Слобода кретања капитала је једна од четири слободе на којима је засновано функционисање унутрашњег тржишта ЕУ. Преговори о приступању у овом поглављу пре свега се односе на усклађивање прописа из области кретања капитала и текућих плаћања, као и на борбу против прања новца и финансирања тероризма.
Правне тековине ЕУ у овој области засноване су на одредбама Уговора о функционисању ЕУ, посебно на одредбама чл. од 63. до 66. У области слободног кретања капитала, државе чланице имају обавезу да, уз неке изузетке, уклоне сва ограничења кретања капитала и унутар ЕУ и између земаља чланица и осталих земаља. Дефиниција различитих типова кретања капитала ослања се на Прилог 1 Директиве 88/361/ЕЕЗ. У овој номенклатури кретања капитала класификована су према економској природи активе и пасиве на које се односе и обухватају: директна улагања; улагања у некретнине (куповина зграда и земљишта и изградња зграда од стране приватних лица за стварање добити или лично коришћење; ова категорија такође обухвата право на плодоуживање, олакшице и право на градњу); трансакције хартијама од вредности којима се уобичајено тргује на тржишту капитала; трансакције уделима друштава за заједничка улагања; трансакције хартијама од вредности којима се уобичајено тргује на тржишту новца; трансакције по текућим и депозитним рачунима код финансијских институција; кредите који се односе на комерцијалне трансакције или на пружање услуга у којима учествује резидент; финансијске зајмове и кредите; јамства, остале гаранције и право залоге; трансфере за извршење уговора о осигурању; кретање личног капитала (нпр. зајмови, поклони, наследство); физички увоз и извоз финансијске имовине (нпр. хартије од вредности, средства плаћања било које врсте); остала кретања капитала (нпр. ауторске накнаде, одштете у случајевима када се могу сматрати капиталом).
Правним тековинама ЕУ уређена су и питања у вези са услугама плаћања на унутрашњем тржишту, а на тај начин успостављена је основа за стварање једног ширег европског тржишта за плаћање. Текућа плаћања се односе на текуће послове односно послове закључене између резидената и нерезидената који у основи немају за циљ пренос капитала. Дефинисана су правила повезана са свим услугама националних и прекограничних плаћања у ЕУ. Циљ је да прекогранична плаћања постану лака, ефикасна и сигурна као „национална“ унутар земаља чланица, док се истовремено побољшавају права корисника на коришћење услуга плаћања. Такође, настоји се да се побољша конкуренција, отварањем тржишта плаћања ка новим учесницима, тако да се подстиче повећање ефикасности и смањење трошкова, и успоставља неопходна платформа за јединствену зону за плаћање у еврима. Осим тога, прописима Европске уније о прекограничном плаћању у ЕУ отклањају се разлике у наплатама за прекогранична и национална плаћања у еврима до одређеног износа. То се примењује на сва електронска плаћања (преносе кредита, директних дуговних салда, плаћања посредством дебитних и кредитних картица и подизања готовине на банкоматима). Применом ових правила, постиже се да потрошача, који обавља прекогранично електронско плаћање у еврима, та операција кошта исто као када обавља одговарајуће плаћање у еврима у својој земљи чланици. Истовремено, правним актима ЕУ уређена су и питања о оснивању, обављању делатности и надзору пословања институција за електронски новац.
У области спречавања прања новца и финансирања тероризма, захтева се од банака и других економских оператера да идентификују клијенте и пријаве одређене трансакције, нарочито када се ради о предметима високе вредности или великим готовинским трансакцијама. Кључни захтев за борбу против финансијског криминала јесте делотворан административни капацитет и капацитет за примену прописа, укључујући и сарадњу између органа који обављају надзор, органа који спроводе законе и тужилаштва.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за слободно кретање капитала
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства финансија; Народне банка Србије; Министарства унутрашњих послова; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства привреде; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства правде; Министарства за европске интеграције; Комисије за хартије од вредности; Републичког секретаријата за законодавство; Републичке дирекције за имовину; Агенције за реституцију.
Која је корист и резултат за Србију?
Да би приступила Европској унији, неопходно је да држава оствари потпуну либерализацију капиталних кретања. Ова либерализација омогућава, на пример, отварање рачуна у иностранству, одобравање кредита нерезидентима, уношење и изношење готовог новца без ограничења. Истовремено, неопходно је обезбедити држављанима земаља чланица Европске уније исти третман као и домаћим држављанима у погледу стицања права својине на непокретностима.
Чланство у ЕУ имаће ефекте за све учеснике финансијских тржишта, као и за грађане, предузетнике, инвеститоре, односно кориснике финансијских услуга. У складу са укидањем ограничења кретања капитала, грађани државе чланице и предузетници имају веће могућности избора финансијских институција са којима желе да послују, на пример у погледу обављања платног промета. У области борбе против прања новца и финансирања тероризма, кроз усклађивање са правним тековинама Европске уније, успоставља се ефективан систем који подразумева укљученост и сарадњу већег броја институција са циљем борбе против прања новца и финансирања тероризма.
Експланаторни скрининг за Поглавље 4 одржан је 13. октобра 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 4 одржан је 15. децембра 2014. године.
Преговарачко поглавље 4 део је Кластера 2 – Унутрашње тржиште. Још увек није отворено, а за ово поглавље нема мерила за отварање.
Корисни линкови: