Остали фондови

Инвестициони оквир за Западни Балкан (Western Balkans Investment Framework - WBIF)

Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) је финансијски инструмент који су 2009. године покренули Европска комисија, водеће финансијске институције и неколико земаља донатора са циљем да се олакшају припреме и имплементација приоритетних инвестиција у области инфраструктуре у земљама Западног Балкана. Реч је о регионалном инструменту који помоћу  различитих извора финансирања подржава проширење Европске уније и друштвено-економски развој земаља Западног Балкана које су кориснице овог инструмента.

Инвестициони оквир за Западни Балкан се бави финансирањем и пружањем техничке помоћи приликом реализовања стратешких инвестиција у следећим областима: енергетика, заштита животне средине, социјални сектор, транспорт и развој приватног сектора.

WBIF у свом саставу има два фонда преко којих комбинује донације и зајмове: Фонд за заједнички грант и Фонд за заједничке кредите. Средства обезбеђују  донатори и финансијске институције, са сврхом финансирања припреме (грантови за техничку помоћ) и имплементације (инвестициони грантови и кредити) инфраструктурних пројеката.

Осим инфраструктурних пројеката, WBIF финансира и израду генералних студија које се баве појединачним секторима, као и изградњу капацитета, чиме доприноси укупном развоју инвестиција на Западном Балкану.

Европска комисија је одобрила око милијарду долара Инвестиционом оквиру за Западни Балкан током периода 2014-2020. година за побољшање кључних транспортних и енергетских коридора у земљама Западног Балкана, као и коридора који повезују регион и земље Европске уније. Ова иницијатива, позната под називом „Агенда повезивања”, део је процеса Западнобалканске шесторке (Берлинског процеса)  и има за циљ стварање сигурних и ефикасних транспортних маршрута кроз коридоре, као и сигурније и приступачније поклапање између потреба за електричном енергијом и укупног снабдевања. Инвестициони оквир за Западни Балкан је до сада у Србији подржао инвестиције укупне вредности око 4,65 милијарди евра кроз пројекте из свих сектора који су подобни за финансирање. Од тога је 46 грантова за техничку помоћ, а осталих 6 пројеката је одобрено кроз рунде за инвестициони грант. Република Србија такође учествује у 19 регионалних пројеката подржаних преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан.

За више информација погледајте: https://www.wbif.eu/

МАДАД

Европска комисија је, одлуком од 10. децембра 2014. године, основала Регионални поверилачки фонд ЕУ као одговор на кризу у Сирији - Мадад фонд (EU Regional Trust Fund in response to the Syrian Crisis, the "Madad Fund").  Првобитни циљ овог фонда био је подршка избеглицама из Сирије и земљама у њиховог боравка (Египат, Ирак, Јордан, Либан, Турска). Фонд је касније проширен и на избеглице и мигранте из осталих угрожених земаља, као и на пружање подршке и земљама које нису чланице ЕУ, а које су погођене мигрантском кризом, чиме је и Република Србија добила могућност да аплицира за средства.

За Републику Србију је 2016. и 2017. године, из средстава фонда Мадад, одобрена подршка за финансирање текућих оперативних трошкова, исхране, пружања здравствених услуга и приступа образовању за децу мигранте и унапређење услова за смештај избеглица и миграната у прихватним центрима - првенствено у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријатом за избеглице и миграције и Министарством унутрашњих послова, као и Међународном организацијом за миграције (ИОМ).

Више информација о Мадад фонду можете да нађете на сајту Европске комисије на следећем линку:

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/neighbourhood/countries/syria/madad_en

Фонд солидарности ЕУ - ФСЕУ

Европска унија је основала Фонд солидарности (ФСЕУ), са циљем да се преко њега пружа подршка државама чланицама и државама које се налазе у процесу преговора за чланство у Европској унији да лакше превазиђу последице природних непогода великих размера. Тиме се изражава европска солидарност са регијама и земљама унутар Европе које су погођене природним непогодама. Покривањем делова јавних расхода, ФСЕУ доприноси напорима држава да спроведу активности на обнови земље и санацији штета од природних непогода.

