Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova usvojio je juče preporuke za Zapadni Balkan, a ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović smatra da se kao najznačajnija poruka izdvaja reafirmacija punopravnog članstva u EU za države kandidate.
Joksimović je u pisanoj izjavi za Tanjug navela da je se reafirmacija poruke o punopravnom članstvu u EU posebno izdvaja imajući u vidu okolnosti u kojima je tema pandemije, njenih zdravstvenih, a posebno društveno-ekonomskih posledica okupirala pažnju i brigu svih država članica EU, ali i cele planete.
„Kao najznačajnija poruka izdvaja se reafirmacija punopravnog članstva u EU za države kandidate, kao konačnog cilja procesa pristupanja i proširenja EU, koji se može i mora realizovati paralelno sa unutrašnjim reformama težišno u kontekstu obnavljanja kredibiliteta samog procesa“, navela je Joksimović.
Prema njenim rečima, ta poruka je posebna i u odnosu na ranije izjave da neće biti prijema novih članica dok se ne završi unutrašnja reforma i konsolidacija EU.
Kako navodi, druga značajna preporuka tiče se reafirmacije podsticajnih mera za države kandidate, njihovo postepeno uključivanje u sektorske politike i programe i pre dobijanja punopravnog članstva, kao i uspostavljanje strateškog ekonomskog i investicionog plana za zemlje u procesu pristupanja.
„To je sada dodatno značajno u smislu očekivanja da budemo uključeni u mere oporavka u postpandemijskom periodu. Ovo je takođe važna poruka, s obzirom da je nova metodologija proširenja najavila to kao budući koncept, ali je ipak ostala uskraćena u pogledu jasnijeg sagledavanja podsticajnih mera“, dodaje ministar.
Ističe da je to pitanje od posebnog značaja za Srbiju jer se naša država nalazi duboko u procesu pristupanja, pa će opredeljenje za novu metodologiju proširenja, kako dodaje, najviše zavisiti od podrške koju je EU spremna da ponudi budućim članicama.
Odgovarajući na pitanje da li smatra da će se Samit EU i Zapadni Balkan koji je trebalo da se održi u maju pa je odložen za kraj juna i održati tada, Joksimović kaže da bi održavanje Samita bilo dobro, te da se nada da će se u junu steći potrebni uslovi za njegovo održavanje.
„Važno je da se praksa održavanja Samita in vivo očuva jer takvi događaji nose poseban značaj kako u pogledu razmene mišljenja i ideja najviših državnih zvaničnika u formalnom zasedanju, tako i van formalnog konteksta, zbog uloge i značaja koje države iz našeg regiona dobijaju na tom polju", navodi.
Ističe da je sigurna da je svima u EU stalo da se pokaže uverljiva zainteresovanost za region, kako za kandidate, tako i za potencijalne kandidate jer je, kako dodaje, i pandemijska kriza pokazala da bez efektivne solidarnosti, stalno otvorene linije komunikacije i koordinisanog upravljanja procesima svih država evropskog kontinenta nezavisno da li su članice EU ili nisu, nema funkcionalnog i održivog odgovora.
„Otuda je integracija ostatka evropskog kontinenta od suštinske važnosti, sigurna sam da je to danas svima jasnije - i skeptičnim članicama, ali i nama koji smo u procesu pregovora“, ističe.
Kako navodi, opšta „evrosumnja i rezignacija koja se otvorila tokom pandemijske krize“, upravo je jasno pokazala koliko je velika nasušna potreba i očekivanja građana Evrope za opstankom udruženog kontinenta.
„Tome ćemo svedočiti u periodu koji je pred nama i koji će zahtevati združene napore svih u Evropi i EU da bi se obnovila privreda i društvo. Ne možemo jedni bez drugih. Oni koji kažu drugačije neka razmisle dva puta. Zato je važno da se održi Samit EU ZB“, navodi ministar.
