Stvaramo ambijent za kvalitetniji život

Mi ćemo, kao i do sada, vredno i odgovorno raditi na sprovođenju reformi - prevashodno zbog interesa građana i obećanja koje smo im dali, tako da članstvo u EU dolazi na kraju kao logičan sled aktivnosti.

Strategija o proširenju EU jasan je i pozitivan politički signal, ali i pokazatelj poštovanja naše države i građana, koja dodatno podstiče proces reformi i transformaciju našeg društva. Sa druge strane, nastavak reformi u oblasti vladavine prava u vrhu je prioriteta Vlade u ovoj godini, kaže za magazin   Diplomacy&Commerce Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.

Kakvu kvalitativnu promenu je u proces EU integracija Srbije unelo određenije izjašnjavanje EU (posebno Evropske komisije) o datumu potencijalnog članstva Srbije u EU?

Strategija o proširenju EU, koja je u utorak usvojena, jasan je i pozitivan politički signal, ali i pokazatelj poštovanja naše države i građana. Istovremeno, ona potvrđuje da se EU obavezala da će do 2025. godine jačati, da će biti solidarnija i institucionalno snažnija i kao takva spremna da primi nove članice. To je snažna politička poruka koju odgovorne i uspešne Vlade, a našu smatram takvom, ne bi smele da propuste.

Mi ćemo, naravno, kao i do sada, vredno i odgovorno raditi na sprovođenju reformi - prevashodno zbog interesa građana i obećanja koje smo im dali, tako da članstvo u EU dolazi na kraju kao logičan sled aktivnosti kojima stvaramo ambijent za kvalitetniji život. I stoga bih htela da naglasim da evrointegracije razumem kao pozitivan proces koji nas inspiriše da budemo brži i efikasniji u rešavanju određenih pitanja. Jasno je, naime, da se gledanjem u prošlost ne može stvarati bolja budućnost.

Zašto se to, bar u ovom trenutku, ne odražava na dinamiku otvaranja poglavlja?

Imajući u vidu da je Evropska unija 2018. označila kao godinu koja će, između ostalog, biti posvećena jačanju politike proširenja, očekujem da se naši pregovori tokom ove godine intenziviraju i ubrzaju. U tom smislu, očekujem da ćemo otvoriti sva poglavlja za koja budemo tehnički spremni, i da će se jasna politička volja institucija EU, pre svega Evropske komisije i predsednika Junkera, pretočiti u konkretne rezultate.

Koliko je pitanje poglavlja, odnosno pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, vododelnica koja određuje izvesnost evropskog puta Srbije?

Postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom nije novina, to je obaveza predviđena pregovaračkim okvirom EU sa Srbijom. Sam sadržaj Sporazuma mora i treba da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine, uz pojačanu medijatorsku ulogu EU i posredovanje visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, čije ponovno aktivnije angažovanje po tom pitanju očekujem. Za to je, kao što znate, potrebno da obe strane sprovedu sve obaveze iz Briselskog sporazuma, i tu prevashodno mislim na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, što duže od 4 godine nije učinjeno.

Srbija je jasno na poziciji da ne priznaje nezavisnost Kosova, kao uostalom i pet članica EU, i zalaže se za iznalaženje održivih rešenja za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa.

Da li je, s obzirom na sadašnji tempo integracija, za Srbiju moguće da ispuni sve kriterijume do 2023. godine i da li u tom periodu može da odgovori na izazove usaglašavanja svih članica EU?

Ako aludirate na rok iz Strategije koju je objavila Komisija EU, reč je o indikativnom roku do kada Srbija može da bude članica. Radi se o 2025. godini. Svakako da je moguće. Dinamika o kojoj govorite, kakva god bila, najintenzivnija je od kako je Srbija u procesu evropske integracije. Svaki korak u pregovorima o pristupanju, što će reći usvajanje Izveštaja sa skrininga za svako poglavlje, usvajanje pregovaračkih pozicija za 35 poglavlja, ispunjavanje merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, a u slučaju poglavlja 23, 24 i 35 i prelaznih merila, mora da odobri još uvek 28 članica. Samo ta činjenica ukazuje koliko je proces kompleksan.

