tanjug