Република Србија је, као држава која се налази у процесу преговора за чланство у Европској унији, поднела пријаву за добијање контрибуције из Фонда солидарности ЕУ 30. јула 2014. године, како би  санирала штете и обновила подручја погођена поплавама из маја 2014. године. Европски парламент и Савет су 17. децембра 2014. године одобрили предлог одлуке Европске комисије којом су Србији додељена средства за санацију и обнову подручја погођених мајским поплавама у износу од 60,2 милиона евра (60.224.605 евра), док је Европска комисија формалну одлуку донела 13. марта 2015.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. марта 2015. године усвојила текст Споразума о поверавању спровођења одлуке Комисије од 13. марта 2015. године, којим се додељује финансијска контрибуција из Фонда солидарности Европске уније за финансирање хитних операција и операција опоравка, које су настале као последица катастрофе изазване великим поплавама у Србији. Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић потписала је споразум  1. априла 2015. године. Средства из Фонда уплаћена су на наменски рачун Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, у једној транши.

Резултате спровођења контрибуције из Фонда солидарности ЕУ можете да нађете на сајту Канцеларије за управљање јавним улагањима на следећем линку:

http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Solidarnost_na_delu_preview.pdf

Више о ФСЕУ на следећем линку:

http://ec.europa.eu/regional_policy/archive/thefunds/solidarity/index_en.cfm

Регионални стамбени програм

Регионални стамбени програм представља заједничку иницијативу четири земље - Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Црна Гора - која има за циљ да обезбеди трајна стамбена решења за 27.000 најугроженијих избегличких породица (74.000 појединаца) у региону. Од тога је 16.780 породица (око 45.000 појединаца) у Србији.

Програм се спроводи у склопу „Сарајевског процеса“, а на основу „Београдске декларације“, коју су 7. новембра 2011. године потписали министри иностраних послова четири земље кориснице програма. Ове земље су највише погођене ратним сукобима деведесетих година прошлог века и по том основу имају значајну избегличку популацију.

Средства за спровођење Програма обезбеђују донатори, међу којима се посебно истиче Европска унија, која овај програм финансира из вишекорисничких и националних претприступних фондова (ИПА). Остали донатори су Сједињене Америчке Државе, Савезна Република Немачка, Краљевина Норвешка, Швајцарска Конфедерација, Република Италија, Краљевина Данска, Република Турска и Велико Војводство Луксембург.

Укупна средства која су донатори до октобра 2017. године обећали за спровођење целокупног Програма у све четири земље износе 280 милиона евра. Како би приступиле овим средствима, четири државе кориснице Програма конкуришу предлагањем конкретних пројеката. Република Србија је до краја 2017. године поднела предлоге 8 пројеката у укупној вредности од око 106 милиона евра бесповратних средстава које је одобрила Скупштина донатора. На тај начин, Република Србија представља највећег појединачног корисника овог фонда.

Надлежност за потписивање уговора о донацији којима се омогућује спровођење пројеката у Републици Србији поверена је Јадранки Јоксимовић, министру за европске интеграције, а водећа институција у спровођењу програма је Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије.

Кроз Програм се обезбеђује велики број различитих стамбених решења: додела пакета грађевинског материјала, изградња монтажних кућа, откуп сеоских кућа и изградња стамбених зграда. На овај начин, обезбеђено је да избегличке породице своје стамбено питање реше онако како њима највише одговара у тренутном месту становања, имајући у виду да се Програм спроводи у преко 120 општина у Републици Србији.

Више информација о Регионалном стамбеном програму можете да нађете на адреси: www.regionalhousingprogramme.com, као и на веб страници Комесаријата за избеглице и миграције: www.kirs.gov.rs