Ј. Јоксимовић: Не желимо ништа мимо највиших ЕУ стандарда

У Србији се не заговара, нити жели ништа што је мимо највиших европских стандарда, али увек треба размотрити све аспекте неког пројекта где доноси корист, а где потенцијалне штете, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић поводом пројекта Рио Тинто и нагласила да ниједан велики пројекат не може да буде реализован без озбиљне провере утицаја на животну средину, јер је то, како је рекла, европски стандард.

„Немојте сумњати у то", рекла је Јоксимовић, након потписивања новог споразума за ЕУ ПРО плус програм, вредног 10 милиона евра, а одговарајући на питање новинара о Поглављу 27 и колико је намера компаније Рио Тинто у супротности са агендом заштите животне средине.

„Заиста на озбиљан начин приступамо и отварање Кластера 4 показатељ је да је Србија на највишем нивоу унапредила, ако ништа институционални механизам да видимо како се ти пројекти спроводе", рекла је министар и навела да сматра да су европске интеграције додатна подршка и ослонац да „будемо и транспарентни и одговорни и пратимо све оно што су стандарди ЕУ".

Министар је додала да разуме да се актуелности са целим процесом повезују, али да се некада то ради можда на чудан начин и не до краја логичан.

Подсетила је да пројекат Рио Тинто није од јуче, да није почео и да је интересовање изражено пре више од 10 година за одређени пројекат који би са једне стране Србији донео велику комерцијалну важност, али који има и еколошку димензију која мора да буде прецизно размотрена.

„И сви ови велики пројекти, немојте сумњати, не могу бити реализовани да претходно нису биле урађене озбиљне провере утицаја на животну средину и то је европски стандард", рекла је министар и нагласила да се Србија понаша у складу са европским стандардима те да нам ту помажу и Поглавље 27 и Кластер 4 који ћемо отворити.

„Поглавље 27 у оквиру Кластера 4 - зелена агенда и одржива повезаност, тиче се животне средине и веома је захтевно. Нисмо имали мерила за отварање, али јесмо читав низ активности које смо морали да спроведемо а што је ЕУ препознала као значајне активности владе у погледу постављања свих институционалних механизама, кључних кровних закона усвајаних да би се успоставио добар основ за све што ћемо заједно са ЕУ радити у погледу заштите животне средине", рекла је она.

Подсетила је да ЕУ у финансијској перспективи кроз ИПА 3 опредељује 14 милијарди евра за западни Балкан и да ће 42 одсто или чак и више од тога бити намењено транзицији ка зеленој и одрживој економији и пројектима из области заштите животне средине.

„Сви ти пројекти биће рађени у највећој мери и са највећим усклађивањем са европским стандардима, јер на крају тај новац долази из ЕУ, Србија је на европском путу и све што су критеријуму највиших европских стандарда у области екологије и заштите и обнављања животне средине биће примењивани и биће то заједнички рад на подржавању највиших стандарда у области животне средине", рекла ја она.

Извор: Танјуг