По међународним организацијама

Банка за развој Савета Европе

Банка за развој Савета Европе (БСЕ) је мултилатерална развојна банка са социјалним опредељењем. Основана је 16. априла 1956. године како би решавала проблеме избеглих лица, а касније је проширила спектар деловања на целокупну област социјалног развоја. Република Србија је овој међународној банци приступила 23. априла 2004. године.

БСЕ обезбеђује концесионалне (повољне) кредите и консултативне услуге за социјално оријентисане инвестиционе пројекте у областима:

  • Одрживи и инклузивни раст;
  • Интеграција избеглица, расељених лица и миграната и
  • Заштита животне средине.

Сарадња између Републике Србије и БСЕ остварује се првенствено кроз пројекте финансиране путем повољних кредита као што су: унапређење образовне и научне инфраструктуре и обезбеђивање смештаја за младе истраживаче, реконструкција стамбене инфраструктуре (клизишта), изградња стамбених јединица за породице погођене земљотресом у Краљеву, изградња и опремање нових затворских капацитета у Панчеву и Крагујевцу итд.

БСЕ, поред сопствених средстава намењених кредитирању, располаже и фондовима које су јој поверили на управљање други донатори. У том смислу, Републици Србији је у склопу одговора на мигрантску кризу стављен на располагање „Фонд за мигранте и избеглице“, путем кога се финансирају најургентније потребе мигрантских центара у Шиду, Кањижи и Прешеву и другим местима.

Додатно, БСЕ учествује и у Инвестиционом оквиру за Западни Балкан и у том смислу је одговорна за део бесповратних средстава одобрених Републици Србији из овог инструмента, а такође је задужена и за управљање Регионалним програмом стамбеног збрињавања намењеног решавању проблема становања избеглица, чији је највећи корисник Република Србија.

Више информација о Банци за развој Савета Европе можете да нађете  на адреси: www.coebank.org

Европска инвестициона банка

Европска инвестициона банка (ЕИБ), основана Римским уговором (1957), је финансијска установа Европске уније која има значајну улогу у финансирању дугорочних инвестиционих пројеката. Циљеви и политика Европске уније спроводе се средствима ове банке, како унутар, тако и ван граница Европске уније. Изван граница Европске Уније, банка подржава пројекте који доприносе економском развоју у земљама које су потписале споразум о стабилизацији и придруживању или споразум о сарадњи са Европском унијом или са неком од њених чланица. ЕИБ обезбеђује подршку примарно кроз зајмове, али и кроз техничку помоћ, гаранцијске шеме и микрофинансирање. Зајмови се одобравају државном, као и приватном сектору. Корисници зајмова у ширем смислу могу бити општине и градови, министарства, компаније у државном власништву, али и приватна предузећа и велике корпорације.

У складу са мандатом који су дефинисали Европски парламент и Савет Европске уније, у Републици Србији ЕИБ финансира инвестиције путем зајмова (при чему ЕИБ може да покрије до 50% трошкова пројекта), закључених директно са носиоцем пројекта (индивидуални зајмови) или индиректно, углавном преко других банака (посредни зајмови). У пракси, индивидуални зајмови се одобравају за стратешки релевантне пројекте и програме вредности више од 25 милиона евра, док посредни зајмови представљају кредитне линије банкама и финансијским институцијама намењене за помоћ у финансирању малих и средњих предузећа и локалних пројеката са оправданим инвестиционим програмима или пројектима вредности до 25 милиона евра. Зајмови се одобравају за подршку пројектима који су економски оправдани у областима саобраћаја, енергетике, заштите животне средине, индустрије и услуга, здравства и образовања, истраживања и развоја, информација и технологије комуникација.

Тренутно актуелни пројекти у Републици Србији које  финансира  ЕИБ:

1. Изградња аутопута Ниш - Приштина

До сада је Република Србија уз подршку ЕИБ-а добила кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (Western Balkan Investment Framework - WBIF) око 5 милиона евра бесповратних средстава.

2. Модернизација железничке пруге Ниш - Димитровград

Захваљујући подршци ЕИБ-а, обезбеђено је 44 милиона евра бесповратних средстава из WBIF-а, док је у децембру 2017. године одобрено још 28 милиона евра за другу фазу овог пројекта.

За више информација посетите сајт: http://www.eib.org/

Европска банка за обнову и развој

Европска банка за обнову и развој (EBRD) активна је у Републици Србији од 2001. године. У протеклом периоду Банка је реализовала више од 200 пројеката укупне вредности око 4,24 милијарде евра, од чега је 62% реализовано у сарадњи са јавним сектором, док је 38% реализовано у сарадњи са приватним сектором.

Активности које тренутно спроводи EBRD су у складу са Стратегијом за Србију коју је Одбор директора одобрио у априлу 2014. године, а усмерене су на три кључне области:

1. Конкурентност приватног сектора кроз пружање финансијске и техничке помоћи пре свега сектору малих и средњих предузећа.

У овој области, подршка приватном сектору се одвија директно кроз пружање финансијске подршке, најчешће у облику инвестиционог кредитирања или обезбеђења обртног капитала или индиректно посредством финансијских посредника (попут банака). Техничка помоћ огледа се у пружању консултантских услуга или савета искусних саветника (најчешће руководилаца у предузећима), или пак развојем локалних саветодавних капацитета.