Komentarišući jučerašnje najave šefa diplomatije EU Žozepa Borela da će EU pomoći Zapadni Balkan, Joksimović ističe da višegodišnja pomoć EU koju je Srbija do sada primila radi sprovođenja širih političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi, ali i dodatna podrška koja je dobijena kako bi se efikasno suočila sa nepredviđenim izazovima poput poplava, migracija i sada pandemije KOVID-19, Srbiji je zaista od velikog značaja.
„Da nismo imali ulaganja te vrste tokom prethodnih godina, teško bismo se uhvatili u koštac sa izazovima ove vrste, na kojima su i mnogi spremniji od nas poklekli. Virusom su pogođene sve evropske zemlje, nezavisno od toga da li je reč o članicama EU ili ne - samim tim, ovde govorimo o udruženoj odgovornosti, ali i efikasnoj solidarnost jednih prema drugima“, kaže Joksimović.
Dodaje da kada se nalazite u istom problemu, na izazov se odgovara združenim snagama i kapacitetima, a dan posle podrazumeva razgovor s našim evropskim komšijama kako da oporavimo ekonomiju, budući da ekonomski zavisimo jedni od drugih.
Joksimović se zahvalila komesaru EU Varheiju koji je, u odgovoru na njeno pismo i molbu da se izvrši prenamena neutrošenih IPA sredstava, promptno potvrdio spremnost EU da omogući korišćenje 15 miliona evra za hitne potrebe i 78.4 miliona evra za potrebe socio -ekonomskog oporavka.
U pogledu hitnih potreba, EU je već opredelila 4,9 miliona evra za hitnu nabavku medicinske opreme, odnosno kupovinu respiratora, ventilatora, monitora, maski, uređaja za testiranje i testova, kontejnera za trijažu pacijenata, koncentratora kiseonika...., navodi Joksimović i dodaje da je opredeljeno i 4,9 miliona evra za plaćanje troškova 12 kargo letova čime se obezbeđuje nesmetano dopremanje nekoliko stotina tona medicinske opreme i materijala.
Dodatna podrška obezbeđena je za nabavku i isporuku paketa sa hranom i higijenskim sredstvima za najugroženije grupe stanovnika, navodi Joksimović i ističe da se nastavljaju konsultacije sa EU i o tome na koji način najbolje iskoristiti raspoloživa sredstva iz fondova EU za potrebe sveukupnog društvenog i ekonomskog oporavka, uzimajući u obzir Program ekonomskog oporavka koji je Vlada usvojila sa ciljem da se smanje negativne posledice pandemije i zaustavljanja globalnih privrednih tokova na ekonomiju i konkurentnost naše privrede.
Pored bespovratnih sredstava iz IPA fondova, Srbija kao država kandidat za članstvo u EU, kaže Joksimović računa i na podršku iz Fonda solidarnosti EU.
„S tim u vezi započeli smo pripremu aplikacije koju ćemo dostaviti shodno procedurama i rokovima koji su predviđeni relevantnim pravnim okvirom EU“, navodi.
Kako kaže, sredstvima iz Fonda trebalo bi da se pokrije deo javnih troškova koji, podseća, iznose više stotina miliona evra, a koje smo do sada imali s namerom da ojačamo zdravstveni sistem i sprečimo nekontrolisano širenje KOVID-19.
Kako navodi, Srbija je zahvalna i na mogućnosti da učestvuje u zajedničkim nabavkama sa državama članicama EU, što može imati uticaja na kvalitet, cenu i dostupnost samih medicinskih proizvoda, navodi Joksimović i dodaje da samim tim i može uticati i na kvalitet usluga koje naš zdravstveni sistem pruža.
„Zahvalni smo i na činjenici da će Srbija biti izuzeta iz primene uredbe o privremenom ograničavanju izvoza zaštitne medicinske opreme sa teritorije EU“, navodi Joksimović.
Dodaje da je u stalnom kontaktu sa predstavnicima Delegacije EU u Beogradu kako bi osigurali da ta pomoć stigne na pravu adresu i obezbedili odgovarajuću negu pacijentima, zaštitu doktora i medicinskih radnika u zdravstvenim ustanovama, kao i da ta pomoć stigne do najranjivijih i najugroženijih grupa građana.
Izvor: Tanjug