Неотварање поглавља говори да не напредујете у самом преговарачком процесу, али то није оцена напретка у ЕУ интеграцијама, рекла је у „Инсајдер Интервјуу“ министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и оценила да ни Србија, ни ЕУ нису изгубиле стрпљење једна за другу. Говорећи о француско-немачком предлогу као новом оквиру за преговоре између Београда и Приштине, каже да она у њега није имала увид, али да је најважније да је Србија спремна на разговор и компромис.
„Документ је затворен, доступан је само онима који у самим преговорима учествују и оно што се појавило у јавности не могу да оцењујем, просто да ли је то валидно или не. Знају они чланови Владе који учествују у дијалогу, али не и ја, ја не знам. Слику имамо од онога што нам је председник на самој седници Владе више од сат и по објашњавао као елементе“, рекла је Мишчевић.
Такође, како истиче, формирање Заједнице српских општина иде пре него што су сами разговори о овом документу.
„Све оно што води Србију у напредак и реформе када би се зауставило у овом моменту не би значило само заустављање у моменту, него враћање уназад, а то није што оно мени као грађанки не одговара. По последњем споразуму који смо потписали и ратификовали у Скупштини пре свега два месеца, ЕУ ће у наредних седам година Србији дати 1,4 милијарде, па саберите са безмало пет милијарди у ранијем периоду, то су само бесповратна финансијска средства. То умножите са кредитима, са помоћи кроз европске инвестиционе институције, па ћете добити колико је ЕУ ту била да помогне развоју Србије“, каже министарка.
Додаје и да је сегмент који не може да се мери утицај на владавину права, независност правосуђа, медијску стратегију...
„Нема угрожавања нашег безвизног режима“
Коментаришући наводе да је српски безвизни режим угрожен, Мишчевић наводи да су правила визне либерализације утврђена пре више од деценију.
„Немојте заборавити када смо добили визну либерализацију 2009. године, тада је врло јасно назначено да уколико има прекршаја у односу на коришћење безвизног режима или се констатује грешка Србије у неком од тих елемената, да се онда може покренути механизам који би заправо окренуо процес и увео Србији или било којој другој држави региона визе“, наводи она.
Истиче да српски безвизни режим није никада и ни у једном моменту угрожен чињеницом да није урађен довољан посао или да грађани у великој мери нелегално користе ову могућност, већ због нечега што је последњих годину и по дана констатовано као велики проблем, а то је „миграторни талас“.
„Најновији подаци показују да је 43 одсто грађана Србије за чланство у ЕУ“
Говорећи о паду подршке грађана Србије чланству у Унији, које показује истраживање ИПСОС-а, Мишчевић каже да Министарство нема информације о толиком паду.
„Ми смо управо завршили најновије истраживање јавног мњења, које је рађено у другој половини децембра, и проценат оних који су за чланство Србије на референдумском питању је 43 одсто. Ми никада нисмо имали огромну подршку процесу интеграција, у најбољим периодима је око 60 или 62 одсто, а никада није било више од 30 одсто оних који су против“, наводи она.
Коментаришући десничарске странка, наводи да је то састав парламента и да показује да постоје грађани који гласају у једном проценту и за те опције.
„Демократска друштва морају издржати крајње десне странке, јер то није новина ни у Европи“, сматра министарка.
Пред посланицима Европског парламента 9. фебруара требало би да се нађе годишњи извештај европског изасланика Владимира Билчика, а у његовом нацрту се наводи да владавина права, нормализација односа са КиМ и усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ одређују динамику даљих преговора о чланству Србије у ЕУ.
„Врло лепо и радо читамо критику јер су то препоруке у ком правцу треба даље да се развија“, рекла је министарка.
Одговарајући на питање зашто Србија касни са применом медијске реформе, Мишчевић каже да је потребно време, јер су некад стратегије пуне ентузијазма, али више од онога што стварно морате да урадите.
Како додаје, једини сегмент назадовања Србије у прошлогодишњем извештају је због неувођења санкција Русији.
„Оцена да кључни сегменти спољне политике Србије нису у складу с оним што су сегменти спољне политике ЕУ не стоји. Спољна политика ЕУ нису само рестриктивне мере, већ и безбедносна политика, усклађивање са ставовима у другим међународним организацијама...“, наводи Мишчевић.
Извор: Инсајдер