2. Стабилизација финансијског сектора кроз подршку банкарским и небанкарским институцијама.  

У овој области EBRD је усмерена на обезбеђивање дугорочног финансирања банкарског сектора и развој посебних производа који би омогућили пласирање посебних финансијских производа, попут кредита за енергетску ефикасност и улагање у обновљиве изворе енергије.

3. Развој одрживих јавних предузећа, укључујући и инвестирање у енергетску, саобраћајну и комуналну инфраструктуру.

Банка пружа и подршку за припрему и реализацију већих инфраструктурних активности у секторима енергетике, животне средине и саобраћаја, кроз кредитирање или пак комбинацију кредита и бесповратних средстава - самостално или у сарадњи са другим партнерима попут ЕУ.

За више информација посетитe сајт: http://www.ebrd.com/home

Светска банка

Активности Светске банке, као развојног партнера у Републици Србији, дефинисане су документом Оквир за партнерство за 2016-2020, са основним циљем да подржи процес приступања Републике Србије Европској унији, стварањем конкурентне и инклузивне економије.

Приоритетне области развоја у овом документу су:

  • фискална и макроекономска стабилност,
  • јачање управљачких способности и институционалних капацитета,
  • реформа јавних предузећа,
  • унапређење услова за пословање,
  • развој инфраструктуре и
  • реформа тржишта рада.

Ова сарадња  тренутно се одвија кроз спровођење пројеката вредних више од 1,8 милијарди долара,  у следећим областима: саобраћај, унапређење пословног амбијента, конкуретност и запошљавање, здравство, превенција и обнова од поплава, управљање ризицима, реформа финансијског сектора, унапређење јавног сектора, унапређење јавних предузећа и предшколско образовање. 

За више информација можете да погледате:

http://projects.worldbank.org/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF

Тим Уједињених нација у Србији

Тим УН у Србији (UNCT), којим координише стална координаторка УН, састоји се од 19 агенција, фондова и програма УН, од којих пет има канцеларије у земљи (UNDP, UNHCR, UNICEF, WHO, IOM), шест има пројектне канцеларије у земљи (UNFPA, UN Women, FAO, ILO, UNODC i UNOPS), а осам нема основане канцеларије у земљи ( UN Habitat, OHCHR, UNESCO, UNECE, UNIDO, UNEP, UNCTAD, UNWTO, IAEA).

Тим УН у Србији ради на основу петогодишњих стратешких оквира који се називају UNDAF (Оквир за развојну помоћ Уједињених нација) и потписују их са Владом Републике Србије.

Претходни UNDAF, који се односио на период 2011-2015. година, обухватао је три основне области рада: добру управу, одрживи развој и социјално укључивање, регионалну стабилност и сарадњу. Тим УН у Србији је у периоду од 2011. до 2015. године пружио помоћ у вредности већој од 230 милиона долара.

У јуну 2017. године потписан је нови Оквир развојног партнерства (ОРП) између Владе Републике Србије и Тима УН у Србији за период 2016-2020. Нова стратегија је у потпуности усаглашена са националним приоритетима Владе, Агендом за приступање ЕУ и Агендом циљева одрживог развоја.

Реч је о стратешкој сарадњи на даљем унапређивању добре управе и владавине права, развоју социјалних и људских ресурса, привредном развоју, расту и запошљавању, заштити животне средине, борби са последицама климатских промена и изградњи одрживих заједница, као и интегрисању културе у целокупни процес одрживог развоја.

Вредност новог UNDAF-а за период 2016-2020. за Србију процењује се на 170 милиона долара, не укључујући средства издвојена за потребе ванредне ситуације попут актуелне избегличке/мигрантске кризе. У првој години спровођења ОРП-а за период 2016-2020, Тим УН у Србији је пружио помоћ у вредности од 63 милиона долара, од чега 47 милиона за редовне развојне активности, а 16 милиона за помоћ у вези са избеглицама/мигрантима.

Сви као један/координација УН

У складу са актуелном глобалном реформом развојног система УН, Тим УН у Србији рационализује своје оперативне процедуре према начелима „Сви као један у свету развоја“.

„СВИ КАО ЈЕДАН“ је скуп процедура које пружају смернице за све државе у којима УН спроводе развојне активности о томе како да сарађују и обезбеде већу кохерентност и координацију да би ефикасније остваривале заједничке резултате у области развоја.

Тим УН у Србији настоји да оствари већу кохерентност и делотворност применом следећих елемената:

  • Један лидер - стална координаторка УН,
  • Један програм - Оквир развојног партнерства,
  • Јединствен простор - Кућа УН у Србији је у функцији од 2015. године,
  • Послујемо као један - кроз Заједничку стратегију пословних операција и
  • Комуницирамо као један - кроз више заједничких јавних догађаја.

Оквир развојног партнерства за период 2016-2020. година спроводи се заједно са партнерима у оквиру Владе Републике Србије, а о његовом спровођењу се стара Заједнички национални управни одбор, којим председавају стална координаторка УН, Министарство за европске интеграције и Министарство спољних послова.

Линк за додатне информације: http://rs.one.un.org/content/unct/serbia/en/home/our-work.html