Neotvaranje poglavlja govori da ne napredujete u samom pregovaračkom procesu, ali to nije ocena napretka u EU integracijama, rekla je u „Insajder Intervjuu“ ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i ocenila da ni Srbija, ni EU nisu izgubile strpljenje jedna za drugu. Govoreći o francusko-nemačkom predlogu kao novom okviru za pregovore između Beograda i Prištine, kaže da ona u njega nije imala uvid, ali da je najvažnije da je Srbija spremna na razgovor i kompromis.
„Dokument je zatvoren, dostupan je samo onima koji u samim pregovorima učestvuju i ono što se pojavilo u javnosti ne mogu da ocenjujem, prosto da li je to validno ili ne. Znaju oni članovi Vlade koji učestvuju u dijalogu, ali ne i ja, ja ne znam. Sliku imamo od onoga što nam je predsednik na samoj sednici Vlade više od sat i po objašnjavao kao elemente“, rekla je Miščević.
Takođe, kako ističe, formiranje Zajednice srpskih opština ide pre nego što su sami razgovori o ovom dokumentu.
„Sve ono što vodi Srbiju u napredak i reforme kada bi se zaustavilo u ovom momentu ne bi značilo samo zaustavljanje u momentu, nego vraćanje unazad, a to nije što ono meni kao građanki ne odgovara. Po poslednjem sporazumu koji smo potpisali i ratifikovali u Skupštini pre svega dva meseca, EU će u narednih sedam godina Srbiji dati 1,4 milijarde, pa saberite sa bezmalo pet milijardi u ranijem periodu, to su samo bespovratna finansijska sredstva. To umnožite sa kreditima, sa pomoći kroz evropske investicione institucije, pa ćete dobiti koliko je EU tu bila da pomogne razvoju Srbije“, kaže ministarka.
Dodaje i da je segment koji ne može da se meri uticaj na vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa, medijsku strategiju...
„Nema ugrožavanja našeg bezviznog režima“
Komentarišući navode da je srpski bezvizni režim ugrožen, Miščević navodi da su pravila vizne liberalizacije utvrđena pre više od deceniju.
„Nemojte zaboraviti kada smo dobili viznu liberalizaciju 2009. godine, tada je vrlo jasno naznačeno da ukoliko ima prekršaja u odnosu na korišćenje bezviznog režima ili se konstatuje greška Srbije u nekom od tih elemenata, da se onda može pokrenuti mehanizam koji bi zapravo okrenuo proces i uveo Srbiji ili bilo kojoj drugoj državi regiona vize“, navodi ona.
Ističe da srpski bezvizni režim nije nikada i ni u jednom momentu ugrožen činjenicom da nije urađen dovoljan posao ili da građani u velikoj meri nelegalno koriste ovu mogućnost, već zbog nečega što je poslednjih godinu i po dana konstatovano kao veliki problem, a to je „migratorni talas“.
„Najnoviji podaci pokazuju da je 43 odsto građana Srbije za članstvo u EU“
Govoreći o padu podrške građana Srbije članstvu u Uniji, koje pokazuje istraživanje IPSOS-a, Miščević kaže da Ministarstvo nema informacije o tolikom padu.
„Mi smo upravo završili najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje je rađeno u drugoj polovini decembra, i procenat onih koji su za članstvo Srbije na referendumskom pitanju je 43 odsto. Mi nikada nismo imali ogromnu podršku procesu integracija, u najboljim periodima je oko 60 ili 62 odsto, a nikada nije bilo više od 30 odsto onih koji su protiv“, navodi ona.
Komentarišući desničarske stranka, navodi da je to sastav parlamenta i da pokazuje da postoje građani koji glasaju u jednom procentu i za te opcije.
„Demokratska društva moraju izdržati krajnje desne stranke, jer to nije novina ni u Evropi“, smatra ministarka.
Pred poslanicima Evropskog parlamenta 9. februara trebalo bi da se nađe godišnji izveštaj evropskog izaslanika Vladimira Bilčika, a u njegovom nacrtu se navodi da vladavina prava, normalizacija odnosa sa KiM i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU određuju dinamiku daljih pregovora o članstvu Srbije u EU.
„Vrlo lepo i rado čitamo kritiku jer su to preporuke u kom pravcu treba dalje da se razvija“, rekla je ministarka.
Odgovarajući na pitanje zašto Srbija kasni sa primenom medijske reforme, Miščević kaže da je potrebno vreme, jer su nekad strategije pune entuzijazma, ali više od onoga što stvarno morate da uradite.
Kako dodaje, jedini segment nazadovanja Srbije u prošlogodišnjem izveštaju je zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
„Ocena da ključni segmenti spoljne politike Srbije nisu u skladu s onim što su segmenti spoljne politike EU ne stoji. Spoljna politika EU nisu samo restriktivne mere, već i bezbednosna politika, usklađivanje sa stavovima u drugim međunarodnim organizacijama...“, navodi Miščević.
Izvor: Insajder