Србија jе од 1. јануара 2012. године ушла у четврту годину примене Прелазног трговинског споразума са Европском унијом. То значи додатно смањење царина на робу која се увози из ове организације. Наставак либерализације у складу је са динамиком предвиђеномСпоразумомо стабилизацији и придруживању (ССП),којим се између Србије и Европске уније ствара зона слободне трговине и нашој земљиомогућава бесцарински приступ европском тржишту од пола милијарде потрошача.
У 2012. години просечна царина на увоз робе из ЕУ ће износити 1,8одсто,док ће просечна царина на увоз из осталих земаља са којима нису закључени повлашћени споразуми износити6,2одсто. Тако су, на пример, за поједине индустријске производе царинске стопе од јануара ове године смањене и износе: за аутомобиле 2,5% и 5% у зависности од кубикаже мотора(према осталим земама царина за нове аутомобиле износи 12,5%), за фрижидереи замрзивачеизноси 2% (из осталих земаља 10%) за веш машине 6% (из осталих земаља је царина 15%), за телевизоре 6% и 3%, док је из других земаља са којима нису потписани преференцијални споразуми ова царина 15%.Ово смањење даје могућност снижавањацена увeзних производана домаћем тржишту.
Досадашња примена Прелазног трговинског споразума довела је до смањења дефицита и повећања покривености увоза извозом у ЕУ. У првих десет месеци 2011. године проценат покривености увоза извозом достигаојениво од 61,4одсто, који је уједно и највишиу последњих 15година.
У 2011. години, у периоду јануар-октобар, извоз Србије у ЕУ износио је 4,05 милијардиевра, што представља раст од 18,8проценатау односу на исти период претходне године, а увоз 6,59 милијардиевра, односно 14,4одстораста у односу на 2010. годину.
Извозу ЕУ већ у 2010. години достигао је ниво пре кризе тј. ниво из 2008. године, док максимални износ увоза, који је остварен 2008,још увек није достигнут. На раст извоза, поред континуираног раста извоза пољопривредних производа,су свакако утицали и позитивни ефекти све већег доласка страних компанија у области индустрије,које своје производе пласирају и на тржиште земаља ЕУ.
Уразмени са ЕУ у пољопривреди,континуирано се остварује суфицит, који се из године у годину повећава. У 2009. години овај суфицит је износио око 200 милиона евра, а у 2010. години 487 милиона евра. Упрвих десет месеци 2011. остварен је суфицит од око 494 милиона евра, што је више за 47одстоу односу на онајостварен у истом периоду прошле године.
Када је реч о структури размене саземљама ЕУ, Србија највише извози у Италију, Немачку, Румунију и Словенију, а највише увози из Немачке, Италије и Мађарске.
Посматрајући период 2009-2012, током кога се примењује ПТС, анализиране су и користи које српски и европски извозници имају услед смањених царина и преференцијалног приступа тржишту.
У периоду од 2009. године,закључно са десет месеци прошле године,европски изнозници су остварили укупну корист од извоза на српско тржиште у иносу од 423 милиона евра. С друге стране, користи које су имали српски извозници се из године у годину повећавају и у просеку су три и више пута веће од користи које остварују европски извозници. Од почетка примене споразума, закључно са десет месеци 2011, укупна корист од префернцијалног извоза за српске привреднике износи 1,395 милијарди евра.
Успешна примена овог Споразумаје од великог значаја, пошто је ЕУ наш највећи спољнотрговински партнер и учествује са 57одсто у размени Србије са светом. Уколико се узмуу обзир иземље ЦЕФТА, које су друго су по значају извозно тржиште Србије, јасно је да више од 80проценатасрпског извоза усмерено ка садашњим чланицама ЕУ или земљама које ће то постати у будућности. Извоз у само две земље ЕУ -Немачку и Италију,скоројетри пута већи од нашег укупног извоза у Русију, Кину, Северну и Јужну Америку и Африку.