Informacije Aktuelnosti

Evropske integracije kao instrument razvojne agende Srbije

06. mart 2018. | Beograd

Evropske integracije kao instrument razvojne agende Srbije

 

Makroekonomska, fiskalna i privredna stabilnost predstavlja ključni preduslov za rast i razvoj jedne zemlje. Ovi elementi čine osnovu reformske politike Vlade Republike Srbije sa ciljem obezbeđivanja stabilne tržišne ekonomije usklađene sa najboljim evropskim i svetskim standardima. Takvu politiku u kontinuitetu podržava preko 60 odsto građana Srbije i pored preovlađujućeg uverenja u delu javnosti da se radi o nepopularnim reformama sa neizvesnim rezultatima. Vodeće međunarodne finansijske institucije, MMF i Svetska banka, prepoznale su pozitivne efekte reformi i pružaju im nepodeljenu podršku.

Istovremeno, stabilna ekonomija koja je u stanju da se nosi sa pritiscima visokorazvijenog evropskog tržišta je jedan od četiri osnovna kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji. U tom smislu, proces evropske integracije jeste i mora biti deo unutrašnje razvojne agende. Ta agenda, pored nesumnjivo značajnih reformi koje obezbeđuju fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, podrazumeva i druge elemente koji doprinose rastu, održivom razvoju i sveukupnom ekonomskom blagostanju.  Ne dovodeći u pitanje važnost ključnih političkih pitanja kao što je dijalog između Beograda i Prištine, kao i značaj vladavine prava kao preduslova za uspešan proces pridruživanja EU, neophodno je u narednom periodu posvetiti se pitanjima koja čine samu suštinu i prvenstveni razlog uspešnosti evropskog projekta.

Tržišnu ekonomiju nije moguće izgraditi kao održivu bez kontinuiranog regionalnog razvoja. Ravnomerna razvijenost regiona, usklađena sa njihovim specifičnim karakteristikama i potrebama je u osnovi principa konvergencije koji ima za cilj približno jednak stepen ekonomskog razvoja unutar Evropske unije. Srbija kao zemlja kandidat nastoji da princip konvergencije primeni već u fazi pristupnih pregovora, u prvom redu unutar zemlje a imajući u vidu izrazito neravnomeran razvoj u različitim delovima Srbije. U cilju pripreme regiona i lokalnih zajednica za članstvo u EU i dostizanja standarda u oblasti regionalnog razvoja ostvarena je uspešna saradnja između Ministarstva za evropske integracije i regionalnih razvojnih agencija na osnovu prethodno potpisanog Memoranduma o saradnji između Ministarstva i RAS. Saradnja između ostalog podrazumeva razmenu informacija o efektima evropskog prava na funkcionisanje lokalnih samouprava, obuke za efikasno korišćenje evropskih fondova na lokalu kao i doprinos lokalnih zajednica procesu planiranja i programiranja IPA fondova u skladu sa prioritetom lokalnog i regionalnog razvoja.

Kao zemlja koja pregovara članstvo Srbija je započela pripreme za uspešno korišćenje strukturnih i kohezionih fondova EU koji u proseku podrazumevaju preko deset puta više sredstava nego što nam je sada dostupno iz IPA fondova.  Da bismo bili spremni da apsorbujemo sredstva u vrednosti više od milijardu evra na godišnjem nivou neophodna je osposobljenost za utvrđivanje projektnih prioriteta, obučenost za pisanje projekata i nezavisan i efikasan sistem interne revizije. Priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova obavlja se u okviru poglavlja 22 pristupnih pregovora sa EU za koje je nadležno Ministarstvo za evropske integracije. Ovo poglavlje odnosi se na uspostavljanje domaćeg strukturnog i institucionalnog sistema za planiranje i korišćenje fondova, kao i na podizanje kapaciteta unutar zemlje u cilju postizanja rezultata u oblasti regionalnog razvoja. Sa stanovišta sprovođenja sistemskih promena i jačanja efikasnosti državne uprave, poglavlje 22 je svakako jedno od najzahtevnijih u pregovorima sa EU. Sa druge strane, ono oslikava direktnu i neposrednu korist za našu zemlju od procesa evropske integracije.