Potrebno je dosta rada i dosta strpljenja. Iznad svega, razumevanja u dobroj veri i prihvatanje da je Srbija partner, a sutra i ravnopravna članica EU. Baš takav odnos, koji počiva na međusobnom uvažavanju, važan je za ceo region, nezavisno od statusa u procesu evropske integracije ili članstva u EU. Štaviše, ukoliko ste članica odgovornost je veća, jer je za očekivati da ste probleme iz prošlosti rešavali u duhu pomirenja, dobre vere, pa i pravne izvesnosti.  

Da li otvorena pitanja između Hrvatske i Srbije, koja se često dotiču i procesa EU integracija, mogu biti otežavajući faktor na ovom putu? Da li smatrate da i sa drugim zemljama Srbija može imati sličnih otvorenih pitanja, posebno kada je reč o pravima manjina?

Sama činjenica da se bilo koji bilateralni spor može iskoristiti za usporavanje procesa evropske integracije je otežavajuća. Ponajviše opterećuje činjenica da se radi o sporovima koji u materijalno-pravnom smislu nemaju veze sa pravom EU, kao objektivnim, pa i jedino merljivim kriterijumom za članstvo. Proces evropske integracije daleko je više od pukog tehničkog procesa usaglašavanja. To je proces u čijem središtu je vladavina prava i poštovanje osnovnih, uključujući i manjinska prava. 

Zato bih u duhu vladavine prava i mirnog rešavanja sporova očekivala da država koja se suočila sa blokadom u pregovorima zbog bilateralnog spora pokaže drugačiju vrstu pristupa. Drugačiji pristup bi podrazumevao da se ne blokira proces evropske integracije bilo kog kandidata, a onda i da prenesete kandidatima pozitivna iskustva u mirnom rešavanju sporova sa susedima u skladu sa prihvaćenim modelima koje predviđa sistem UN i međunarodno pravo.

Što se tiče pitanja nacionalnih manjina, Srbija je u okviru poglavlja 23 (u delu koji se tiče osnovnih prava i sloboda), usvojila poseban akcioni plan. Time je Srbija, iako ne postoje zajednički pravni standardi EU po pitanju prava nacionalnih manjina, nedvosmisleno potvrdila svoju privrženost jačanju i zaštiti položaja nacionalnih manjina, iako prema postojećem zakonodavnom okviru prevazilazi postojeće standarde EU u toj oblasti. Takođe, predviđeno je dalje unapređenje zakonodavnog okvira - kao što su izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje su u toku. Trudićemo se da sva bilateralna pitanja sa našim susedima rešavamo u iskrenoj i otvorenoj komunikaciji kao i do sada.

Šta su ključni prioriteti Srbije u narednom periodu da bi se proces EU integracija učinio još efikasnijim?

Nastavak reformi u oblasti vladavine prava u vrhu je prioriteta Vlade. Ove godine bićemo posvećeni usvajanju kvalitetnih izmena Ustava čiji je cilj dodatno obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa, kao i donošenja zakona radi ispunjavanja kriterijuma u poglavljima 23 i 24.

Istovremeno, radimo na sveobuhvatnoj reviziji akcionih planova za ta dva poglavlja kako bismo otklonili nedostatke prvih verzija koje su u određenim elementima bile preambiciozne. Ministarstvo za evropske integracije je pripremilo treću, revidiranu, verziju Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) čije nas usvajanje očekuje tokom februara. NPAA predviđa kompletno usklađivanje sa pravom EU do kraja 2021. godine.

Naš prioritet je da u najkraćem mogućem roku naš pravni sistem bude spreman za članstvo, i da imamo dovoljno vremena da usvojene propise efikasno i sprovedemo. Zato je NPAA ne samo prioritet Ministarstva za evropske integracije, već i Vlade u celini.

(intervju za Diplomacy&Commerce)