Кластер 1 и кластер 5 у преговорима са ЕУ требало би да буду фокус локалних самоуправа, казала је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истичући да је поред реформе јавне управе у приступним преговорима важан прелазак на кохезиону политику.
Јоксимовић је то рекла на онлајн конференцији одржаној поводом Европског дана за локалне самоуправе, а на којој је потписан Споразум о сарадњи СКГО са Фондом за европске послове АП Војводине.
Како је нагласила, европске интеграције и приступни процес су процеси за цело друштво, који укључују све нивое власти.
Појашњавајући да су за локалну самоуправу важни кластер 1 и кластер 5, Јоксимовић подсећа да се у кластеру 1 између осталог налази и реформа јавне управе, поред општег дела владавине права, статистике, јавних набавки и финансијских одредби, док се кластер 5 тиче ресурса, кохезије и пољопривреде.
Сматра да је посебно значајна, поред реформе јавне управе, кохезиона политика и припрема Србије на прелазак на кохезиону политику за приступање у чланству, а тренутно за коришћење претприступних фондова који се, прецизира, користе у приступном процесу.
„Кластер 5 и Кластер 1 су доминантан фокус локалних самоуправа и кроз препознавање и Националног конвента и Саме конференције градова и општина као не само саветника, већ као активних учесника овог процеса“, казала је Јоксимовић.
Када је реч о кохезивној политици, Јоксимовић каже да је Министарство за европске интеграције надлежно за припрему Поглавља 22 у оквиру кластера 5 које се односи на регионалну политику, координацију структурних инструмената.
Јоксимовић додаје да је акциони план већ послат Европској комисији која је дала коментаре.
„Идемо убрзано у припрему Поглавља 22 у оквиру кластера 5 где нам је изузетно важно учешће локалних самоуправа посебно регионалних развојних инструмената који су мрежа за мапирање ресурса што је такође део кластера 5, али и припрема за коришћење претприступних фондова“, истиче министар.
Према њеним речима, веома је значајно и учешће локалних самоуправа у програмима прекограничне сарадње.
Јоксимовић подсећа да Србија има такву сарадњу са седам држава, што кандидата, што чланица и то са Бугарском, Хрватском, Румунијом, Мађарском, Северном Македонијом, Црном Гором и БиХ.
„Око 60 одсто пограничних локалних самоуправа у Србији је већ користило програме прекограничне сарадње“, каже Јоксимовић и наводи да је значајан део капацитета изграђен на нивоу локалних самоуправа, али да то треба појачавати.
Како је нагласила, ради се и програм нове финансијске перспективе за период 2021 - 2027 (ИПА 3), а ЕУ је у фази завршавања новог правног оквира за кохезиону политику.
„Пратићемо промене да бисмо се на време усаглашавали, а оно што је веома важно јесте да локалне самоуправе буду активно укључене у овај процес, да прате промене“, истиче Јоксимовић и додаје да је у свим програмима прекограничне сарадње основна компонента зелена агенда, односно пројекти заштите животне средине.
То је важно напоменути, како каже, јер на тај начин Србија обавља и други део посла у европским интеграцијама, а то је праведна транзиција ка одрживој зеленој привреди.
На конференцији је учествовао и шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици који је истакао да је једно од кључних начела Уније да не предузима ништа и не ради уместо региона и локалних самоуправа, осим ако та активност не би била делотворнија.
„ЕУ неће ништа урадити, осим ако локални или регионални нивои не могу да у потпуности сами то ураде“, казао је Фабрици и додао да Унија пружа додатне механизме и инструменте за спровођење програма, затим помаже регионима да доносе одлуке, а националне регионалне парламенте оснажује.
„Законодавство ЕУ се заиста бави животима људи и мора да се спроводи на локалу, тамо где људи живе“, казао је Фабрици.
Шеф Делегације ЕУ истакао је и значај спровођења зелене агенде. Каже и да је у процесу приступања улога јавне управе јако важна, али и цивилног друштва.
Извор: Танјуг