U pripremi za ravnopravno učešće Srbije na evropskom tržištu neophodno je uspešno regionalno ekonomsko povezivanje.  Pozitivni primeri takvog povezivanja unutar EU kao što su Višegradska grupa ili Nordijska unija ilustruju ekonomsku međuzavisnost zemalja koje dele isti geografski prostor. Srbija je u potpunosti posvećena regionalnoj saradnji u svim oblastima od zajedničkog interesa za zemlje jugoistočne Evrope a u prvom redu podržavamo ekonomsku saradnju. Tu potrebu je prepoznala i Evropska unija i njene države članice i ona je zajednički realizovana formiranjem Regionalnog ekonomskog prostora kao nadgradnje na postojeći uspešan mehanizam u okviru CEFTA sporazuma. Prema ostvarenom suficitu od 1,8 milijardi evra u trgovini, može se reći da je CEFTA region za Srbiju najvažniji jer više od tri puta izvozimo nego što uvozimo robe iz ovog regiona.

Razvoj naše ekonomije se u velikoj meri zasniva na obimu saradnje sa EU i regionom. Najviše investicija dolazi poreklom iz EU (u proseku za prva tri kvartala 2017. godine iznosilo 75 %). Pozitivno je i to što je u poslednjoj godini zabeležen pozitivan trend geografske diversifikacije investicija. Beleži se rast investicija sa Bliskog istoga i azijsko-pacifičkog regiona, što ukazuje na rast atraktivnosti Srbije kao investiocione destinacije. Prema FT (avgust 2017), Srbija ima najbolji globalni indeks efikasnosti za greenfield SDI u svetu. U zbiru i zaključno sa novembrom 2017, neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je oko 2,3 mlrd evra (+37,5%) i premašio je projekciju za celu 2017. Investicije u izvozno-orijentisane sektore biće glavni pokretač rasta BDP-a od 3,5% u 2018. i 2019. Poslednji podatak je značajan jer pokazuje koliko će nam EU biti važna destinacija i u naredne dve godine.

Najveći rast zaposlenosti u velikoj meri je u korelaciji sa poreklom SDI, što znači da je najviše novih radnih mesta kreirano u kompanijama koje su poreklom iz EU. Kada govorimo statistici nezaposlenosti za poslednje četiri godine stopa nezaposlenosti smanjena za 12.1  procentnih poena, i to sa 23.9% u 2012 godini na 11.8% u II kvartalu 2017 godine. U III kvartalu ostvarena nezaposlenost od 12.9% usled sezonske komponente i postoje realne osnove da se očekuje pad nezaposlenosti ispod 10% u 2018, uzimajući u obzir da su se porezi na rad smanjili od 1.1.2018. putem povećanja neoporezivog cenzusa na zarade sa 11790 na 15000 dinara.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za  period januar - decembar  2017. godine iznosila je: 34,466 milijardi evra što predstavlja porast od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Najznačajniji trgovinski partner je EU sa 64.25 odsto udela u našoj spoljnotrgovinskoj razmeni. EU članice ili države koje to žele da postanu su naše najznačajnije izvozne destinacije i to:

  1. Nemačka sa 1.889 milijardi evra
  2. Italija sa 1,990 milijardi evra
  3. BiH sa 1,211 milijardi evra

Sa izbijanjem svetske ekonomske krize 2009.godine došlo je do stagnacije privreda u većini zemalja članica EU, što je osim pada stope rasta dovelo i do opšteg porasta nezaposlenosti i ukupnog smanjenja sigurnosti poslovne klime. I pored prelivanja negativnih efekata krize na region jugoistočne Evrope, sve zemlje u našem regionu su uspele da prevaziđu strukturne probleme i u poslednjih nekoliko godina beleže stabilan ekonomski rast. Istovremeno je došlo i do oporavka evropske privrede koja se vraća na nivo pre izbijanja krize. Politika proširenja EU, osim generalne potrebe za političkom stabilnošću kontinenta, temelji se i na uzajamnim koristima od ulaska novih država članica kako za te zemlje tako i za EU. U tom smislu, uprkos skepticizmu u odnosu na proširenje, doprinos Srbije i regiona EU je višestruk i podrazumeva širenje evropskog ekonomskog prostora i nove mogućnosti za usmeravanje zdravih investicija. Polazeći od pretpostavke da će se pozitivni ekonomski trendovi nastaviti i u narednim godina, realna je mogućnost da će do potencijalne godine članstva 2025.Srbija moći po ekonomskoj snazi da se približi nekim od zemalja koje su se od 2004.do danas priključile EU. To će ujedno biti dokaz ne samo da smo ispunili jedan od ključnih kriterijuma za članstvo već i da EU dobija stabilnog partnera koji aktivno doprinosi razvoju Evrope u celini.

Autorski tekst ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović za Kopaonik review