Суштину поглавља о слободном кретању роба чине технички прописи који регулишу инфраструктуру квалитета (у коју спадају: стандардизација, акредитација, метрологија, оцењивање усаглашености и тржишни надзор). Ови прописи се односе на све производе, односно на оно што се колоквијално назива „од игле до локомотиве“. Они обухватају тзв. хармонизовано подручје.
Хармонизовано подручје се заснива на директивама „старог“ приступа (у којима се наводе тачне спецификације производа) или директивама „новог“ или „глобалног“ приступа (у којима се наводе општи, односно битни захтеви за производе и њихово означавање пре стављања на тржиште). Директивама „старог“ приступа прописани су технички захтеви за производе попут моторних возила, хемијских, фармацеутских, медицинских и козметичких производа, играчака, стакла, текстила, обуће и др., док се директивама „новог“ приступа регулишу захтеви за производе попут нисконапонске електричне опреме, машина, лифтова, грађевинских производа, жичара, поморске опреме и друго.
Са друге стране, значајно је напоменути да у оквиру овог поглавља постоји нехармонизовано подручје, које представља националне прописе држава чланица. То је законодавство које регулише производе који су законито произведени и стављени на тржиште у једној земљи чланици, а могу се слободно кретати унутар јединственог тржишта ЕУ. На њих се примењује начело узајамног признавања, које проистиче из судске праксе Европског суда правде.
Ови прописи такође могу бити предмет преговора о приступању.Без пуне примене законодавства ЕУ у овој области, и то од првог дана приступања нове чланице ЕУ, унутрашње тржиште неће правилно функционисати. Због тога Европска унија очекује од држава кандидата да ускладе законодавство у овом поглављу најкасније до дана приступања. Европско законодавство у овој области се преноси у потпуности у домаће кроз транспоновање бројних директива „старог“ и „новог“ приступа.
Што се тиче „нехармонизованих“ производа, национални прописи који регулишу њихово стављање на тржиште различити су у појединим државама чланицама и не смеју да садрже одредбе које представљају додатни терет за улазак страних производа на тржиште. Да би се избегле техничке препреке у трговини, наведени прописи морају бити у складу са члановима 34–36. Уговора о функционисању ЕУ (TFEU12) и начелом узајамног признавања.
Поред преношења европског права у национално законодавство у овој области, неопходно је да земље кандидати, у току преговора, обезбеде неометано спровођење и исправну примену правних тековина ЕУ. То ће захтевати административне капацитете неопходне за информисање о ограничењима у трговини и за примену хоризонталних и процедуралних мера у областима као што су стандардизација, оцена усаглашености, акредитација, метрологија и тржишни надзор.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за слободно кретање роба
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства привреде; Министарства финансија; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине; Министарства рударства и енергетике; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Министарства здравља; Министарства унутрашњих послова; Министарства културе и информисања; Министарства одбране; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства привреде - Дирекције за мере и драгоцене метале; Министарства за европске интеграције; Агенције за безбедност саобраћаја; Института за стандардизацију Србије; Акредитационог тела Србије; Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге; Републичког секретаријата за законодавство; Агенције за лекове и медицинска средства Србије.
Која је корист и резултат за Србију?
Завршетком преговора у овој области, биће обезбеђена потпуна усклађеност домаћих прописа са европским законодавством које се односи на производе. Постизањем потпуне усклађености домаћих прописа са прописима ЕУ обезбедиће се поштовање једне од основних слобода јединственог тржишта – слободе кретања роба. Овај принцип значи да трговина производима из једног дела Европске уније, у било којем другом, мора да се спроводи без ограничења. Сходно томе, и српски производи ће се кретати на европском тржишту без препрека. Даном приступања ЕУ, Србија постаје део унутрашњег тржишта ЕУ, на којем важе једнака правила за све производе држава чланица. Слобода кретања роба омогућиће да квалитетни српски производи буду пласирани на европско тржиште, а да истовремено квалитетни европски производи буду пласирани на српско тржиште. Сертификате издате у Србији признаваће све земље чланице, чиме ће српски производи имати слободан приступ европском тржишту, а српски произвођачи ће избећи двострука тестирања приликом пласирања производа на европско тржиште, што ће утицати и на смањење трошкова. Ради заштите потрошача и здравља, као и постизања веће безбедности производа, ускладиће се надзор са надлежним европским телима при стављању производа на тржиште (Србија ће постати део RAPEX система о брзој размени информација о опасним и небезбедним производима). Поред тога, домаћим потрошачима биће доступне детаљне информације о сваком производу. У Европској комисији, за ову област јe надлежан Генерални директорат за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећа (DG Growth).
Експланаторни скрининг за Поглавље 1 одржан је од 17. до 20 јуна 2014. године.
Билатерални скрининг за Поглавље 1 одржан је од 9. до 12. септембра 2014. године.
Преговарачко поглавље 1 део је Кластера 2 – Унутрашње тржиште. За Поглавље 1 дата су мерила и у току је израда акционих планова.
Корисни линкови:
https://eur-lex.europa.eu/homepage.html